Sadraj 1.

BIOGRAFIJA
ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Porodica i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . Karijera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Prickerova nagrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Zna ajna dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2. KARAKTERISTI NI PRIMERI IZVEDENIH OBJEKATA

Svetski arapski centar u Parizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Agbar kula u Barseloni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier . . . . . . . . . . . . . . Guthrie pozorite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Quai Branly muzej u Parizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kulturni i kongres centar u Lucernu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 11 13 15 17 19

3. KARAKTERISTI NI PRIMERI OBJEKATA U IZGRADNJI

10011th Avenija u Njujorku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 53 West 53rd u Njujorku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Abu Dhabi muzej, Saadiyat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4. DIZAJN
Tabela primera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

5. TABELARNI PRIKAZ TIPOLOKE ANALIZE OBJEKATA

Arhitektura kao koncept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prikaz strukturalnih el. i njihovog odnosa sa unutranjim prostorom . 30 Prikaz konfiguracije forme i njene veze sa okruenjem . . . . . . . . . . . . 31 6. LITERATURA Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNI KIH NAUKA ODSEK ARHITEKTURA SEMINARSKI RAD TEMA: JEAN NOUVEL Konceptualizam i arhitektura STUDENT: Tatjana Paunov - br. Indeksa 995, Nemanja Perii# - br. Indeksa 1164

!"#$%!&$' Jean Nouvel, jedan od najpoznatijih francuskih arhitekata modernog doba, ostavlja za sobom neizbrisive kulturne tragove, svedoke njegovog inspirativnog konceptualizma irom sveta. Njegova dela predstavljaju snagu, energiju i tradiciju objedinjene na moderan na in. Naj e#a inspiracija su mu istorija, duh mesta i kontradikcija. Klju ne re i: Jean Nouvel, arhitektura, koncept, zna enje. !(#$%!)$' Jean Nouvel, one of the most famous french architects, is living behind him huge landmarks around the world in culture and architecture as proof of his inspirational conceptualism. His work represents force energy and tradition sublimed in a modern way. Greatest inspiration for him are history, genius loci, and contradiction. Key words: Jean Nouvel, architecture, concept, meaning.

!"# $% & '&

Kriti ari su me definisali kao konceptualnog arhitektu, onog koji radi vie sa re ima nego sa crteom. Ja ne verujem crteima zato to ograni avaju kreativni proces dok re i osloba#aju. Verujem da je arhitekta ovek koji treba da kae neto. (Jean Nouvel)

("# $% & '&

1. BIOGRAFIJA

)"# $% & '&

1.1. ivot Jean Nouvel, francuski arhitekta, ro%en 12. avgusta 1945. godine, zavrio je arhitekturu na koli lepih umetnosti (Ecole des Beaux-Arts) u Parizu, diplomirao 1972. i potom bio osniva i lan Mars-a i Syndicat de l Architecture 1976. Kao arhitekta po eo je da radi 1975. godine kada otvara svoj prvi arhitektonski studio. Tokom svoje karijere dobio je mnogo prestinih nagrada i priznanja, me%u kojima i Aga Khan nagradu za arhitekturu (nagrada za projekat Svetskog arapskog instituta), Wolf nagradu u umetnosti 2005. godine i Pritzkerovu nagradu 2008. godine. Mnogo muzeja i arhitektonskih centara u svetu trenutno predstavlja retrospektivu njegovog rada. 1.2. Porodica i obrazovanje Nouvel je ro%en je u Fumel-u Lot-et-Garonne, u Francuskoj. Zajedno sa porodicom se esto selio poto je otac postao kolski inspektor. Roditelji Renee i Roger su bili u itelji i uporno su ga ohrabrivali da studira matematiku i jezike ali on je postao fasciniran

umetno#u, kad se na asu likovnog sa esnaest godina bolje upoznao sa crta kim tehnikama. Iako je porodica pokuavala da ga ubedi da je za njega najbolje da postane u itelj ili inenjer, na kraju su ipak doli do kompromisa tako to je studirao arhitekturu. Poto nije poloio prijemni na Ecole des Beaux-Arts-u u Bordou, Nouvel se preselio u Pariz gde je osvojio prvu nagradu na nacionalnom takmi enju za upis na Ecole nationale superieure des Beaux-Arts. Od 1967. pa sve do 1970. Nouvel je zara%ivao kao asistent arhitekata Claude Parent-a i Paul Virilio-a. Paul Virilio ga je posle samo godinu dana unapredio u rukovodioca na projektu u toku izgradnje velikog stambenog kompleksa. Ubrzo je oenio Odile Fillion sa kojom ima dva sina, Bertranda koji je doktorirao kompjuterske nauke i koji radi na Univerzitetu Chiba u Japanu, i Pierr-a koji je pozorini producent i dizajner u svojoj kompaniji Factoid. Sa drugom enom Catherine Richard ima #erku Saru. ena sa kojom ivi trenutno je Mia Hagg, koja radi u svom studiu Habiter Autrement u Parizu.

