Izvorni kod stranice Hiperkapnija

{{Infobox Disease 
|  Name           = Hiperkapnija 
|  Image          =  Erytrocyte deoxy to oxy v0.7.gif 
|  Caption        = Narušena oksigenacije može uzrokovati porast nivo [[ugljen-dioksid]]a u krvi
|  Field          = [[Patologija]]
  DiseasesDB     = 95 
|  ICD10          = {{ICD10|R|06|8|r|00}}  
|  ICD9           = {{ICD9|786.09}} 
|  ICDO           = 
|  OMIM           = 
|  MedlinePlus    = 
|  eMedicineSubj  = 
|  eMedicineTopic = 
|  MeshID         = D006935 |
}}
'''Hiperkapnija''' ({{jez-lat|hypercapnia}}) je stanje povišenog parcijalnog [[Pritisak|pritiska]] [[ugljen-dioksid]]a ''(PaCo2)'' u [[Arterija|arterijskoj]] [[krv]]i i ostalim telesnim tečnostima, praćeno viškom ugljen-dioksida u telesnim tečnostima. Manji stepen hiperkapnije nema bitnog uticaja na [[organizam]] [[bolesnik|obolelog]], jer na to utiče snabdevanje [[tkivo (biologija)|tkiva]] [[kiseonik]]om, [[hemoglobin|hemoglobinski kapacitet]] krvi i minutni volumen [[srce|srca]].<ref name="Guytina 1">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990 pp. 729-740</ref>

Nivo hiperkapnije na kome nastaju ozbiljni [[Metabolizam|metabolički]] i klinički poremećaji nije jasno određen (na šta umnogome utiče brzina razvoja gasnih promena i kompenzatorna moć organizma). Vrednosti ''PaCO<sub>2</sub> od 8 kPa (oko 60 mmHg)'' smatraju se graničnim parametrima zato što je na tim vrednostima kompenzacijska moć [[bubreg]]a ograničena i dalji porast ''(RaSO<sub>2</sub>)'' dovodi do respiratorne acidoze, koja progredira u [[Patološki i paradoksni tipovi disanja|depresiju ventilacije]], anestetičkim efektom (SO<sub>2</sub>) na centralni nervni sistem sa posledičnom pojavom kome.<ref name="Guytina 2">Arthur C. Guyton ''Hiperkapnija U:Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb (1990). str. 738.</ref>
== Definicije ==
;Hiperkapnija''' ({{jez-lat|hypercapnia}})
Višak ugljen-dioksida u krvi, izazvan povišenim parcijalnim pritiskom ugljen-dioksida ''(>PaCo<sub>2</sub>)'' u [[Arterija|arterijskoj]] [[krv]]i i telesnim tečnostima.<ref name="Guytina 3">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990 pp. 729-740 pp. 729.</ref>
;Hipokapnija ({{jez-lat|hypocapnia}})
Smanjena količina ugljen-dioksida u krvi, izazvana sniženjem parcijalnim pritiskom ugljen-dioksida.<ref name="Guytina 3"/> 
;Akapnija ({{jez-lat|acapnia}})
Akapnija se često koristi kao termin da označi hipokapniju, međutim stanje potpune akapnije (tj potpunog manjak ugljen-dioksida u telesnim tečnostima) ne postoji za života kao i anoksija (pa je bolji termin za anoksiju anoksemija).<ref name="Guytina 3"/>

== Patofiziološki uzroci hiperkapnije ==
Glavni uzrok hiperkapnija je respiratorna insuficijencija koja se manifestuje kao:
* Alveolarna hipoventilacija pluća : koju karakteriše smanjena, (nedovoljna), ventilacija [[Plućna alveola|alveola pluća]]. Nesposobnost pluća da obavi dovoljnu razmenu kiseonika ili kiseonika i ugljen-dioksida dovodi do hipoksemije ili hipoksemije i hiperkapnije.
* Poremećaj difuzije gasova u plućima: nastaje zbog otežane razmene [[gas]]ova na nivou aleolo-kapilarne membrane. Tako nastaje hipoksemički oblik respiracijski insuficijencije koji se javlja u poremećajima difuzije gasova, jer kiseonik 20 puta sporije difunduje od ugljen-dioksida i u parcijalnoj hipoventilaciji kompenzaciona hiperventilacija održava normokapniju ili čak hipokapniju.
* Hiperkapkapnički oblik respiratorne insuficijencije: javlja se u hipoventilaciji kad je alveolarna ventilacija toliko smanjena da ne može dovoljno izlučiti ugljen-dioksid. Tada dolazi do hipoksemije, hiperkapnije i respiratorne acidoze
* Hipoksemiji uzrokuje hipoksične hipoenergozu, poremećaj svesti i slabost srčanog mišića (miokarda), a terapija kiseonikom može pogoršati stanje (dejstvom na karotidni čvor).

