Izvorni kod stranice Hiperbarična medicina

[[Datoteka:Hiper Med logo.png|right|190px]]
[[Datoteka:HBO Chamber2008.JPG|thumb|<small>Pacijent u jednomestnoj hiperbaričnoj komori</small>|400px|desno]]
 
'''Hiperbarična medicina''' je specifična [[medicina|medicinska]] disciplina koja proučava i u praksi primenjuje povoljne [[terapija|terapijske]] efekte [[kiseonik]]a pod povišenim [[pritisak|pritiskom]] i atmosfere povišenog pritiska uopšte.

Hiperbarična medicina se zasniva na prirodnom leku: čistom (100%) medicinskom kiseoniku koji se primenjuje pod uvećanim pritiskom, (većem od [[atmosferski pritisak|atmosferskog]] koji na površini [[more|mora]] iznosi 1 [[bar]]) u tzv. [[Barokomora|hiperbaričnim komorama]]. 
{{Citat|Na prvom svetskom kongresu medicine u Amsterdamu dr J. H. Jakobson iz bolnice Maunt Sinaj, svoje izaganje započeo je rečima: ''„ Primena kiseonika pod povišenim pritiskom višim od atmosverskog pritiska predstavlja napredak koji se po značaju može porediti sa otkrićem  transfuzije krvi i antibiotika “''<ref name="živković">Živković M., Kanjuh Ž, Bakočević P, ''Historical development of hyperbaric medicine and physiological basis of its application''. In: Živković M, editor. Hyperbaric and underwater medicine. Beograd: HBO centar; 1998. p. 103–13. (Serbian)</ref>.}}
== Razvoj hiperbarične medicine u svetu==
Prvi put u istoriji medicine sa primenom [[gas]]a pod pritiskom u lečenju medicinskih poremećaja,  daleke [[1662]]. godine započeo je  britanski [[sveštenik]] po imenu  Henshau, koji je konstruisao, neku vrstu  preteče današnje barokomore ''„domicilium“'', zatvorenu komoru sa ventilima za kontrolu protoka vazduha, koja je korišćena za stvaranje hiper i hipo baričnih uslova. U to vreme, vazduh u zatvorenoj komorni pod pritiskom nazivan je {{jez-fr|domicilium}}.<ref> Henshaw IN, Simpson A. ''Compressed Air as a Therapeutic Agent in the Treatment of Consumption, Asthma, Chronic Bronchitis and Other Diseases''. Edinburgh: Sutherland and Knox; 1857.</ref> Bez jasnih dokaza, Henshau iznosi pretpostavke da akutni poremećaji u organizmu čoveka, svih vrsta, mogu imati koristi od primene povećanog pritiska gasa, a najviše poremećaji disanja i varenja.<ref name="UHMS">UHMS, ''The Hyperbaric Oxygen Therapy Indications'',USA, 12.th. Edition, Published 2008.</ref>
{{double image|center|Antoine lavoisier color.jpg|160|Priestley.jpg|180|<small>[[Antoan Lavoazje]] ([[1743]] - [[1794]]) prvi objavljuje teoriju o razmeni gasova u plućima </small> | <small>[[Džozef Pristli]] ([[1733]] - [[1804]]), prvi otkriva toksične efekte kiseonika </small>}} 
Francuski [[naučnik]] [[Antoan Lavoazje]] ([[1743]] - [[1794]]), otkriva da se [[gas]]ovi prilikom [[disanje|disanja]] razmenjuju u [[pluća|plućima]]. I da se udahnuti [[kiseonik]] u plućima zamenjuje sa [[ugljen-dioksid|ugljen-dioksidom]], a da se [[azot]] izbacuje iz pluća u nepromenjenom obliku.<ref>M. Daumas, ''Lavoisier, théoricien et expérimentateur'', Paris : Presses Universitaires de France, 1955. </ref> Kada je [[Džozef Pristli]] [[1772]]. otkrio [[trovanje kiseonikom|toksične osobine kiseonika]] on započenje sa eksperimentima na životinjama a kasnije i na ljudima u [[barokomora|barokomorama]].<ref name="živković" />. Posle pronalaska [[kiseonik]]a on prvi postavlja sumnju da je moguće njegovo štetno dejstvo na organizam čoveka.

Beddos i Watt [[1799]]. opisuju promene na plućima [[mačka|mačića]] koje su eksperimentalno izlagani vazduhu sa 80% [[kiseonik]]a.

Sve do [[1830]]., vlada zatišje u ovoj oblasti medicine, kada se sledećih godina dešavaju velike promene u razvoju hiperbarične medicine. Godine [[1837]]., Pravaz je sagradio veliku hiperbaričnu komoru i koristiti je za lečenje raznih bolesti. Komora je najčešće primenjivana za lečenje plućnih bolesti, uključujući [[tuberkuloza|tuberkulozu]], laringitis, traheitis i veliki kašlj, kao i naizgled nepovezanih bolesti kao što su gluvoća, kolere, rahitisa  i konjunktivitis.

Godine [[1845]]., Triger prvi opisuje [[simptom]]e koji se se javljaju u [[rudar]]a, za koje je kasnije utvrđeno da su izazvani [[dekompresiona bolest|dekompresionom bolešću]] <ref>Triger M. ''Letter to Monsieur Arago. Compte Rendus de l'Academie des Sciences''. Paris. 20:445, 1845.</ref>   [[Vazduh]] pod pritiskom čija snaga se koristi da spreči pojavu vode u kesonima, imala je posledice  po zdravlje rudara, koji su se po izlasku iz kesona žalili na [[bol]]ove i grčeve u [[mišić]]ima. Tokom [[1854]], Pol M. i Vatele M  prvi objavljuju  da je dekompresija u barokomori neophodno da se spreči pojava ovih simptoma, i predlažu primenu rekompresije za uklanjanje simptoma .<ref> Pol M., Watelle M. ''Memoire sur des effets de commpression de l'air applique creusement de puits houille.'' Annales Hygiene Hygiene Publique et de Medicine Legale. Second Series 1:241, 1854.</ref>

Prva [[barokomora|hiperbarična komora]] na [[Severna amerika|severnoameričkom kontinentu]] izgrađena je [[1860]] u Oshau, [[Ontario]] u [[Kanada|Kanadi]]. Prvu takavu komoru u [[SAD|Sjedinjenim Državama]] je sagradio Korning godinu dana kasnije u [[Njujork]]u da leči "neurološke i srodne poremećaja. Ali, kao što su SAD započele svoj razvoj u hiperbaričnoj medicini, hiperbarične komore postaju  dostupne i  u gotovo svim većim [[Evropa|evropskim]] gradovima.

Francuski hirurg Fonten ({{jez-fr|Fontaine}}) projektuje pokretnu barokomoru, čiji rad se zasnivao na povećanju pritiska vazduha u komori. Tim postupkom Fonten je  povećava količinu kiseonika u krvi bolesnika za vreme davanja azot-oksidula kao anestetika, čime je sprečavao pad nivoa kiseonika u [[krv]]i, što se često događalo, prilikom hirurških zahvata u dubokoj [[anestezija|anesteziji]].<ref>Fontaine JA. ''Emploi chirurgical de l'air comprime''. Union Med 1897; 28: 445.</ref>

{{double image|center||350|Early diving recompression chamber at Broome, Western Australia.jpg|250| |Jedna od prvih [[barokomora]] ([[Australija]]) }}
U ovoj komori obavljeno je sedam operaci u roku od 3 mesaca. Uspeh je bio veliki i ova metoda lečenja se sve više upotrebljavala, ali nažalost Fonten je doživeo nesreću koja je rezultirala njegovom smrću u komori, i on postaje prvi lekar koji je dao svoj život za razvoj hiperbarične medicine.