*"# $% & '&

1.3. Karijera Sa 25 godina Nouvel je zavrio kolu i po eo da sara%uje sa Francois Seigneur-om. Claude Parent mu je davao vane savete za upravljanje sedmim izdanjem Bijenala u Parizu gde je 15 godina dizajnirao eksponate i irio poznanstva u umetnosti i pozoritu. Ubrzo ga je karijera navela da postane jedan od glavnih u esnika u intelektualnim debatama oko arhitekture u Francuskoj. Koosniva je pokreta Mars 1976, a godinu dana kasnije i Syndicat de Architecture. Isto tako jedan je od organizatora takmi enja za oivljavanje Les Halles urbane celine 1977. Osnovao je prvi pariski arhitektonski Bijenale 1980. 1981. Nouvel je osvojio prvu nagradu za projekat Svetskog arapskog instituta (Institut du Monde Arrabe) u Parizu, koji je zavren 1987. i doneo mu veliku svetsku slavu. Koristio je sistem mehani kih otvora koji podse#aju na arapsku arhitekturu i otvaraju se i zatvaraju automatski, kontroliu# i osvetljenje enterijera, tako to fotoelektri ne #elije detektuju nivo spoljnog svetla. Nouvel je imao tri partnera izme%u 1972. I 1984: Gilbert Lezenes, Jean-Francois Guyot i Pierre Soria. 1985. sa svojim asistentima Emmanuel-om Blamont-om, Jean Marc Ibos-om i Mirto Vitartom osnovao je studio Jean Nouvel i saradnici, a zatim je sa Emmanuel Gattani-jem osnovao JNEC 1988. Njegov sadanji studio je osnovan 1984. godine sa Michel Pelissie i jedan je od najve#ih u Francuskoj, sa 140 zaposlenih. Ima svoja studija u Londonu, Kopenhagenu, Njujorku, Rimu, Madridu i Barseloni. Svi oni aktivno rade na 40 projekata u 13 zemalja. Nouvel se tako%e bavio dizajnom raznoraznih predmeta. Izme%u ostalog, dizajnirao je i bo icu za parfem LHomme Yves Saint Laurent. 1.4. Prickerova nagrada Nouvel je dobio Pritzkerovu nagradu za najve#e domete u arhitekturi 2008. Godine, za rad na vie od 200 projekata, koje je New York Times opisao kao egzoti ni Svetski arapski centar, muevno Guthrie pozorite, misteriozan i veoma ekscentri an muzej Branly i filharmonija u Parizu koja je opisana kao put u nepoznato.

+"# $% & '&

iri Pritzker nagrade je objasnio svoj izbor na slede#i na in:Od mnogo faza koje mogu opisati karijeru arhitekte Jean Nouvela najbitnija je ona koja naglaava njegove nove ideje i preispitivanje prihva#enih normi u cilju razbijanja postavljenih granica u arhitekturi. iri je prepoznao upornost, matu i elju za kreativnim eksperimentisanjem kao kvalitete kojih ima puno u Nouvelovom radu. 1.5. Zna&ajna dela Izvedeni objekti: 2004. AGBAR-La Tour Diagonal Glorias, Barcelona-panija; 2000. Judical complex, Nantes-Francuska; 2000. Hotel Schiller, Lucerne-vajcarska; 2000. Expo 2000, Hanover-Nema ka; 2000. Foundation Cornacq-Jay, Rueil-Malmaison-Francuska; 2000. Forum Scientifique, Flameries-Belgija; 1999. Conference Centre, Lucerne; 1999. Deluxe Boutique Hotel, Lucerne; 1998. Residental buildings, Vienna-Austrija; 1996. Friedrichstadt Passagen Block 207, Berlin-Nema ka; 1995. Le Triangle des Gares, Lille; 1995. Galerie Lafayette, Berlin; 1994. Foundation Cartier, Paris; 1993. Opera Theatre, Lyons; 1993. Conference Centre, Tours-Francuska; 1993. Usine Cartier, Villeret-vajcarska; 1991. Poulain Establishment, Blois; 1989. CNRS Documentation Centre, Nancy; 1989. Hotel Amat, Bordeaux; 1987. Institut de Monde Arabe, Paris; 1987. Val Notre Dame Medical Centre, Bezons; 1986. Opera, Tokyo; Objekti u izgradnji: Mediapark Block 1, Cologne-Nema ka; Immeuble ING, Prague-&eka republika; Musee Gallo Romain, Francuska; Shiodome Project, Tokyo-Japan; Dumbo Project, New York City-USA; JVC Business Center, Guadilajara-Meksiko; Urban Entertainment Center, Frankfurt-Nema ka; Musee de la Reine Sophie, Madrid-panija; Musee des Arts Primitifs, Paris-Quai Branly-Francuska; Musee dArt et dHistorie, Genevavajcarska.