=== Učinak hiperkapnije na organizam ===
Kada se u alveolama ''PaCO<sub>2</sub>'' poveća iznad približno 8 do 10 kPa, dispneja najčešće postaje teška, a kad poraste do nivoa od 11 do 13 kPa, čovek postaje latergičan, a ponekad i polukomatozan. Anestezija i smrt mogu nastupiti kad se ''PaCO<sub>2</sub>'' uveća na 13 do 20 kPa.<ref name="Guytina 2"/>

== Znaci (simptomi) hiperkapnije: ==
[[Datoteka:Main symptoms of carbon dioxide toxicity.svg|thumb|right|270px|Znaci i simptomi trovanja ugljen-dioksidom u zavisnosti od njegove koncentracije u vazduhu.<ref name=friedman>[https://inspectapedia.com/hazmat/Carbon_Dioxide_Hazards.php Toxicity of Carbon Dioxide Gas Exposure, CO<sub>2</sub> Poisoning Symptoms, Carbon Dioxide Exposure Limits, and Links to Toxic Gas Testing Procedures] By Daniel Friedman &ndash; InspectAPedia</ref><ref name=AMSA>Davidson, Clive. 7 February 2003. "Marine Notice: Carbon Dioxide: Health Hazard". Australian Maritime Safety Authority.</ref>]]
* Podbulost, otečenost 				 
* Smirenje [[Dispneja|dispneje]]
* [[san|Inverzia sna]]					 
* Prestanak [[kašalj|kašlja]] 
* Konfuznost, 
* [[Somnolencija]] 
* [[Hiperhidroza|Znojenje]]
* Zaboravnost 
* [[Tremor]]
* [[Poremećaji srčanog ritma]]
* Poremećaj krvnog pritiska
* Periferna [[vazodilatacija]] 
* Poremećaj sluha 
* [[Koma]]

== Dijagnoza hiperkapnije: ==
Postavlja se merenjem koncentracije [[ugljen-dioksid]]a u ekspirisanom (izdahnutom) [[vazduh]]u na kraju ekspirijuma posebnim uređajem kapnometrom, što uvek ne isključuje prisustvo hiperkapnije ako su nađenje normalne ili čak snižene vrednosti ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu. Zato se obavezno mora pristupiti laboratorijskom određivanju (''PaC0<sub>2</sub>'') u arterijskoj krvi.

'''Nivoi gasnih promena nađenih u krvi koji se označavaju sa kao:'''
* ''Lakši gasni poremećaj'' — RaO<sub>2</sub> >60 mmHg
* ''Ozbiljni gasni poremećaj'' — RaO<sub>2</sub> 40-50 mmHg 
* ''Opasni gasni poremećaj'' — RaO<sub>2</sub> <40 mmHg

== Terapija hiperkapnije ==
Sastoji se u snižavanju povišenih vrednosti [[ugljen-dioksid]]a, poboljšanjem [[Plućna alveola|alveolarne]] ventilacije i otklanjanjem [[Hipoksija|hipoksije]] primenom sledećih mera:<ref>V. M. Varagić i M. Stevanović, ''Farmakoterapija u pulmologiji,'' Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1990.</ref>

;Uklanjanje hipoksije
Jeda od najzačajnijih mera koja se koristi u lečenju hiperkapnije je [[Lečenje kiseonikom|oksigenoterapija kiseonikom]] na normalnom ili [[hiperbarična oksigenoterapija|povišenom pritisku]]. Primena [[kiseonik]]a je neodložna ako je parcijalni pritisak kiseonika niži ''(< RaO<sub>2</sub>)'' od 50 do 55 mmHg.

;Poboljšanje alveolne hipoventilacije
Primenom [[venepunkcija|venepunkcije]], [[antibiotik]]a, bronhodilatatora, mukolitika, [[glikokortikoidi|glikokortikoida]], analeptika, može se postići poboljšanje alveolarne hipoventilacije.

;Korekcija srčane insuficijencije
Primenom [[diuretik]]a, [[kardiotonici|kardiotonika]], [[antiaritmici|antiaritmika]], vazodilatatora [[kiseonik|medicinskog kiseonika]] vrši se korekcija srčane insuficijencije.

=== Suzbijanje komplikacija ===
Ako je poznat uzrok koji je doveo do razvoja hiperkapnije terapija se prvenstveno usmerava prema tom uzroku. U slučaju da primenjene mere ne daju zadovoljavajuće rezultate pristupa se endotrahealnoj [[intubacija|intubaciji]] i [[veštačka pluća|mehaničkoj ventilaciji]] uz upotrebu specijalnih uređaja ([[veštačko disanje|respiratora]]).<ref>Hess DR (2011). ''Approaches to conventional mechanical ventilation of the patient with acute respiratory distress syndrome"'. Respir Care 56 (10): 1555–72. {{PMID|22008397}}</ref>

== Izvori ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* Prof. dr V. M. Varagić i prof. dr. M. Stevanović, ''Farmakoterapija u pulmologiji'', Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1990 
* {{Cite book |ref= harv|last=Mathieu|first=Daniel|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|year=2006|url= |publisher=Springer|location= }}
* {{Cite book|author1=William P. Fife |author2=Jolie Bookspan |title=Textbook of hyperbaric medicine|url=|publisher=Hogrefe & Huber Publishers|location=Seattle|year=2004| pages=}}
* Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

{{Portalbar|Medicina}}

[[Kategorija:Plućne bolesti]]