Vilijams, u britanskom Medicinskom časopisu još daleke [[1885]], objavljuje komentar, ''koji je i danas aktuelan i navodi se u mnogim publikacijama da ukaže na neravnomeran razvoj ove grane medicini i u 21 veku.'' {{citat|... korišćenje atmosferskog vazduha u različitim stepenima atmosferskog pritiska, u lečenju bolesti, jedan je od najvažnijih dostignuća u savremenoj medicini i kada uzmemo u obzir jednostavnost agensa, egzaktne metode kojima se može primeniti i preciznost sa kojom se može regulisati na zahteve svakog pojedinca, mi smo zapanjeni da se u Engleskoj, ovaj metod lečenja  tako malo koristi.}}
Kaningem je [[1900]]. primetio različitost promena u zdravstvenom stanju bolesnika koji boluju od iste vrste kardiovaskularnih bolesti, u zavisnosti od [[nadmorska visina|nadmorske visine]] na kojoj žive. On to povezuje sa promenama u [[atmosfera|atmosferi]] i donosi zaključak da je za to razlog povišeni atmosverski pritisak vazduha. Na osnovu ovih saznanja on konstruiše valjkastu komoru veličine 3h27 m i istu koristi za lečenje bolesti [[srce|srca]], [[hipertenzija|hipertenziju]], reumatsku groznicu, [[šećerna bolest|šećernu bolest]] i mnoge druge bolesti.<ref> Jacobson JH and others. ''The historical perspective of hyperbaric therapy''. Annals of the New York Academy. of Sciences 117:651, 1965.</ref>
Godine [[1928]]. u Klivlendu, g-din Timkin, zahvalan pacijent koji je bolovao od uremije i čije stanje se poboljšalo posle primene hiperbarične terapije, konstruše za Kaningema ogromnu 60 fita visoku, 64 fita  u prečniku, hiperbaričnu bolnicu koja je imala izgleda čelične sfere.<ref>Kindwall E, Whelan H. ''Hyperbaric Medicine Practice''. 2nd ed. Flagstaff, AZ: Best Publishing Company; 2004:chap 1, 18, 19, 20, 25, 29, 30.</ref> Svaki sprat ove bolnice imao je 12 sobe sa svim sadržajima dobrog [[hotel]]a. U ovim uslovima lečni su bolesnici koji su bolovali od [[hipertenzija|hipertenzije]], [[šećerna bolest|šećerne bolesti]], [[sifilis]]a sve do [[1930]]., kada je lokalno medicinsko društvo zatvorilo hiperbaričnu bolnicu zbog nedostatka naučnih dokaza za lečenje u njoj. Dr Kaningem je više puta tražio od Biroa za Istraživanje Američke medicinske asocijacije (AMA) da dokumentuje svoje tvrdnje o efikasnosti hiperbarične medicine ali  nažolost primena ove komore se nije dugo održala jer medicinski autoriteti tog vremena nisu imali razumevanja za ovaj metod lečenja.  

[[Datoteka:Hyperbaric-medicine-cunningham-timkin-hyperbaric-hospital.jpg|thumb|center|518p|<small>Prvu hiperbaričnu bolnicu visoku 60 ft i 64 ft široku, [[1928]]. za potrebe dr Kaningema izgradio je u Klivlendu zahvalni bolesnik</small>]]

Dreger, koji je u [[1917]]. osmislio sistem za lečenje ronilačkih nesreća, prvi je shvatio potencijalne prednosti korišćenja kiseonika pod pritiskom za lečenje [[dekompresiona bolest|dekompresione bolesti]]. Iz nekog nepoznatog razloga, Dregerov sistem nikada nije ušao u proizvodnju. 

Za početak savremene hiperbarične medicine uzima se [[1937]]. godina, kada su [[Benke i Šeiv]]  počeli da koriste hiperbaričnu komoru za lečenje dekompresione bolesti [[ronilac|ronilaca]]. 

Od [[1955]]. [[Čerčil i Davidson]] koriste hiperbaričnu oksigenaciju i za lečenje  drugih bolesti i [[rana|rana]] koje su nastale kod obolelih od [[karcinom|karcinoma]] kao posledica [[radiopterapija |radiopterapije ]].<ref name="živković"/>, <ref>Churchill-Davidson I, Sanger C, Thomlinson RH. ''High-pressure oxygen and radiotherapy''. Lancet 1955; 268(6874): 1091−5. </ref> 

[[Berm]] u Holandiji [[1956]]. izvodi prvu operaciju na srcu u hiperbaričnoj komori, a iste godine u [[Evropa|Evropi]] počinje i sve učestalija primena hiperbaričnog kiseonika u medicinskoj praksi.<ref name="živković" />  On u Amsterdamu [[1956]], podnosi izveštaj da  hiperbarični kiseonika (HBO), da daje dobre rezultata, kao pomoćno sredstvo u kardiopulmonalnoj hirurgiju, posebno ako se primenin u lečenju kongenitalnih anomalija, kao što su tetralogija Falot, transpozicija velikih krvnih sudova ili stenoza plućne arterije. <ref>Boerema I and others. ''High atmospheric pressure as an aid to cardiac surgery.'' Archivum Chirurgicum Neerlandicum 8:193, 1956.</ref> 

Kolega Berma  W. H. Brummelkamp,  koji je   takođe  jako zainteresovan za hiperbaričnu medicinu, otkriva [[1959]]. (i kasnije [[1961]] objavljuje), da hiperbarična terapija inhibira anaerobne infekcije.<ref> Brummelkamp, W.H., et al.''Treatment of anaerobic infections (clostridial myositis) by drenching tissues with oxygen under high atmospheric pressure.'' Surgery 49:299, 1961.</ref> 

U međuvremenu Brem, koga često nazivaju ocem današnje hiperbarične medicine, objavljuje članak pod nazivom „Život bez krvi“, ukome izveštava da je kod fatalno anemičnim [[svinja]], koje je tretirao hiperbaričnim kiseonikom postigao vrlo dobre rezultate oporavka..123   <ref>Boerema I, et al.'' Life without blood. A study of the influence of high atmospheric pressure and hypothermia on dilution of the blood.'' J Cardiovascular Surg. 1960;1:133-146. </ref>

U [[1962]]., Smit i Šarp objavljuju prve rezulate o uspešnoj primeni HBOT u lečenju trovanja  [[ugljen-monoksid]]om.<ref>Smith G, Sharp GR. ''Treatment of coal gas poisoning with oxygen at two atmospheres pressure.'' Lancet 1:816, 1962.</ref>  što daje dalji doprinos prodoru hiperbarične terapije u sve veći broj oblasti savremene medicine toga doba.

Nešto kasnije mnogobrojni „hiperbaričari“ uočavaju da terapija kiseonikom daje vrlo dobre rezultate kod lečenja [[rana]], koje ubrzano zarastaju kao i oštećenja [[koža|kože]] kod  akutnih [[opekotina|termičkih opekotine]]. Ove studije kao i brojna druga iskustva u primeni HBOT, rezultiraju brojnim kongresima, naučnim skupovima i osnivanjem međunarodnih udruženja za hiperbaričnu medicinu.

Od momenta uvođenja u lekarsku praksu, hiperbarična medicina prolazi kroz više faza razvoja, od masovnog prihvatanja do povremene stagnacije u razvoju. Učestalija primena HBO (hiperbarične oksigenoterapije) kao osnovne metode hiperbarične medicine u lečenju sve većeg broja bolesti uslovila je razvoj ove grane medicine i njeno izdvajanje iz [[pomorska medicina|pomorske medicine]] (koja se uglavnom bavi selekcijom, trenažom i lečenjem ronilaca) i razvija kao posebna subspecijalistička grana pomorske medicine namenjena lečenju bolesnika.<ref>National Academy of Sciences, National Research Council. ''Fundamentals of Hyperbaric Medicine''. Publication 1298. Washington:National Academy of Science; 1966.</ref> Od [[2000]]. Američki odbor medicinskih specijalizacija odobrio je uvođenje podvodne i hiperbarične medicine kao supspecijalizacije u okviru urgentne i preventivne medicine.<ref name="Rabrenović"/>
<center>
{|style="background-color:LightBlue; border-style:solid; border-width:2px; border-color:Blue; padding:2px"
|
...„I pored svega gore navedenog, prihvatanje hiperbarične oksigenoterapije nije išlo tako glatko i ona u medicinskim krugovima dobija naziv Pepeljuga moderne medicine. Tome je doprinelo što se u medicinskim školama hiperbarična medicina pominje samo informativno i uvek u sklopu podvodne ili vazduhoplovne medicine. Drugi razlog je taj što je princip lečenja samo naizgled jednostavan i on se sastoji od izlaganja bolesnika povišenom atmosferskom pritisku u posebnim hiperbarična komora uz udisanje 100% kiseonika. Za sprovođenje ovog tretmana potrebna je navedena specijalizovana oprema koja zahteva određenu dodatnu aparaturu, ali i specijalizovano osoblje i način održavanja. Sa druge strane, kiseonik je kao lek jeftin i lako dostupan, pa nijedna farmaceutska kompanija nije našla interes da finansijski podrži hiperbarične medicinu“...'' <ref name="Rabrenović"/>
|}
</center>
Sa pojavom i korišćenjem visokih tehnologija, uključujući istraživanja primenom izotopa i njihovim praćenj [[Magnetna rezonantna tomografija|magnetnom rezonancom]], kao i primenom praćenja emisije pojedinačnih [[foton]]a [[Kompjuterizovana tomografija|primenom kompjuterizovane tomografije]] pre i nakon hiperbarične terapije dobijeni su dragocene rezultate i objašnjanja za mnoge   mehanizmime i pozitivne učinke hiperbaričnog kiseonika u lečenju brojnih poremećaja. A razvoj molekularne medicine stvorio je nove prostore u terapiji određenih bolesti gde HBOT može imati svoje mesto. Pojedini poremećaji za koja se ranije smatralo  da imaju lošu prognozu, kao što su poremećaji izazvani povredom [[mozak|mozga]], moždanim udarom ili druga oštećenja [[nervni sistem|nervnog sistema]], danas  zahvaljujući primeni HBOT, imaju povoljnu prognozu i mogu biti korigovani. 