,"# $% & '&

Volim kada gra#evina ima datum...Gra#evina ura#ena sada i III veka kasnije ne moe biti ista...Grad je kao muzej i ono sto je posebno interesantno je to to se mogu u njemu prona$i razmiljanja i ose$anja generacija, karakteristike epoha, smetena u celokupnoj arhitekturi grada. (Jean Nouvel)

-"# $% & '&

2. KARAKTERISTI NI PRIMERI IZVEDENIH OBJEKATA

."# $% & '&

2.1. Svetski arapski centar u Parizu (Arab World Institute in Paris) Arhitektura kao tradicija... Kulturni centar osnovan je 1980. godine u Parizu, kada je 18 arapskih zemalja zaklju ilo dogovor sa Francuskom radi osnivanja Instituta koji bi irio informacije o arapskom svetu i pomogao detaljnija istraivanja arapske kulture i njenih duhovnih vrednosti. Institut tako%e promovie saradnju i kulturnu razmenu izme%u Francuske i arapskog sveta, naro ito na poljima nauke i tehnologije. Otvoren 1987, originalni objekat kombinuje najnoviju tehnologiju i tehniku sa tradicionalnom arapskom arhitekturom. Severna fasada je dekorisana sa transparentnim eli nim elementima koji podse#aju na arapske ornamente. Ovaj geometrijski model je sa injen od 240 dijafragmi koje se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od ja ine svetlosti, zahvaljuju#i svetlosnim #elijama i tako proputaju#i svetlost u objekat bez tetnosti za izlobene eksponate. Objekat se sastoji iz dva dela, prvi sa zakrivljenom fasadom gleda na reku i oblikom prati objekat koji je nekad bio izgra%en na istom mestu. Ve#i blok sadri biblioteku i media centar i na njemu su primenjeni ve# pomenuti zatitni paneli. Objekat se najbolje sagledava sa malog trga koji je izgra%en kao deo urbanog ure%enja lokacije. Ponavljanje panela ima veoma prijatan efekat. Sun anim danima, kada su paneli zatvoreni objekat ima srebrnkasto metalni odsjaj. Severna fasada je okrenuta prema istorijskom delu Pariza i simbolie vezu sa starim gradom. Juna fasada koristi istorijske elemente arapske geometrije u svom dizajnu. Naizgled veoma jednostavne geometrije, a u stvari veoma sloen kako u osnovi tako i u strukturi, svojom posebnom snagom i energijom kulturni centar komunicira sa gradom i njegovim okruenjem.

/"# $% & '&

2.1.1. Prikaz severne fasade i eli nih ornamenata fasade

2.1.2. Karakteristi an element

2.1.3. Veza objekta i okruenja

2.1.4. Osnova prizemlja

Umesto arhai ne arhitekture iji je cilj dominacija, ostavljanje trajnog obeleja na zemlji, danas bi se trebali okrenuti ka nalaenju uivanja u ivotu na nekom mestu. Dajmo sebi identitet. Svako u sebi ima originalan svet. Ostavimo arhitekturu koja se svodi na brojeve, klonirane gradove i objekte. Arhitektura omogu#ava varijacije dirigovana ivotom i dogadjajima oko sebe. Istraivanje je dunost, razumevanje je jaka elja, postavljanje pitanja je uslov za evoluiranje. Arhitektura ima svoj rok trajanja. Znamo da moe umreti, nestati kao to znamo i da je iva. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

!0 " # $ % & ' &

2.2. Agbar kula u Barseloni (Torre Agbar in Barcelona) Arhitektura kao snaga... Inspirisan planinom Montserrat u blizini Barselone, a tako%e i Gaudijevom arhitekturom, Jean Nouvel formira strukturu gejzira koji tei nebu. Usled neobi nog oblika gra%evina je vremenom dobijala razli ite nazive. Njena konstrukcija je posle dugog perioda izgradnje kona no zavrena 2004. Godine. Sadraji se proteu na 30 000 m, najve#i deo zauzimaju tehni ki servis i instalacije. U ovom veoma neobi nom objektu su smetene kancelarija Agbar-a, iji sadraji su pre izgradnje objekta bili razvrstani u raznim zgradama po celom gradu. Kula je visoka 144.4 m, ima 38 etaa uklju uju#i i 4 podzemna nivoa. Nouvel kombinuje razne arhitektonske koncepte, strukturu armiranobetonske konstrukcije obloenu staklenom fasadom, i preko 4 500 prozorskih otvora. U spoljanjem delu postavlja temperaturne senzore koji reguliu otvaranje i zatvaranje specijalnih brisoleja, kojih ima ukupno 59 619. Na junom delu fasade oni obezbe%uju klimatizaciju i elektri nu energiju. Na viim etaama brisoleji posredstvom senzora imaju mogu#nost upozoravanja vatrogasne slube u slu aju opasnosti. Agbar kula spada u tre#u po visini zgradu u Barseloni. Tako%e na junoj strani postavljeni su zastakljeni panoramski liftovi sa pogledom na more. Vrh zgrade je izra%en od eli nih elemenata, pri emu je upotrebljeno oko 900 t elika. U izgradnji objekta je u estvovalo oko 600 radnika. Fasadni paneli su sa injeni od 40 razli itih boja. Od prizemlja pa sve do 14. sprata fasada zgrade je u potpnosti ravna, do 24. sprata se postepeno zaobljava, i zavrava se zaobljenom kulom na vrhu. &esto je porede sa Fosterovom Gherkin kulom u Londonu zbog svog neobi nog oblika, izuzetne visine i staklene transparentne strukture.

