Улпијана
|
|
Мапа <<Преглед целе мапе>> |
Фото документација: 
|
| Назив: | Улпијана | ||||||
| Општина: | Приштина | ||||||
| Место: | Грачаница | ||||||
| Надлежност: | Републички завод за заштиту споменика културе – Београд | ||||||
| Контакт подаци | |||||||
|
|||||||
| Територијално надлежни завод: |
Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић | ||||||
| Број у централном регистру: |
АН 124 | ||||||
| Датум уписа у централни регистар: |
30/12/1997 | ||||||
| Датум уписа у регистар Покрајинског завода за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић: |
10/08/2017 | ||||||
| Решење/Одлука о проглашењу за НКД: |
Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе АКМО у Приштини, број 21 од 22.4.1955. године | ||||||
| Rešenje ZZNPSK AKMO broj 21 оd 22.4.1955. god. Ulpijana.pdf | |||||||
| Категорија: | Непокретно културно добро од изузетног значаја | ||||||
| Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: | "Службени гласник Социјалистичке Републике Србије" број 25/90 | ||||||
| Odluka o kategorizaciji Sluzbeni glasnik SRS broj 25 od 4. juna 1990, Ulpijana.pdf | |||||||
| Врста: | Археолошко налазиште | ||||||
| Период настанка / датовање | Римски и рановизантијски период | ||||||
| Опис непокретног културног добра: | |||||||
| Остаци римске и рановизантијске Улпијане заузимају површину од 35 hа, а налазе се на локалитету Градина поред данашње Грачанице. На овом вишеслојаном локалитету откривен је културни слој од 3,50 м . Бедеми римског града били су неправилне четвороугаоне основе.Северно и западно од града налазиле су се некрополе, а североисточно каструм квадратне основе. Оснивање града везује се за Трајанову владавину (98-118). Почетно мање рударско насеље прерасло је у град са статусом римског муниципија. Улпијана је рано постале седиште епископије; сабору у Сердици 343. године присуствовао је и њен епископ Македонијус. После Јустинијанове обнове средином 6. века град је назван Iustiniana Secunda. Град је потпуно разрушен у време аваро-словенских напада крајем 6. и почетком 7. века. Сондажним археолошким ископавањима, започетим 1953. (која су пратили конзерваторски радови), откривени су делови античке Улпијане: једнобродна базилика са криптом у северозападном делу насеља; остаци двеју терми; делови мозаичког пода неке грађевине; део стилобата античког храма; градска капија са кулама и почетак главне улице (cardo). На северној некрополи откривене су зидане гробнице, меморија са великим мермерним саркофагом и остаци подног мозаика са донаторским натписом. |
|||||||
| Литература | |||||||
- М. Миљковић, Улпијана (Ulpiana), Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 38. - М. Миленковић, Улпијана (Ulpiana), Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 36. - Улпијана код Грачанице, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 125. - Улпијана, Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 142-143. - Г. Милошевић, Гробна архитектура у Улпијани код села Грачанице на Косову, Саопштења XLVII (2015), 7-22. - Г. Цветковић-Томашевић, Улпијана, археолошка ископавања у средишту и јужном делу античког града, Саопштења XV (1983), 67-94. - М. Миљковић, М. Брачић, Улпијана - нека нова запажања о западном градском бедему, Саопштења XV (1983), 369-371. |
|||||||