U korak sa novim medicinskim saznanjima, uz pravilan izbor indikacija, primenu optimalnih doza 100 procentnog kiseonika kao i dužine izlaganja, uz sve sofisticiranije barokomore, sve veći napredak hiperbarične medicine je evidentan i može se zaključiti da doba HBOT tek dolazi.<ref name="Rabrenović"> Rabrenović M, Matunović R, Rabrenović V, Zoranović U. ''Hiperbarična medicina - mogućnosti i dileme.'' Vojnosanitetski pregled. 2008; 65(3):235-238.</ref>

== Razvoj hiperbarične medicine u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji==
[[Datoteka:Баросала.jpg|thumb|Barosala je centralni deo hiperbaričnog centra|250px|right]]
Na prostoru srednjeg [[Balkan]]a prva roničačka škola osnovane je [[1927]]. u [[Tivat|Tivtu]]. Prva hiperbarična komora u [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevini Jugoslaviji]] instalirana je [[1933]]., ali nažalost zbog brojnih tehničkih poteškoća do početka rata nije puštena u rad.<ref name="živković"/> 

Na prostoru bivše [[Jugoslavija|SR Jugoslavije]] nakon [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] u Institutu za pomorsku medicinu [[ratna mornarica|ratne mornarice]] [[JNA]] u [[Split]]u [[1969]]. počinje sa radom veća [[barokomora|rekompresiona komora]], u kojoj dr Stracimir Gošović [[1970]]. počinje redovnu primenu hiperbaričnog kiseonika u kliničke svrhe. Na inicijativu dr S Gošovića, [[1976]]. u nastavni program [[VMA]] uvodi se i specijalizacija iz pomorske ili podvodne i hiperbarične medicine.<ref name="živković"/> 

U [[Beograd]]u je [[1974]]. godine pri KBC Zemun osnovan prvi Hiperbarični centar u [[Srbija|Srbiji]] pod rukovodstvom  dr Nikole Dekleve, da bi [[1994]]. Beograd dobio i prvi Zavod za hiperbaričnu medicinu.<ref name="živković"/> 

Od [[1994]]. otvara se i veći broj privatnih specijalističkih ordinacija za hiperbaričnu medicinu uglavnom u Beogradu i na severu Srbije.<ref name="živković"/> Krajem 2008. godine u [[Niš]]u počinje sa radom i prva specijalistička ordinacija za hiperbaričnu medicinu na jugu Srbije<ref>[http://www.stetoskop.info/Barokomora-kiseonik-u-sluzbi-zdravlja-2542-s1-content.htm Barokomora-kiseonik u službi zdravlja na na www.stetoskop.info]</ref> na 130 godina organizovanog zdravstva u ovom gradu.<ref>''Povodom 130 godina postojanja Vojne bolnice u Nišu:januar 1878-januar 2008''. Đenić N, i sar. Vojnosanit. Pregled 2008;65(1):69-80</ref>

== Principi delovanja hiperbaričnog kiseonika ==
===Normooksija===
'''Normooksija''' - zadovoljavajuća količina kiseonika u tkivnim tečnostima u normobaričnim uslovima, ili u uslovima normalnog [[atmosferski pritisak|atmosferskog pritiska]] od 1 bar-a). 

[[Kiseonik]], je pored [[hrana|hrane]] i [[voda|vode]], jedan od tri najbitnija elemenata u [[biohemija|biohemijskim]] i [[fiziologija|fiziološke]] procesim u [[ćelija|ćalijama]] tkiva (pre svega u procesima aerobnog [[disanje|disanja]]). Ovaj sastojak vazduha daje nam snagu za radne i druge svakodnevne aktivnosti, pomaže bolesniku da ozdravi i štiti nas od otrova u našem okruženju. Kiseonik je gorivo koje [[mozak|mozgu]] omogućava da pravilno funkcioniše, a [[imuni sistem|imunom sistemu]] da ojača svoju odbrambenu sposobnost.

Oksigenacija [[tkiva]] je proces koji započinje u [[alveola]]ma [[pluća]] i plućnim [[kapilar]]ima u kojima se [[krv]] i [[plazma]] obogaćuju [[kiseonik]]om preuzetima iz udahnutog [[vazduh]]a. Disanje se sastoji iz [[fiziologija disanja čoveka#Spoljašnje disanje  |spoljašnjeg disanja]], „procesa uzimanja“ [[kiseonik]]a iz [[vazduh]]a i vraćanja [[ugljen-dioksid]]a, (u spoljnu sredinu), kao jednog od proizvoda unutrašnjeg ili [[fiziologija disanja čoveka#Unutrašnje disanje|ćelijskog disanja]]. 

[[Vazduh]] koji udišemo je mešavina gasova koja se sastoji od oko 21% [[kiseonik]]a, 78% [[azot]]a, 1% [[ugljen-dioksid]]a i ostalih gasova i [[vodena para|vodene pare]]. U samom procesu disanja mešavina [[gas]]ova, u disajnim putevima je nešto drugojačija, i ima sledeći odnos; oko 16% [[kiseonik]]a, 78% [[azot]]a, 5% [[ugljen-dioksid]]a i 1% ostalih gasova, dok zasićenje [[vodena para|vodenom parom]] dostiže vrednosti i do 100%. 
{{double image|center|Procesi disanja.JPG|280|Crvena krvna ćelija.jpg|280|<small>U normobaričnim uslovima hemoglobin   u eritrocitima obogaćen kiseonikom, u procesima disanja je glavi prenosilac kisonika i ugljen dioksida.</small>}}

Naša [[tkiva]] i [[ćelija|ćelije]], snabdevaju se [[kiseonik]]om, iz molekula [[hemoglobin]]a, koji se nalazi ugrađen u [[erirocit]]ima (crvenim krvnim ćelijama) [[krv]]i.   
Zasićenje (saturacija- SaO<sub>2</sub>) arterijske krvi kiseonikom, proporcionalna je sposobnosti vezivanja [[hemoglobin]]a svakog čoveka ponaosob. Brojni poremećaji zasićenja [[arteraije|arterijske]] [[krv]]i kiseonikom mogu dovesti do njegovog nedostatka na nivou [[tkiva]] i [[ćelija]] što se može ispoljiti poremećajem poznatim pod nazivom [[hipoksija]]. Adekvatna oksigenacija tkiva u normobaričnim uslovima (na normalnom atmosferski pritisaku), ukazuje da je procenat  isporučenog kiseonika koji se transportuje iz pluća do perifernih [[tkiva]] zadovoljavjući što omogućava pravilno obavljanje svih njihovih [[metabolizam|metaboličkih funkcija]].
<center>
{|style="background-color:LightBlue; border-style:solid; border-width:2px; border-color:Blue; padding:2px"
|
'''Potrošnja kiseonika''': je količina kiseonika koji se oslobađa iz krvi i plazme za potrebe tkiva. Tkiva u našem telu, u mirovanju, obično troše između 5-6 ml kiseonika po jednom decilitru krvi. Međutim, postoji fiziološki maksimum koji ograničava kapacitet krvi za transport kisonika i iznosi: za 1 g hemoglobina do 1,34 cm<sup>3</sup> kiseonika ugrađenog u njegov molekul. Brojne bolesti ili povrede nastoje da kompromituju transport kiseonika putem krvi, ili naruše sposobnosta vezivanja kiseonika za hemoglobin (kao što je to slučaj kod trovanja ugljen-monoksidom).
|}
</center>

Putem krvnog sistema oko 97,5% [[kiseonik]] do [[tkiva]] doprema se vezan za [[hemoglobin]]a a samo 2,5% [[kiseonik]]a se prenosi [[krv|krvnom plazmom]]. Zato je uloga krvne plazme kao nosioca kiseonika na normalnom (normobaričnom) atmosferskom pritisaku sasvim mala i oksigenacija tkiva uglavnom zavisi od kapaciteta hemoglobina za vezivanje kiseonika.
===Hiperbarija, hiperoksija i hiperbarična oksigenacija=== 
*'''Hiperbarija''' - povišenje atmosferskog pritiska kao način povećanja iskorišćenja kiseonika, bez kiseonikom obogaćenog izvora. Hiperbarija se zasniva na konceptu odnosa između pritiska gasa i njegovog rastvaranja u tečnostima (krvi, plazmi, tkivnim tečnostima). 
*'''[[Hiperoksija]]''' - povećanje ukupne količine kiseonika u organizmu. 
*'''Hiperoksigenacija''' ({{jez-gr|hyper + oxys}}),  - upotreba visoke koncentracije kiseonika u procesu disanja, koja u organizmu rezultira [[Hiperoksija|hiperoksijom]].
*'''Hiperbarična oksigenacija''' - ili '''hiperoksija u hiperbariji''' '''ili hiperoksigenacija u hiperbariji,''' je povećanje ukupne količine kiseonika u tkivnim tečnostima organizma, primenom čistog (100%) medicinskog kiseonika ([[hiperoksija]]) u uslovima uvećanog pritiska sredine, (hiperbarija), većem od [[atmosferski pritisak|atmosferskog]] koji na površini [[more|mora]] iznosi 1 [[bar]]), koji se ostvaruje u za to specijalno konstruisanim tzv. [[Barokomora|hiperbaričnim komorama]].
  