!! " # $ % & ' &

2.2.1. Prikaz kule danju

2.2.2. Prikaz kule no$u

Arhitektura podrazumeva adaptaciju lokacije, mesta odre%enom vremenu, voljom, eljom i znanjem odre%enog ljudskog bi#a. To se nikada ne raadi samostalno. Naravno uvek se radi za neku osobu ili osobe ali i uvek za sve ljude. Krajnje je vreme da prestanemo ograni avati arhitekturu odre%enim stilovima. Krenimo sa arhitekturom koja ponovo otkriva svoju auru u ne emu to se ne moe iskazati, to je zamagljeno, u nesavrenosti onoga to je izmiljeno. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

!( " # $ % & ' &

2.3. Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier (Cartier Foundation for Contemporary Art) Arhitektura kao priroda... Fantom u parku. Transparentan. Privatan. Drve#e je vidljivo iza staklene fasade koja je visoka 8 m. Usamljeno drvo raste uokvireno sa dva panela koji oblikuju ulazni prostor. Posetioci prolaze ispod drveta gledaju#i predstavu drve#a koji okruuju zastakljenu izlobenu prostoriju. Leti se zgrada transformie i povezuje s parkom. Arhitektura se bazira na svetlu i rafiniranim eli nim ramovima sa staklom. U ovoj igri arhitektura je posluila da bi izbrisala granice objekta. Nouvelova Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier je smetena na mestu nekadanjeg ameri kog centra na Bulevaru Raspail. Sadraji su organizovani na 16 spratova, od ega je 4 000m namenjeno poslovnom prostoru, a 1 600 m izlobenom prostoru, 800 m tehni kim prostorijama, i to je najkarakteristi nije je upotreba 5000 m staklene fasade na objektu. Galerija predstavlja Nouvelovu igru sa transparentnosti i zadatkom da ukloni granicu izme%u spolja i unutra. Naizgled veoma jednostavan objekat nazvan kocka, sa staklenim zidovima ne bi zadovoljila taj kriterijum, jer bi se moglo videti kroz zidove ali bi se i dalje imao ose#aj pripadnosti unutra ili spolja. U objektu je Nouvel proirio staklene zidove kocke stvaraju#i vrlo visoke staklene panele u bati divljeg cve#a, pritom produavaju#i staklenu fasadu par metara iznad krovne terase. Na stranama objekta je kreirao nove staklene panele, kao uli nu fasadu potpuno je odvajaju#i od glavne zgrade. Izgovor za novu uli nu fasadu je 200 godina staro drvo koje je posadio Chateaubriand, koje je zati#eno sa dva staklena okvira koji formiraju ulaz. Karakteristike ovog objekta su i elegantne bo ne fasade, stilizovane kancelarije kao i set liftova koji diskretno upotpunjuju spoljanji izgled zgrade.

!) " # $ % & ' &

Ovim objektom Nouvel je potvrdio svoju reputaciju jednog od vode#ih arhitekata Frtancuske. Zato je s pravom rekao: Ja postavljam umetnost u arhitekturu i arhitekturu u grad. Cilj arhitekture je da napravi da nestanu vidljive granice strukture na poetski na in. Kada se realno i nerealno vie ne razlikuju arhitektura mora imati hrabrosti da preuzme takvu kontradikciju.

2.3.1. Objekat no$u

2.3.2. Veza prirode i objekta

Trenutno arhitektura unitava i naruava okruenje i prostor, nekad ak zamenjuju# i ceo predeo i modifikujuju#i ga prema svojim potrebama. Sa druge strane postoji i arhitektura koja uzdie, prirodna, iva, jedinstvena. Predstavlja napredak sveta i u momentima kad se on smanjuje i stagnira. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

!* " # $ % & ' &

2.4. Guthrie pozorite (Guthrie Theater in Minneapolis) Arhitektura kao scenografija... Od 35 arhitekata koji su predloili svoje reenje iri se jednoglasno odlu io za Nouvela sa komentarom: Oduevila nas je njegova briga za postoje#im okruenjem. Bilo mu je vrlo bitno da povee pozorite sa rekom i ostatkom grada. Objekat vredan 125 000 000 dolara koji je Nouvel predloio se, u stvari sastoji od tri pozorita. Jedno poseduje 1 100, drugo 700 a tre#e 200 mesta za posetioce, to pokriva sve potrebe klasi nog i modernog pozorita. Novi objekat koji ima i svoje restorane i barove se nalazi na obali reke Misisipi (koja u Francuskoj ima simboli no zna enje) na mestu nekadanje industrijske zone. Stari mlinovi i fabrike i dalje egzistiraju na lokaciji tako da se Nouvel najpre njima inspirisao u toku stvaranja objekta. Bilo mi je vrlo vano da napravim vezu sa istorijom grada, rekao sam sebi, pozorite je isto industrija., rekao je Nouvel u jednom intervjuu. Insistirao je da se pozorite izdigne 50 stopa iznad tla radi pruanja to irih vizura prema reci. Njegovi klijenti su mislili da je lud. Poto je bio veoma uporan i istrajan u svojoj ideji, iznajmio je kran. Na kraju su svi shvatili da je Nouvel bio u pravu, ali ni tu se nije zaustavio sa svojim nekonvencionalnim idejama. Dizajnirao je veliki objekat u vidu bubnja u kome se nalazi glavna pozornica nazvana most bez kraja, koji se protee 175 stopa prema reci predstavljaju#i instrument za fizi ki i vizuelni dodir sa prirodom, i izdignut prolaz koji povezuje prodavnicu suvenira koja je izgra%ena na krovu oblinje garae. Zatim je sve to zavio u elik pono#no plave boje. Rezultat je bio odli an, nekonvencionalan i dramati an. Objekat je inovativan koliko spolja toliko i iznutra, a tome posebno doprinosi crveno pozorite, prostor crne kocke za eksperimentalni rad, zanimljivi liftovi, barovi i kafei sa iznena%uju#im pogledima na grad i reku. Isto tako, Nouvel se igra i sa bojom, jedan od

!+ " # $ % & ' &

prozora je potpuno ute boje. Na kraju mosta bez kraja nailazi se na velik stakleni pravougaonik na podu ispod koga se daleko nazire tlo. Eksperimentisanje u pozorinom objektu nije vezano samo za scenu. Nouvelov novi plavi monolit se vrlo lako uklapa u staru industrijsku zonu. Njegovi kruni oblici oslikavaju oblik starih silosa. Objekat obnavlja i povezuje se sa istorijom pozorite integriu#i slike starih produkcija na fasadi.

2.4.1. Kompozicija Guthrie pozorita

2.4.2. Karakteristi an detalj na fasadi

Originalnost lezi u upotrebi i aktuelizaciji znanja. Arhitektonsko znanje je po svojoj pripodi veoma raznovrsno, povezano sa svim civilizacijama, putovanjima i istrazivanjimakoji su osnovi elementi u obrazovanju svakog graditelja. Upoznati smo sa vano#u putovanja arhitekata u Egipat, Gr ku, Rim. Generisana arh se bazira na jednostavnoj modernisti koj ideologiji 20 veka. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

!, " # $ % & ' &

2.5. Quai Branly muzej u Parizu Arhitektura kao sloboda... Muzej Quai Branly su kriti ari opisali kao misti an i veoma ekscentri an objekat koji se teko dopadne svima na prvi pogled. Kombinacija struktura koje se ne uklapaju postavljena u vrtu u senci Ajfelove kule, odudara od uobi ajene pariske elegancije. Ali, s druge strane, moe se re#i da je najve#i projekat u francuskoj popularnoj arhitekturi posle Pompidu-a. Kako je Nouvel poznat po svojoj tehnoloki rafiniranoj arhitekturi koja menja na na in gledanja na svet, muzej je u potpunoj saglasnosti sa njegovim principima. On ipak nije pokuao da nametne norme zapadne tehnologije na objektu koji je posve#en nezapadnoj umetnosti, a isto tako nije hteo ni da napravi parodiju tribalne arhitekture. Zgrada ne bi trebalo da bude trijumf zapadne arhitekture, ako razume pravila misterija se gubi. Muzej se nalazi na obali reke Sene. Arhitektura objekta privla i veliko interesovanje, a sloboda u upotrebi stakla na zgradi prua transparentan i vazduast ose#aj i na taj na in vizuelno iri prostor. Smela upotreba boja na svetlim kutijama koje izbijaju iz zidova, crveni stubovi na kojima lei zgrada doprinosi utisku da zgrada plovi na okolnom zelenilu. Unutranjost posetioce navodi ka intrigantnom otkrivanju galerija prate#i krivine objekta. Centralni izlobeni prostor se nalazi u krunoj prostoriji pre nika 23m. Otvoreni plan bez zidova omogu#ava posetiocima da slobodno istrauju prostor. Muzej se nalazi na parceli od 19 ari, koja se na istoku grani i sa stambenim blokom iz 19. veka uniformisanih fasada. Glavni deo objekta postavljen na masivnie stubove protee se kroz centar vrta. Enormno velika zakrivljena staklena fasada titi vrt od saobra#aja du reke Sene. Dva manja objekta, umetni ki studio i administracija iska u pored starih Haussmannovih stambenih blokova. Na prvi pogled forme izgledaju nabacane i nepovezane. Cilindri ni hol i galerija privremenih postavki izgledaju kao da #e podlegnuti teini centralne zgrade, veza me%u galerijske zgrade
!- " # $ % & ' &