Ključna uloga u mehanizmu delovanja hiperbarične oksigenacije u organizmu (na kojoj se zasniva hiperbarična medicina), pripada povišenom [[pritisak|pritisku]] koji predstavlja glavni efektivni princip i modulator u tom procesu. Vrednost pritiska predodređuje stepen rastvorljivosti gasova u [[krv|krvnoj plazmi]], i zajedno sa drugim faktorima ([[temperatura]], stepen [[rastvorljivost]]i, zastupljenost nekog [[gas]]a u gasnoj smeši itd), uslovljava prametre spoljašnje sredine, a prema tome i promene u unutrašnjosti organizma, koje predstavljaju startni momenat za razvoj narednih događaja.<ref name="Kiserov"> Kiserov S. O., ''Klinički aspekti primene hiperbarične oksigenacije'' Hiperbarična i podvodna medicina Beograd 1998. str.237-245.</ref> 

Izlažući se delovanju hiperbaričnog [[kiseonik]]a, [[organizam]] reaguje stvaranjem određenih adaptibilnih reakcija, koje se manifestuju promenama u njegovim [[metabolizam|metaboličkim]] procesima. Te reakcije treba smatrati kao instrument pomoću kojeg se realizuju brojni pozitivni učinci [[kiseonik]]a usmereni na stabilizaciju [[homeostaza|homeostaze]]. Pri tome se, pod uticajem povišenog pritiska, ne menjaju [[hemija|hemijske]] i [[biologija|biološke]] osobine [[kiseonik]]a, već se samo menja karakter i intenzitet [[biohemija|biohemijskih]] reakcija unutar [[organizam|organizma]].<ref name="Kiserov"/> 

Hiperbarična medicina svoje osnovne principe rada zasniva pre svega na [[osnovni gasni zakoni|osnovnim gasnim zakonima]] [[fizika|fizike]] kao što su [[Osnovni gasni zakoni#Šarlov zakon|Šarlov]], [[Osnovni gasni zakoni#Bojl-Mariotov zakon |Bojlov]] i [[Osnovni gasni zakoni#Henrijev zakon|Henrijev zakon]]. Ovi zakoni su u fizici poznat kao „idealni gasni zakoni“.

Analizirajući  povezanost između [[gas]]ova, [[tečnost]]i, [[temperatura|temperature]] i [[pritisak|pritiska]], [[Osnovni gasni zakoni#Henrijev zakon|Henri u svom zakonu]] daje fizičke pretpostavke hiperbarične oksigenacije:
{{Citat|Količina bilo kog gasa, koji će se rastvoriti u tečnosti na datoj temperaturi, je direktno proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa.}}

Na osnovu ove pretpostavke ako je [[atmosferski pritisak]] povećan, više [[kiseonik]]a će se rastvoriti u telesnim tečnostima nego što se to događa na normalnom (normobaričnom) pritisku.

Udisanjem vazduha, na normalnom pritisku, zasićenost [[hemoglobin|hemoglobina]] kiseonikom iznosi ''97%.'' U ''100'' ml [[Krv|krvi]] ima ''19,5% vol/%'' kiseonika hemijski vezanog i ''0,32% vol/%'' rastvorenog u [[krvna plazma|plazmi]]. Ukoliko se udiše ''100 %'' kiseonik na normalnom pritisku u plazmi se rastvara ''2,09 (vol%)''. Sa povećanjem [[atmosferski pritisak|atmosferskog pritiska]], pored normalnog zasićenja hemoglobina, povećava se i koncentracija kiseonika u plazmi, limfnim i cerebrospinalnim tečnostima koja dostiže nivo do '''6,20 vol%''' u 1 decilitru krvne plazme (ovaj proces se zasniva na [[Osnovni gasni zakoni (hiperbarična medicina)|osnovnim zakonima o rastvaranju gasaova]] u tečnosti.).<ref>Bassett BE, Bennett PB. ''Introduction to the physical and physiological bases of hyperbaric therapy.'' In: Hunt TK, Davis JC. Hyperbaric Oxygen Therapy. Bethesda, MD: Undersea Medical Society; 1977:11-24.</ref>

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|+'''Količina (vol%) 21% i 100% kiseonika rastvorenog u [[Krvna plazma|krvnoj plazmi]] sa porastom pritiska
|-
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" | '''Pritisak'''
(bar)
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" |''' 21%kiseonik'''
(vol%)
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" | '''100%kiseonik'''
(vol%)
|-
|align="center" | '''1'''
|align="center" | '''0,32'''
|align="center" | '''2,09'''
|-
|align="center" | '''1,5'''
|align="center" | '''0,61'''
|align="center" | '''3,26'''
|-
|align="center" |'''2'''
|align="center" |'''0,81'''
|align="center" |'''4,44'''
|-
|align="center" | '''2,5'''
|align="center" |'''1,06'''
|align="center" |'''5,62'''
|-
|align="center" | '''3'''
|align="center" | '''1,31'''
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" | '''6,20'''
|}


{| style="background-color:Lightblue; border-style:solid; border-width:2px; border-color:blue; padding:2px"
|
'''Hiperbarični kiseonik''' 
*Veliki broj [[Bolest|bolesti]] u svojoj osnovi ima [[hipoksija |hipoksiju]] i [[hipoksemija |hipoksemiju]] (nedostatak kiseonika) u svojim organima, tkivima i ćelijama, uzrokovan različitim mehanizmima. Kako je nedostatak kiseonika poguban za svaku [[ćelija|ćeliju]] organizma, hiperbarični kiseonik se primenjuje kao [[lek|lek]] i ima zadatak da ispravi ove poremećaje, što on čini kroz visoke vrednosti kiseonika rastvorenog u krvi pri njegovom udisanju u koncentraciji od 100% na pritisku od ''1,5 do 3 bar-a'', (prosečno ''1,4 - 2,5 bar-a'').
*Drugim rečima, hiperbarični  kiseonik je  neka vrsta „bezbednog baj-pasa“, koji  u bolesnom stanju  obično služi kao glavni činilac u transportu kiseonika – kod velikog broja bolesti - što čini suštinu hiperbarične oksigenoterapije koju primenjuje hiperbarična medicina.
|}