kancelarija nekoliko mosti#a deluje nestabilno, pored toga je i svaka fasada zasebna pri a, kao i brisoleji crvene boje, kocke jakih boja koje iska u iz ozelenjenog zida. Ali kada krene da se istrauje objekat ubrzo se shvata da je sve to u stvari plod veoma bogate mate koja je kreirala predivan kola.

2.5.1. Dinami ne kocke na fasadi

2.5.2. Zgrada koja plovi po zelenilu

2.5.3. Fasada prekrivena zelenilom

2.5.4. Pogled na Ajfelovu kulu

I kada ivimo sve bre i bre, dobijamo iste informacije, strahijemo zbog istih katastrofa, igramo uz iste hitove, navijamo uz iste utakmice, kada nas hrane istim filmovima, kada predsednik jedne drave eli da vlada svetom, kada kupujemo u kloniranim trnim centrima, radimo u sli nim kancelarijama, izgleda da konkretan globalni napredak ne postoji. Zato se ne iskoreni nepismenost bre? Zato se ne prona%u lekovi za neizle ive bolesti? Arhitektura tako%e u estvuje u pravljenju ovog uspenog , finansijski isplativog sveta. Ona zavisi od globalne ekonomije. A kritika ovakve arhitekture kao da ne postoji ona koja bi preispitivala estetuku i granice arhitekture. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

!. " # $ % & ' &

2.6. Luzern Culture and Congress Center u Lucernu, vajcarska Arhitektura kao harmonija...

2.6.1. Krov koji dominira

2.6.2. Igra boja i oblika

Kulturni i kongresni centar u Lucernu se nalazi na odli noj lokaciji u centru grada, na obali jezera. Sagra#en je u rekordnom roku od pet godina od 1995-2000 godine. Objekat je moderan, staklene fasade i metalnih panelima razli itih boja ali se harmoni no uklapa u postoje$i okvir grada. Gledaju$i sa jezera objekat je dominantan ali je u isto vreme i graciozan, dok se sa balkona objekta i iregularnih prozora na glavnoj fasadi prostiru o aravaju$i pogledi ka jezeru uokvireni dramati nim ispustom krova. Objekat se sastoji iz tri dela, paljivo osmiljene akusti ne koncertne dvorane, fleksibilnog prostora za kongrese i Muzeja umetnosti Lucerna.

2.6.3. Osnova prizemlja

2.6.3. Preseci objekta

!/ " # $ % & ' &

Svaki od delova ima razli it arhitektonski karakter ali su veto objedinjeni krovom sa velikim ispustom i trgom koji taj krov pokriva. Krov je preputen celih 45 metara, i naja i je arhitektonski izraz na objektu ali pored toga deluje elegantno i lagano. Velika transparentnost omogu$ava nagovetaje onoga to se deava u objektu. Po prvobitnom projektu objekat ja zamiljen na vodi ali poto to nije bilo izvodljivo Nouvel uvodi jezero u objekat formiraju$i dve kanala koji postaju sastavni deo time to dele objekat na tri glavne celine. Rukopis Jean Nouvel-a se moe na$i na svakom deli$u objekta, mata, kreativnost, originalnost.

2.6.4. Harmonija
.

Ideologija osmiljene arhitekture, arhitekture sa identitetom ima potrebu za autonomijom radi kori#enja resursa lokacije i vremena u kojima nastaje. Kako moemo koristiti ono to se nalazi samo na odre%enom mestu? Kako biti originalan a ipak ne napraviti karikaturu? Kako posti#i kvalitet, dubinu? Arhitektura je transformacija, organizovana mutacija onoga to se ve# nalazi na lokaciji Arhitektura mora ohrabriti integrisanje i kori#enje pejzaa, otkrivanje i mora usmeravati. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

(0 " # $ % & ' &

3. KARAKTERISTI NI PRIMERI OBJEKATA U IZGRADNJI

(! " # $ % & ' &

3.1. 10011th Avenia, oblakoder, Njujork Arhitektura kao inspiracija... Novi stambeni blok u Chelse kvartu u Njujorku, zapadnom Menhetnu, na obali reke Hadson sastoji se od fasade sa injene od 1 650 staklenih panela i pritom je opisana kao najkompleksnija sa inenjerskog aspekta ikada izvedena u Njujorku. Objekat #e imati 23 sprata koje je autor nazvao a vision machine i ija je namera da vizuelno zaintrigira kako prolaznike tako i stanare. Svaki stan u objektu ima prozore od poda do plafona. Novina u ovom objektu je oblikovanje prizemlja objekta koje predstavlja vezu izmedju javnog ivota i individualnog stanovanja, na provokativan na in kontrastom spolja-unutra, intimnost-urbana mrea.

3.1.1. Ulazni hol sa vizurama na vrt

!"!#!$%&'()*+$$,*$-)./0(3'(4$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$ !"! !$5+/67'*$-,8(+9'(3'*$

(( " # $ % & ' &

Prigueno svetlo i taman monohromatski zid stvaraju teatralnu ali prijatnu atmosferu koja je u kontrastu sa refleksijama I animacijama eksterijera objekta, dok enormno veliki prozori gledaju na vrt objekta pun drve#a. Entrijer stanova je inspirisan minimalizmom galerija kojih ima puno 1 Chelse kvartu.

3.1.4. Enterijer luksuznih apartmana 3.2. 53 West 53rd, oblakoder, Njujork Arhitektura kao skulptura... Novi oblakoder u Njujorku sa 75 spratova nalazi se pored muzeja moderne umetnosti MOMA, koji #e u sklopu objekta imati tri sprata za proirenje svog izlobenog prostora. Radi sto bolje integracije sa zgradom muzeja sam objekat li i na modernu skulpturu. Objekat #e sadrati hotel i luksuzne stanove.

!#!"!$:.7)*1$,9-0(3($,+./)+/.($-&9*)-6(.*$

() " # $ % & ' &

Restorani su smeteni ispod nivoa prizemlja i otvoreni za poglede prolaznika. Poto je fasada objekta staklena i transparentna, vidljiva je i sama eli na konstrukcija objekta, koja predstavlja dominantan element i pri formiranju enterijera objekta.

!#!#!$;(97=3*$,+./)+/.*$)*-$(9(4(3+$$-&97)-8*3'*$/3/+.*?3'(@$A.-,+-.*$

3.3. Abu Dhabi muzej, Saadiyat Arhitektura kao mistika... Abu Dhabi muzej se nalazi na Saadiyat ostrvu. Nouvel-ov dizajn muzeja je u mnogome inspirisan prirodnim okruenjem, a najvie ostrvom surovog pajzaa na koji se dosta uticalo izgradnjom kanala, upe atljivom slikom rigidnosti tla prema fluidnosti vode po Nouvelovim re ima. Ovo je pedstaklo matu o nepoznatim gradovima zatrpanim duboko pod peskom ili potopljenih vodom. Ova sanjarenja su rezultirala u jednostavnom planu arheoloskog polja oivljenog u obliku malog grada. Ovaj mikro grad zahteva mikro klimu koja bi pruila posetiocima utisak da ulaze u sasvim druga iji svet. Objekat je pokriven velikom kupolom a to je forma koja je zajedni ka za sve civilizacije. Kupola je sa injena od mree razli itih modula povezanih providnom membranom tavanice koja proputa difuzno osvetljenje na magi an na in u skladu sa najboljom arapskom arhitekturom.

(* " # $ % & ' &

3.3.1. Prirodno okruenje i muzej

3.3.2. Izgled objekta no$u

3.3.3. Svetlosni efekat kupole

Vodene povrine imaju najbitniju ulogu, reflektuju#i svaki deo objekta i u estvuju i u formiranju uz malu pomo# vetra na konfore mikro klime.