'''Kao rezultat hiperoksigenacije u krvi i plazmi nastaju sledeći pozitivni učinci u organizmu;''' 
*Ukupna oksigenacija u hiperbaričnim uslovima jednaka je najvećem  zasićenju [[hemoglobin]]a, do 100% i do 2000% uvećanoj koncentraciji kiseonika u plazmi i drugim telesnim tečnostima
*Plazma obogaćena kiseonikom ne samo da poboljšava, prenos kiseonika putem [[hemoglobin]]a, već obogaćena kiseonikom do 6 ml/dl plazme, (na pritisku od 3 [[bar]]-a), prelazi metaboličke zahteve [[ćelija]] mekih [[tkiva]] i [[kost]]iju, bez obzira na snabdevanje ćelija kiseonikum iz [[hemoglobin]]a <ref>Boerema I, Meyne NG, Brummelkamp WH et al.'' [Lifewithout blood]''. Ned Tijdschr Geneeskd 1960; 104: 949–54.</ref> 
*Rasterećenje transportnog sistema [[hemoglobin]]a, što igra značajnu ulogu kod defekta hemoglobina.
*Pri tome kiseonik rastvoren u plazmi dopire i do najudaljenijih [[ćelija]] za razliku od eritrocita, (kao glavnih nosilaca kiseonika pri normalnom disanju), koji zbog svoje veličine i neelastičnosti nemaju tu sposobnost. Ova nesposobnost [[eritrociti|eritrocita ]] još više dolazi do izražaja kod, [[Ugljen monoksid|trovanja ugljen monoksidom,]] bolešću izazvanog [[Kapilar|suženja lumena  kapilara]], i [[otok|otoka tkiva]].
{{double image|center|TcpO2 in HBOT.jpg|320|Hyperbaric Treatment Sjogren's Syndrome .jpg|300|<small>[[Transkutana oksimetrija]] kod bolesnika sa hroničnim vaskularnim čirom potkolenice pokazuje značajan porast koncentracije kiseonika u bolesnom tkivu u toku HBO na pritisku od 2 atmosfere.</small>}}
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|+'''Rezultati i mehanizam  dejstva HBOT <ref>{{sr}}[http://sites.google.com/site/intermedichbo/odabrani-tekstovi-iz-hbot Kako deluje HBOT?]Preuzeto. 18 maj 2009.</ref>
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" | '''Rezultati HBOT'''
|! style="background:#87CEEB;" colspan=1 align="center" | '''Mehanizam dejstva HBOT'''
|-
|align="left"| '''Difuzno povećan nivo kiseonika u ćelijama na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi'''
|align="left"| Smanjuje zapaljensku reakciju u [[tkiva|tkivima]] uklanjanjem [[hipoksija|hipoksije]], obima (i do 1/6 u odnosu na površinu [[mora]]) i brzinu rastvaranja mehurića [[vazduh]]a u [[krv]]i i tkivnim tečnostima, što dovodi do njihovog bržeg odstranjenja iz [[organizam|organizma]]. 
|-
|align="left" | '''Uvećana odbrambena sposobnost organizma'''
|align="left" | Povećava fagocitnu sposobnost [[leukociti|leukocit]]a, ima direktno bakteriostatsko i baktericidno dejstvo najviše izraženo kod anaeroba (ometanjem [[metabolizam|metabolizma]] na kiseonik osetljivih [[mikroorganizam]]a),
|-
|align="left" | '''Poboljšano dejstvo pojedinih [[lek]]ova'''
|align="left" | Poboljšava dejstvo određenih [[antibiotik]]a, [[diuretici|diuretika]], antiaritmika i [[citostatici|citostatika]]
|-
|align="left" | '''Povoljan uticaj na jačanje [[imunitet]]a''' 
|align="left" | U prisustvu [[kiseonik]]a pojačava se imuni odgovor [[ćelija]]
|-
|align="left" | '''Snažan [[otok|antiedematozni]] učinak u tkivima''' 
|align="left" | Manji [[otok]] [[tkiva]] i poboljšana cirkulacije [[krv]]i; uslovljena je vazokonstrikcijom [[krvni sud|krvnih sudova]], smanjenom gustinom [[krv|plazme]], povećanom elastičnošću membrane [[eritrociti|eritrocita]], manjim slepljivanjem [[trombociti|trombocita]] i [[leukocit]]a i ubrzanim stvaranjem nove mreže [[kapilar]]a.
|-
|align="left" | '''Povećan nivo antioksidacione odbrane organizma'''
|align="left" | Normalizuje energetske, metaboličke i funkcionalne procese u ćeliji i na taj način usporava procese starenja ćelija, 
|-
|align="left" | '''Poboljšano stanje organizma u toku i posle radioterapije''' 
|align="left" | Povećava osetljivost [[ćelija]] nekih [[tumor]]a na [[zračenje|jonizujuće zračenje]] i smanjuje neželjene efekte zračenja; kroz brže zarastanje radijaciom izazvanih nekrotičnih oštećenja  
|-
|align="left" | '''Ubrzano zarastanje [[rana]] i [[kost]]iju'''
|align="left" | Aktiviranjem [[hipoksija|hipoksijom]] narušenog procesa [[biosinteza|biosinteze]] i regeneracije, omogućava zarastanje [[hronična rana|hroničnih rana]],(kroz bolju produkciju kolagena koji predstavlja osnovu (potku) za brzu regeneraciju rana) i stimulacijom [[kapilar]]ne proliferacije u [[kost]]ima  koja izaziva osteoklastičnu aktivnost i uklanja [[nekroza|nekarotično]] i infekcijom oštećeno koštano tkivo.
|-
|align="left" | '''Ometeno stvaranje toksičnih metabolita u organizmu'''
|align="left" | Stimuliše detoksikaciju i deblokiranje toksinima aktiviranog [[hemoglobin]]a, [[mioglobin]]a i [[citohromoksidaza|citohromoksidaze]] što je značajno kod [[ugljen-monoksid|trovanja ugljen-monoksidom]] i drugim [[otrov]]nim [[gas]]ovima i [[para]]ma.
|-
|align="left" | '''Ubrzan oporavak [[živci|nervnog tkiva]]'''
|align="left" | Poboljšava provodljivost živaca (regeneracijom omotača) i smanjuje njihov spazam, a deluje i antistresno.
|-
|align="left" | '''Poboljšana [[sport|fizička kondicija]] i psihičko stanje organizma'''
|align="left" | Kod [[sport]]ista deluje na brži oporavak nakon [[povreda]] i brže sticanje psihofizičke kondicije (uklanjanjem [[mlečna kiselina|mlečne kiseine]] i drugih produkata metabolizma u [[mišić]]ima u toku intenzivnog [[rad]]a), a kod biznismene deluje psihostabilizacijom [[stres]]om narušenih procesa, i smanjenjem faktora rizika ([[hipoksija]], visok nivo [[šećer]]a i [[mast|masnoća|masnoće]] u [[krv]]i itd),  u organizmu.
Primenjena, neposredno pre izlaganja većim naprezanjima, povećava radnu sposobnost za oko 20%, a izdržljivost za 35%, više sati nakon [[terapija|terapije]].
|}

== Vrste hiperbaričnih komora ==
Osnovna podela hiperbaričnih komora ([[barokomora]]), zasnovana je na broju osoba koje se mogu podvrgnuti lečenju u njima, ali i na čitavom nizu razlika između komora, zasnovanih na tehničkim principima i na specifičnostima vezanim za režim rada i ponašanju [[bolesnik]]a koji se leče u njima.

===Jednomesne hiperbarične komore===
Ove [[barokomora|barokomore]] namenjene su lečenju jedne osobe u ležećem, poluležećem ili sedećem položaju. Sastoje se od tela komore u kojoj se bolesnik izlaže HBO i prateće opreme (kiseoničke instalacije, komandnog pulta, monitoringa za praćenje  vitalnih parametara bolesnika i fizičkih parametara sredine u komori i barosali). Unutrašnju sredinu komore čini 100% [[kiseonik]] pod povišenim [[pritisak|pritiskom]], koji udiše bolesnik, i istovremeno se „kupa“ u njemu. U toku lečenja u ovim komorama [[lekar]] je izvan komore a sa bolesnikom kontaktira vizuelno preko [[staklo|staklenih]] površina i [[interfon]]a. Za razliku od [[barokomora|višemesnih barokomora]] ovde je lekar posvećen i vodi brigu samo o jednom bolesniku a pritisak [[kiseonik]]a i drugi parametri (režimi rada komore) podešavaju se samo njemu. U ovim komorama lečenje se obavlja na maksimalnom (apsolutnom) pritisku sredine do 3 [[bar]]-a.
{{double image|center|Hyperbaric chamber BLKS 301M.jpg|195|HBO Chamber2008.JPG|225|<center> Jednomesne hiperbarične komore <center>}}

===Višemesne hiperbarične komore===
Ove barokomore namenjene su za lečenje dve ili više osoba u ležećem, poluležećem ili sedećem položaju. Sastoje se iz jedanog dva ili tri odeljka koji služe za ulazak osoblja, hitne intervencije i dostavljanje lekova i drugog materijala u toku terapije. Ovim komorama (zbog njihove prostranosti) mogu se izvoditi i hirurški zahvati u uslovima hiperbarične oksigenacije. Unutrašnju sredinu ovih komora ispunjava vazduh pod pritiskom, dok pacijent preko [[kiseonička maska|kiseoničke maske za lice]], oronazalnog tubusa  ili [[kiseonička maska|specijalnog skafandera]] udiše 100% [[kiseonik]] na povišenom pritisku. U toku lečenja u ovim komorama uz bolesnika je obavezno prisutan lekar ili medicinski tehničar (u svojstvu pratioca). U ovim komorama se lečenje može obavljati na apsolutnom pritisku unutrašnje sredine do 6 [[bar]]-a, i zato su pogodnije za lečenje dekompresione bolesti kod [[ronjenje|ronilaca]].
{{double image|center|Cámara Hiperbárica Multiplaza.jpg|220|Cámaras hiperbárica collage.jpg|220| <center><small>Višemesne hiperbarične komore</small><center> }}
===Hibridne hiperbarične  komore===
Ove komore su najčešće jednomesne i u njima bolesnici dišu kiseonik preko [[kiseonička maska|kiseoničke maske]] a sredinu čini [[vazduh]] pod [[pritisak|pritiskom]]. Ili se radi o komorama koje su istovremeno i hiperbarične i hipobarične, u kojima se lečenje bolesnika može obavljati na povišenom ili sniženom [[pritisak|pritisku]] unutrašnje sredine u komori.

== Spektar bolesti za HBO==
Udruženje SAD za, pomorsku i hiperbaričnu medicinu, poznato i kao '''UHMS''' (''Undersea and Hyperbaric Medical Society'' ), propisalo je kod kojih  se dijagnoza može lečenje dopuniti primenom HBOT u bolnicama.<ref name="UHMS"/> 
Sledeće indikacije odobrene su za upotrebu hiperbarične oskigenoterapije, na osnovu odluke Odbora za kiseonik, UHMS: .<ref>The Undersea and Hyperbaric Medical Society (UHMS), Hyperbaric Oxygen Therapy Committee. Guidelines: Indications for Hyperbaric Oxygen. Kensington, MD: UHMS; 2000. The Committee Report can be purchased directly through the [http://www.uhms.org/Publications/publications%20list.asp UHMS]</ref>, <ref name="UHMS"/>

{|{{prettytable}}
|colspan="13" align="center"|<div class="NavHead" style="background:#87CEEB; text-align: center; font-size:100%">'''SPEKTAR BOLESTI ZA LEČENJE HIPERBARIČNOM OKSIGENACIJOM 
|-
|align="center"|'''Oblast medicine'''
|align="center"|'''Bolest-poremećaj'''
|-
|align="center"|'''Hitna stanja'''
[[Datoteka:Gas gangrene.jpg|center|thumb|120px|<small>Gasna gangrena</small> ]]
|align="left"|
*[[Arterijska gasna embolija|Gasna embolija]], <ref>{{en}} "Air or Gas Embolism".[http://www.uhms.org/ResourceLibrary/Indications/AirorGasEmbolism/tabid/271/Default.aspx. Undersea and Hyperbaric Medical Society.] Posećeno:1.maj 2009. </ref>
*[[Dekompresivna bolest|Ronilačka bolest]] (dekompresiona barotraumatska i vazdušna embolija),
*[[Opekotine]], <ref name="Feldmeier"> Feldmeier J. ''Hyperbaric Oxygen 2003: Indications and Results- The Hyperbaric Oxygen Therapy Committee Report''. Kensington, Maryland: Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc.; 2003 </ref>
*[[Kraš sindrom]] i [[Blast povrede]],<ref>Rockswold SB, Rockswold GL, Vargo JM, Erickson CA, Sutton RL, Bergman TA, Biros MH. ''Effects of hyperbaric oxygenation therapy on cerebral metabolism and intracranial pressure in severely brain injured patients''. J Neurosurg. 2001;94:403-11.</ref>, <ref>Rogatsky GG, Kamenir Y, Mayevsky A.'' Effect of hyperbaric oxygenation on intracranial pressure elevation rate in rats during the early phase of severe traumatic brain injury.'' Brain Res. 2005;1047:131-6. </ref>, <ref>Better OS. ''Rescue and salvage of casualties suffering from the crush syndrome after mass disasters.'' Mil Med 1999;164(5):366-369.</ref>
*[[otrov|Trovanje]] [[ugljen monoksid|ugljen monoksidom]], [[dim]]om i [[para]]ma, <ref>Piantadosi CA (2004). ''"Carbon monoxide poisoning".'' Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. [[PMID 15233173]]. [http://archive.rubicon-foundation.org/4002 Rubicon-foundation]. Posećeno:1.maj 2009.</ref>, <ref>Britten JS, Myers RAM. ''Effects of hyperbaric treatment on carbon monoxide elimination in humans.'' Undersea Biomed Res. 1985; 12:431-8. </ref>, <ref>Hyperbaric Oxygen Committee. ''Hyperbaric Oxygen Therapy:'' A Committee Report. Undersea and Hyperbaric Medical Society, Bethesda, 1996. </ref>
*Infekcije mekih tkiva, <ref>Hyperbaric Oxygen Committee. ''Hyperbaric Oxygen Therapy:'' A Committee Report. Undersea and Hyperbaric Medical Society, Bethesda, 1996. </ref>
*[[Gangrena|Gasna gangrena]], <ref>Mader JT, Guckian JC, Glass DL, Reinarz JA.  ''Therapy with hyperbaric oxygen for experimental osteomyelitis due to Staphylococcus aureus in rabbits''.  J Infect Dis 1978;138:312-318</ref>, <ref>Mader JT, Calhoun JH.  ''Osteomyelitis. In: Principles and Practice of Infectious Diseases.''  GL Mandell, RG Douglas, JE Bennett Jr. (Eds). Churchill Livingstone, New York, NY:  5th Edition. 1999;1039-1051</ref>
*Naglo nastala [[gluvoća|gluvoća]] i šum u uvu,
*Naglo nastalo [[slepilo]],
*[[Belova pareza|Belova pareza]].
|-
|align="center"|
'''Hirurške bolesti'''
[[Datoteka:Hyperbaric Treatment Sjogren's Syndrome .jpg|center|thumb|120px|<small>Poremećaji cirkulacije</small> ]]
|align="left"|
*Akutno i hronično gnojenje kostiju, <ref>Strauss MB. ''Refractory osteomyelitis''. J Hyper Med, 1987.2:1039-1051.</ref>
*[[Klostridije|Gasna gangrena]],
*Opekotine, promrzline i smrzotine,<ref> {{en}}HBO u lečenju opekotina [http://search.yahoo.com/search?p=Hyperbaric+oxygen+therapy+for+thermal+burns+%28Cochrane+Review%29%0D%0AVillanueva+E%2C+Bennett+MH%2C+Wasiak+J%2C+Lehm+JP&ei=utf-8&fr=b1ie7 Search.yahoo.com] Posećeno:1.maj 2009. </ref>
*[[Avaskularna nekroza|Aseptička nekroza kuka]],
*Nezarasatajući [[prelomi kostiju|prelomi kostiju]],
*[[Birgerova bolest]], [[Rejnoov fenomen]]. Morbus Sidek, subakutna i hronična arterijska insuficijencija različitog porekla,<ref>Bennett MH, Lehm JP, Jepson N.'' Hyperbaric oxygen therapy for acute coronary syndrome''. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2. Art. No.: CD004818. DOI: 10.1002/14651858.CD004818.pub2.</ref>
*Masivni gubitak krvi, <ref name="Feldmeier"/>
*Sporozarastajuće [[rane]],<ref>McHenrv CR, Malangoni MA. ''Necrotizing soft tissue infections.'' In Fry DE, ed. Surgical Infections. Boston: Little, Brown and Co. 1995. pp 161-168. </ref>, <ref>Wilson B. ''Necrotizing fasciitis''. Am Surg 1952; 18:416-431.  </ref> 
*Ugroženi kožni režnjevi,
*Teške povrede sa poremećajem cirkulacije,<ref>Scheffler A, Rieger H. ''Clinical information content of transcutaneous oxymetry (tcpO2) in peripheral arterial occlusive disease (A review of the methodological and clinical literature with a special reference to critical limb ischemia).'' VASA, Band 1992;21:111-126.</ref>
*Radijaciom izazvana oštećenja tkiva, <ref>Yoshida, Takahiro et al. (2008). ''"Hyperbaric oxygen therapy for radiation-induced hemorrhagic cystitis"''. International Journal of Urology 15 (7): 639–641.</ref>, <ref>Bennett M, Feldmeier J, Smee R, Milross C. ''Hyperbaric oxygenation for tumour sensitisation to radiotherapy.'' Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 4. Art. No.: CD005007.</ref>
|-
|align="center"|
''' Internističke bolesti '''
[[Datoteka:Offene Wunde bei einem diabetischen Fußsyndrom.jpg|center|thumb|120px|<small>Dijabetesno stopalo</small>]]
|align="left"|
*Akutna  reumatska upala zglobova, <ref name="Feldmeier"/>
*Čir na želucu i [[Čir na dvanaestopalačnom crevu|dvanaestopalačnom crevu]]
*[[Hronična srčana insuficijencija]], <ref>Baškot B, Živković M, Tepić S, Obradović S. Procena terapijskog efekta hiperbarične oksigenacije i eritropoetina u lečenju hronične srčane insuficijencije primenom perfuzione scintigrafije miokarda G-SPECT metodom. Vojnosanitetski pregled. 2009; 66(5):399-402.</ref>
*[[Kronova bolest |Kronova bolest ]]  i ulcerozna upala debelog creva, <ref>Lavy A, Weisz G, Adir Y et al. ''Hyperbaric oxygen forperianal Crohn’s disease.'' J Clin Gastroenterol 1994; 19:202–5. </ref>, <ref>Akin ML, Gulluoglu BM, Uluutku H et al. ''Hyperbaricoxygen improves healing in experimental rat colitis''.Undersea Hyperb Med 2002; 29: 279–85. </ref>
*[[Šećerna bolest]] sa komplikacijama, <ref name="Feldmeier"/>
*[[Dijabetesno stopalo |Dijabetesno stopalo ]] <ref name="stopalo">{{sr}}Hronične komplikacije šećerne bolesti [http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html Stetoskop.info] Posećeno:1.maj 2009.</ref> 
*[[Šećerna bolest|Dijabetesna gangrena]] <ref>Mader JT, Shirtliff ME, Calhoun JH.  The Use of ''Hyperbaric Oxygen in the Treatment of osteomyelitis''. In: Hyperbaric Medicine Practice.  Best Publishing Co.  Flagstaff, Arizona. 1999;603-616. </ref>, <ref>Davis JC, Heckman JD, DeLee JC, Buckwold FJ.  ''Chronic non-hematogenous osteomyelitis treated with adjuvant hyperbaric oxygen''. J Bone Joint Surg 1986;68A:1210-1217. </ref>
|-
|align="center"|
''' Neurološke i neurohirurške bolesti '''
[[Datoteka:FatherandSoninChamber.jpg|thumb|120px|center|<small>Autizam</small>]]
|align="left"|
*Vrtoglavice, glavobolje, migrena,
*[[multipla skleroza |Multipla skleroza ]](MS),<ref>Haapaniemi T, Nylander G, Sirsjo A et al. ''Hyperbaricoxygen reduces ischemia-induced skeletal muscle injury.''Plast Reconstr Surg 1996; 97: 602–7. </ref>
*Moždana paraliza i mehaničke povrede mozga i kičmene moždine,
*Moždani apscesi,
*Selekcionirani [[moždani udar]],
*Moždani otok (kao posledica upale, trovanja, povreda i oštećenja  cirkulacije mozga)  
*Rani organski moždani sindrom (bolest malih krvnih sudova)
*[[Autizam]]
|-
|align="center"|
''' Bolesti uha, grla i nosa'''
[[Datoteka:VestibularSystem.jpg|thumb|center|120px|<small>Nagla gluvoća</small>]]
|align="left"|
*Neuralgije trigeminusa,
*Vestibularni poremećaji,
*Iznenadna gluvoća i šum u uvu.<ref name="Feldmeier"/>
|-
|align="center"|
''' Očne bolesti '''
[[Datoteka:Fundus photo showing focal laser surgery for diabetic retinopathy EDA10.JPG|thumb|center|120px|<small>Retinopatija</small>]]
|align="left"| 
*Začepljenje i tromboza središnje vene mrežnjače,
*[[Šećerna bolest|Dijabetesna  retinopatija]], <ref name="Feldmeier"/>
*Glaukom otvorenog ugla,
*Iznenadna slepoća.
|-
|}