U ime mogu#nosti opstanka i prijatnog ivota na zemlji, moramo se odupreti zoniranom urbanizmu, mreama i rasterima, automatizma koji unitava identitet gradova na svim kontinentima, u svim klimama, hreneci se kloniranim poslovnim stambenim objektima, trnim centrima. Automatizam koji je gladan za ve# smiljenim, ve# vi%enim a sve to da bi se izbeglo novo razmiljanje i vi%enje stvari. Moramo zameniti generisana pravila, teritorijalna i arhitektonska (Da, arhitektonska! Zato to arhitekrura postoji na svim nivoima a urbanizam ne.) pravilima koja su bazirana na strukturalnoj analizi ivih predela i prostora. (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)

(+ " # $ % & ' &

4. DIZAJN

(, " # $ % & ' &

(- " # $ % & ' &

5. TABELARNI PRIKAZ TIPOLOKE ANALIZE OBJEKATA

(. " # $ % & ' &

5.1. Arhitektura kao koncept Prikaz objekta no#u

Mirna staklena fasada danju, dinamika osvetljenja no#u

Predstavljeni Prikaz objekta danju primeri

1 Svetski arapski cenar u Parizu

Agbar kula u Barseloni

Savremena tehnologija i dizajn za postizanje atraktivnog repera u gradu Jednostavna transparentna forma galerije-veza sa prirodom

Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier

Guthrie pozorite

Dinami na struktura formira prostore za razna deavanja Vesele i ive boje i danju i no#u kao dopuna pejzau

Quai Branly muzej u Parizu

Kulturni i kongres centar u Lucernu

Potpuna saglasnost sa okruenjem postignuta jednostavnom ali jedinstvenom formom

5.2. Prikaz strukturalnih elemenata i njihovog odnosa sa unutranjim prostorom Predstavljeni primeri Strukturalni elementi Odnos elemanata i unutranjosti
Dekorativni ornamenti oslikavaju unutranji prostor Dinamika unutranjeg prostora postignuta specijalnim brisolejima Staklena fasada ini unutra spolja a spolja unutra Ovjekat prilago%en potrebama pozorita posredstvom raznoraznih isturenih elemenata Snaga raznolikog volumena izraena i spolja i unutra Ogromna nadstrenica kao ravnotea u prostoru

Unutranjost

Svetski arapski cenar u Parizu

Agbar kula u Barseloni

Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier

Guthrie pozorite

Quai Branly muzej u Parizu

Kulturni i kongres centar u Lucernu

5.3. Prikaz konfiguracije forme i njene veze sa okruenjem Predstavljeni primeri

1 Svetski arapski cenar u Parizu

Forma u osnovi

Konfiguracija Veza sa forme okruenjem

Zatvorena forma prati liniju nekadanjeg objekta Zatvorena kruna forma Uklopljen u urbanu gradsku strukturu

Agbar kula u Barseloni

Inspirisana planinom Montserrat

Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier

Zatvorena forma otvorena prema prirodi

Jedinstvo sa prirodnim okruenjem postignuto transparencijom

Guthrie pozorite

Zatvorena dinami na forma

Uspostavljena veza sa rekom i ostatkom grada Izdignut na stubovima plovi u zelenilu

Quai Branly muzej u Parizu

Zatvorena krivolinijska forma

Kulturni i kongres centar u Lucernu

Poluzatvorena forma

Potpuno usaglaena forma sa okolnim predelom

Plaim se budu$nosti, ne u stvari me ne zanima budu$nost. Mene zanima sadanjost, na politi kom nivou ima nekih bitnih pitanja i onih koja su manje bitna, ali ja sam optimista. Mislim da ljudsko drutvo moe napredovati i da ne mora uvek i$i u pogrenom pravcu. (Jean Nouvel)

)( " # $ % & ' &

6. LITERATURA

)) " # $ % & ' &

Knjige: Jean Nouvel Complete Works 1970-2008 autor Philip Jodidio Jean Nouvel the Elements of Architecture autor Conway Lloyd Morgan Arhitektura u 20.veku IPS Media autori Peter gasel, Gabrielle Lojthozel, 2007 New forms, Architecture in the 1990s TASCHEN autor Philip Jodidio, 1995. Structure as Architecture, autor Andrew W. Charleson, 2005. Jean Nouvel autori Aurora Cuito, Cristina Montes Jean Nouvel: Louisiana Manifest autor Jean Nouvel Art Museums into the 21st Century autor Mack Gerhard Architecture in the Twentieth Century TASCHEN 100 Contemporary Architects TASCHEN autor Philip Jodidio &asopisi: ARCHITECTURAL REVIEW, Performing Arts Center Lakeside Site, Lucerne , Switzerland s.38-43; Oktobar 1998, autor Ryan Raymond ARCHITECTURE, Jean Nouvels Culture and Congress Center s.64-71; Februar 1999, autor Barreneche Raul ARCHITECTURAL RECORD, Jean Nouvel Wins 2008 Pritzker Prize Mart 2008, autor James Murdock ICON 039, Guthrie Theatre Septembar 2006. SAUDI ARAMCO WORLD, Window on the Arab World Januar/Februar 1989, autor Joseph Fitchett Web: www.walnuted.blogspot.com (25.11.2008.) www.designboom.com (27.11.2008.) www.landmarklb.com (24.11.2008.) www.nouvelchelsea.com (30.11.2008.) www.emporis.com (01.12.2008.)

)* " # $ % & ' &