== Ograničenja (kontraindikacije) za HBO ==
{|{{prettytable}}
|colspan="13" align="center"|<div class="NavHead" style="background:#87CEEB; text-align: center; font-size:100%">'''Apsolutne i relativne kontraindikacije za lečenje hiperbaričnom oksigenacijom
|-
|align="center"|'''Apsolutne kontraindikacije  <ref name="Jain">Jain,KK, ''Textbook of hyperbaric medicine,second edition'', Seatle-Toronto,1996,12-15</ref>''' [[Datoteka:Bilateral pneumothorax pneumomediastinum.jpg|thumb|100|center|<small>Pneumotoraks je apsolutna kontraindikacija za HBO</small>]]
|align="left"|
*Nelečeni [[pneumotoraks]] 
*Nelečeni metastatski [[Tumori|malignitet]], izuzev ako postoji potreba za primenom HBOT (kod trovanja [[ugljen monoksid]]om, gasne gangrene ili drugih opasnosti koje ugrožavaju život bolesnika) 
*[[Kardiogeni šok]] 
*Anamnestički podaci o komplikacijama u toku ranijeg lečenja HBO. 
*Bolesti pluća ([[Tuberkuloza|kaverna]], apsces pluća, vazdušna embolija).
*Podaci o povećanoj preosetljivosti na kiseonik. 
*[[Urođena sferocitoza]] 
*Lekovi: Cis-Platinium (zbog pojačane citotoksičnosti), Doksorubicin - Adriamicin (povećan mortalitet na eksperimentalnim životinjama), Bleomicin (teži oblici pneumonitisa, najčešće fatalan čak i kod primene normobaričnog kiseonika ili hiperbaričnog vazduha, Mafenide Acetat (Sulfamylon®), Disulfiram (Antabuse®) (stvara uslove za pojačanu toksičnost kiseonika).<ref name="Oriani g">Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. ''Handbook on hyperbaric medicine''. Berlin: Springer Verlag; 1995.</ref>
|-
|align="center"|'''Relativne kontraindikacije''' <ref name="Jain"/>
[[Datoteka:APO.jpg|thumb|100|center|<small>Edem pluća je relativna kontraindikacija za HBO</small>]]
|align="left"|
*[[Klaustrofobija|Strah (fobija) zatvorenog prostora]]. 
*[[Epilepsija i slični poremećaji]]  
*Teži oblici [[Hipertenzija|hipertenzivne bolesti]]. 
*Infekcije gornjeg  respiratornog trakta 
*Teži oblici narušene prohodnosti [[Eustahijeva tuba|eustahijeve tube]], nosnih kanala i sinusa: polipi nosa, sinusa, uva, zapaljenski procesi u nosu sinusima srednjem uvu i urođene anomalije u ORL regiji.
*Opstruktivne bolesti pluća
*Stanja posle operativnih zahvata na grudnom košu
*[[Trudnoća]] (u 3 mesecu i starija)
*[[Maligne bolesti]]
|-
|}

== Proces lečenja hiperbaričnom oksigenacijom ==
Proces lečenja hiperbaričnom oksigenaacijom, sprovodi se u [[barokomora]]ma, i prolazi kroz više faza koje moraju obezbediti maksimalnu sigurnost i visok kvalitet [[lečenje|lečenja]].
=== Lekarski pregled bolesnika ===
Pre prijema [[bolesnik]]a za [[lečenje]] hiperbaričnom oksigenacijom, [[lekar]] mora da ima uvid u kompletnu [[istorija bolesti|medicinsku dokumentaciju]] bolesnika, i od njega uzima iscrpnu [[anamneza|anamnezu]], kako bi otkrio eventualna ograničenja za hiperbaričnu oksigenaciju. Lekarski pregled pre lečenja, obuhvata sledeće procedure, kojima se konstatuje da li je tretman u [[barokomora|barokomori]] moguć;
*specijalistički lekraski pregled lekara hiperbarične medicine,
*konsultativni pregled jednog ili više specijalista drugih grana medicine, 
*rutinske [[dijagnostika|dijagnostičke procedure]] koje obuhvataju; 
:*[[radiografija|radiografiju]] [[srce|srca]] i [[pluća]] sa [[spirometrija|spirometrijom]], 
:*radiografiju [[paranazalni sinusi|paranazalnih šupljina]], 
:*dopler krvnih sudova (zavisno od lokacije promena) 
:*[[ehogram]] srca, [[EKG|elektrokardiogram]] a prema potrebi i [[Holter EKG]], 
:*osnovne i biohemijske laboratorijske analize. 

Boravak pacijenata u barokomori podrazumeva i vođenje određene medicinske dokumentacije koja sadrži;
*Izjava pacijenta da je upoznat sa hiperbaričnom oksigenacijom i da je prihvata kao vid lečenja; 
*Evidencija zadatih parametara; 
** vreme trajanja hiperbarične oksigenacije, [[brzina]] komp/dek, zadati [[pritisak]], 
** vrsta monitoringa 
** način pripreme bolesnika, 
** vrednost ostvarenih parametara u toku boravka bolesnika u barokomori, 
** vanredni događaji i otkaz opreme 
** ime i prezime lekara i med. tehničara koji je pacijenta pratio u toku lečenja, 
*[[Istorija bolesti]]

===Priprema bolesnik za lečenje u barokomori ===
Bolesnik koji se podvrgava hiperbaričnoj oksigenaciji mora da bude spreman na potpunu saradnju sa medicinskim osobljem, strpljiv i disciplinovan u sprovođenju sledećih sanitarno-tehničkih i bezbednosnih procedura;
* Da se temeljno okupa i sa sebe skine sve tragove [[masnoća|masnoće]], lak sa [[kosa|kose]] i [[nokti]]ju, lokalne dermatike ([[lek]]ove koji mu je [[lekar]] propisao za nanošenje na površinu [[koža|kože]]), dezodoranse i druga kozmetička sredstva,
* Da sa sebe skine slušna, zubna, očna ([[sočivo|sočiva]] i [[naočare]]) i druga protetska pomagala, i razne metalne, plastične i keramičke ukrasne predmete i sl.
* Sva mesta tretirana lokalnim dermaticima i kozmetičkim preparatima temeljno se pre kupanja tretiraju alkoholom ili sličnim preparatima a otvorene rane i druge kožne promene medicinski se tretiraju od strane med. osoblja i prekrivaju gazom navlaženom fiziološkim rastvorom.
* Pacijent lečenju pristupa potpuno nag, a pre ulaska u barokomoru na sebe oblači specijalni mantil i platnene kaljače, a na glavu stavlja specijalnu kapu (sve od 100%) [[pamuk]]a.
* Kosa mora biti navlažena kako ne bi došlo do elektriziranja. Po ulasku u barosalu bolesnik se hvata za specijalnu šipku (uzemljenje) i sa sebe prazni sav statički elektricitet.
* Ishrana na dan hiperbarične oksigenacije mora biti lagana bez [[celuloza|celuloze]], gaziranih napitaka i [[alkohol]]a. Poslednji obrok pre hiperbarične oksigenacije pacijent konzumira najkasnije 1,5 čas, pre ulaska u barokomoru, jer u slučaju lečenja na tašte može doći do pojave hipoglikemije.
* Dva sata pre i dva sata posle hiperbarične oksigenacije, pacijentu se preporučuje da ne [[pušenje|puši]], kako se ne bi smanjio učinak lečenja, a [[lek]]ove koji su mu propisani uzima po ustaljenoj šemi pre ulaska u barokomoru.
* Obavezno pre hiperbarične oksigenacije treba obaviti fiziološke potrebe, kako se lečenje, koja traje najmanje 60 min. ne bi prekidalo.
* Po završenoj hiperbaričnoj oksigenaciji bolesnik je dužan da ostane pod kontrolom lekara najmanje 20 minuta.
<gallery caption="Prikaz priprema i toka lečenje pacijenta u jednomesnoj barokomori" widths="120px" heights="170px" perrow="5">
Datoteka:Pregled pre HBOT 1.jpg|<small>Pregled pre HBOT</small>
Datoteka:Pražnjenje statičkog elektriciteta pre HBOT.jpg|<small>Pražnjenje statičkog elektriciteta</small>
Datoteka:Pacijent pre početka HBOT.jpg|<small>Pacijent pre početka HBOT</small>
Datoteka:Monoplace hyperbaric chamber.jpg|<small>Prikaz lečenja HBOT</small>
Datoteka:Pregled pre HBOT.jpg|<small>Pregled po završenoj HBOT</small>
</gallery>

=== Proces upravljanja i priprema sistema za rad ===
Rad u hiperbaričnom centru mora započeti sledećim pripremnim radnjama;
*Dnevna kontrola ispravnosti opreme i sistema
*Zapuštanje sistema
*Specifična priprema opreme i procedura koje zavise od stanja bolesnika
*Kompletna evidencija opreme i sistema
*Stanje ispravnosti protivpožarne zaštite i sistema komunikacije (personala međusobno i personala sa bolesnikom)
{{double image|center|Kiseonička stanica.jpg|205|Monitoring HBOT.jpg|180|<center>Kiseonički sistem (levo) i monitoring sistem za praćenje vitalnih funkcija bolesnika i fizičkih parametara sredine u barokomori i barosali podleže svakodnevnoj kontroli pre i u toku HBOT<center>}}

=== Proces lečenja u barokomori  ===
'''Provetravanje''' 

Traje od  1-3 min i ima za cilj da se iz [[barokomora|barokomore]] istisne [[vazduh]] i postigne  koncentracije kiseonika unutar komore od 85-95%, i  nastavlja se fazom  kompresije u toku koje se postiže 100% koncentarcije kiseonika.

'''Kompresija'''

Ima za cilj da sa laganim prirastom pritiska (koji u proseku iznosi od 0,1. kgc/sm<sup>2</sup> do 1. kgc/sm<sup>2</sup>),  dostigne željeni nivo pritiska određen za lečenje. U toku ove faze koja traja u proseku 10-15 min. (zavisno od brzine prirasta pritiska), raste temperatura i vlažnost vazduha unutar barokomore.

'''Izopresija (lečenje HBO)'''

Traje u proseku 40 do 90. min, na apsolutnom pritisku u proseku od 1,5 do 2,5 [[bar]]a zavisno od prirode bolesti i svrhe lečenja. Prema potrebi u ovoj fazi lečenja vrši se korekcija [[temperatura|temperature]] i [[vlažnost]]i untar komore i u barosali posebnim postupkom provetravanja u cilju stvaranja optimalnih uslova  za lečenje bolesnika. 

'''Dekompresija''' 

Započinje po isteku vremena izopresije pa sve do izjednačavanja pritiska u komori sa atmosferskim pritiskom. Ova faza traje koliko i faza kompresije (10 do 15 min).
*''Vanredna dekompresija'': ovim režimom ostvaruje se brzo skidanje pritiska u komori i njegovo dovođenje na nivo atmosferskog pritiska. Ova faza u proseku  traje od 30 do 150 sekundi, i primenjuje se samo u vanrednim situacijama; pogoršanje zdravlja bolesnika, kvar na opremi, požar, jer pretstavlja veliki rizik za nastanak barotraume u organizmu bolesnika.

== Moguće komplikacije u toku HBOT ==

Komplikacije u toku HBOT su izuzetno retke, ako se pre lečenja sprovede propisani dijagnostički postupak, a u toku primene sve procedure monitoringa. Prema istraživanjima Američkog udruženja za hiperbaričnu medicinu na oko 10.000 slučaja može doći do jedne komplikacije, što je izuzetno retko.<ref>Rabrenović M. i sar. ''Development of hyperbaric medicine''. Vojno sanitetski pregled 2006; 63(7): 667−71.</ref>, <ref>Živković.M, izdavač. ''Hiperbarična i podvodna medicina''.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. [[ID=55440652]] </ref>, <ref>Kindwall, P. Eric, ''Hyperbaric medicine practice'', Best Publishing Company, 1995, 98-103</ref>, <ref> Neubauer, A. Richard, ''Hyperbaric oxygen therapy,'' New York, 1998,119-123</ref>
 
* [[Aerootitis|Barotrauma srednjeg uva]]
* [[Barodontalgija|Bol u zubima i/ili čeljustima]]
* [[Barotrauma]] pluća ([[pneumotoraks|pneumotoraks]])
* [[Dekompresiona bolest]].
* [[Aerosinuzitis|Bol u sinusima]]
* [[Kratkovidost]] i [[katarakta]]
* Kiseonička [[epilepsija|epilepsija]] (trovanje kiseonikom)<ref>Thom, S ''“Stem Cell Mobilization by Hyperbaric Oxygen”'', American Journal of Physiology-Heart and Circulatory,  Physiology (2006). 290(1378-1386). </ref>
* Strah od zatvorenog prostora ([[klaustrofobija|klaustrofobija]]) sve do panike
* [[Kiseoničko uvo]]
* [[Požar]] i/ili [[eksplozija]]

== Vidi još ==
* [[Hiperbarična oksigenoterapija]]
* [[Barokomora]]
* [[Dekompresiona bolest]]
* [[Hipoksija]]
* [[Osnovni gasni zakoni]]
* [[Ronjenje]]
* [[Vazduhoplovna medicina]]
* [[Kiseonička maska]]
* [[Trovanje kiseonikom]]
* [[Reaktivne vrste kiseonika]]

== Literatura ==
# Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
# Daniel Mathieu, Handbook on Hyperbaric Medicine, Springer, 2006 ISBN 1402043767, 9781402043765, str. 812
# Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U. Development of hyperbaric medicine. Vojno sanitetski Pregled  2006; 63(7): 667−71. (Srbija)
# Živković M., Kanjuh Ž, Bakčević P. Historical development of hyperbaric medicine and physiological basis of its application. In: Živković M, editor. Hyperbaric and underwater medicine. Beograd: HBO centar; 1998. p. 103–13. (Serbian)
# Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5
# National Academy of Sciences, National Research Council. Fundamentals of Hyperbaric Medicine. Publication 1298. Washington:National Academy of Science; 1966.
# The Undersea and Hyperbaric Medical Society (UHMS), Hyperbaric Oxygen Therapy Committee. Guidelines: Indications for Hyperbaric Oxygen. Kensington, MD: UHMS; 2000. The Committee Report can be purchased directly through the UHMS
#  Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. [[ID=55440652]]

== Izvori ==
{{izvori|2}}

== Eksterni linkovi ==
# {{ru icon}} http://www.hbo.ru/
# {{en icon}} http://www.baromedical.ca/index.html,
# {{en icon}} http://www.perrybaromedical.com/?gclid=CNvkk8i9s5kCFUM-3godjXg86w,
# {{de icon}} http://www.update-software.com/search/search.asp?zoom_query=hyperbaric&x=0&y=0,
# {{ru icon}} http://www.zavodmt.ru/,
# {{en icon}} http://www.hyperbariclink.com 
# {{en icon}} http://www.hyperbaric-oxygen-info.com

{{Hiperbarična medicina}}

[[Kategorija:Medicinske specijalnosti]]
[[Kategorija:Hiperbarična medicina]]
[[Kategorija:Medicinske procedure]]