Izvorni kod stranice Raynaudov fenomen

{{Infobox Bolest |
  Name           = Rejnoov fenomen |
  ICD10          = {{ICD10|M|34||m|30}} |
  ICD9           = {{ICD9|710.1}} |
  ICDO           = |
  Image          = Raynaud's Syndrome.jpg|
  Caption        = <center>Rejnoov fenomen na šakama<center> |
   DiseasesDB     = 25933 |
  ICD10          = {{ICD10|I|73|0|i|70}} |
  ICD9           = {{ICD9|443.0}} |
  ICDO           = |
  OMIM           = |
  MedlinePlus    = |
  eMedicineSubj  = med |
  eMedicineTopic = 1993 |
  MeshID         = D011928
}}
'''Rejnoov fenomen, {{jez-engl|Raynaud's phenomenon}}''', je stanje u kojem niska temperatura ili jake emocije izazivaju ponovljene i prolazne napade grčeva (spazama) malih mišićnih arterija, prekapilarnih arteriola i arterio-venskih šantova, koji blokiraju protok [[krv]]i u [[prsti]]ma, [[noga]]ma, [[Uvo|ušnim školjkama]], [[nos]]u i drugim akralnim delovima tela.<ref>{{Cite web |title=Raynaud's phenomenon- Definition |url=http://www.myoptumhealth.com/portal/DiseasesandConditions/item/Raynaud%27s+phenomenon |access-date=2011-01-25 |archive-date=2009-04-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090403111013/http://www.myoptumhealth.com/portal/DiseasesandConditions/item/Raynaud%27s+phenomenon |dead-url=yes }}</ref> Rejnoov fenomen može biti povezana sa oboljenjima [[arterija]] kod [[Ateroskleroza|ateroskleroze]], [[Birgerova bolest|Birgerove bolesti]], [[Reumatoidni artritis|reumatoidnog artritisa]], [[Sistemska skleroza|sistemske skleroze]] i [[Lupus|sistemskog eritemskog lupusa]] i nekih drugih sistemskih i [[Autoimune bolesti|autoimunskih]] bolesti. Specifični [[Simptomi bolesti|simptomi]] koji karakterišu ovaj [[fenomen]] su promena boje kože prstiju, pojava bolova u prstima i nogama nakon izlaganja hladnoći ili pritisku i pojava peckanje ili [[bol]]a u prstima nakon zagrevanja. Rejnoov fenomen se teško leči. Proces [[Lečenje|lečenja]] mora da bude sveobuhvatan, dugotrajan i traži veliku upornost [[bolesnik]]a i [[lekar]]a. [[Tok bolesti|Prognoza toka bolesti]] je povoljna.<ref>Siegel ME, Stewart CA. ''Peripheral vascular diseases.'' In: Harbert J, Da Rocha F, editors. Textbook of nuclear medicine. Philadelphia: Lea and Febiger; 1984: p. 467–8.</ref>
== Eponimi <ref>[http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/eponym eponym (medical-dictionary)]</ref> ==

'''Rejnoova bolest'''

Poremećaj funkcije perifernih krvni sudova nepoznate [[Etiologija|etiologije]] koji karakteriše izražena vazokonstrikcija [[Krvni sudovi|krvnih sudova]] udova (ekstremiteta) nakon izlaganja organizma hladnoći ili [[Emocionalni poremećaj|emocionalnom stresu]]. Ostali uzroci uključuju; pušenja kod pacijenata osetljivih na duvan, i mehanički pritisak (koji izazva prolazne promene u cirkulaciji) krvnih sudova vrata kod hiperabdukcionog sindroma. Simptome Rejnoove bolesti karakteriše pojva povremenih bilateralnih (obostranih) ili simetričnih napada bledila i/ili [[cijanoza|cijanoze]] kože (obično na prstima), nakon izlaganja organizma hladnoći ili [[Emocionalni poremećaj|emocionalnom stresu]], sa očuvanim-normalanim radijalnim i ulnarnim [[puls]]om. Kod Rejnoove bolesti nema dokaza o prisutnosti okluzivne bolesti krvnih sudova u bolesnika. Kod pojedinih bolesnika može doći do pojave gangrene, ali je ona ograničena samo na kožu vrhova prstiju. Proces nastanka promena je obrnut kod zagrevanja, ali se karakteraiše jakim bolom i otokom. Bolest se najčešće javlja kod žena starosti od 18 i 30 godina.<ref>Richard Cassirer ''Die vasomotorish-trophischen Neurosen''. Berlin, Karger, 1901.</ref>

'''Rejnoova gangrena'''

Simetrična (obostrana) [[gangrena]] na udovima.

'''Rejnoov fenomen'''

Predstavlja posledicu ponovljenih i prolaznih napada grčeva (spazama) malih [[mišić]]nih [[arterija]] prekapilarnih arterija, arteriola i arterio-venskih šantova oba uda (ekstremiteta)i drugih akralnih delova tela, sa sekvencijalnim („trofaznim“) promenama u boji kože obično posle izlaganja [[hladnoća|hladnoći]] i [[stres]]u. Prsti prvo postaju bledi, a zatim plavi ([[cijanoza|cijanotični]])i [[bol]]ni, da bi na kraju napada dobili svetlo crvenu boju. Rejnoovim fenomenom se označavaju i sekundarni [[Simptomi bolesti|simptomi]] sa karakteristikama Rejnoove bolesti koji nastaju kao komplikacija drugih bolesti sa okluzivnim promenama (vazospazmom) arterija visceralnih organa kod; [[Sistemska skleroza|sistemske skleroze]], [[Reumatoidni artritis|reumatoidnog artritisa]],[[primarna plućna hipertenzija|primarne plućne hipertenzije]], [[miksoedem]] ili kod [[Povreda|povrede]].<ref name="Popović">Popović M. i sar. Reumatične i srodne bolesti, dijagnoza i terapija, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000</ref> <br /> U svojoj doktorskoj disertaciji, [[Moris Rejno|Rejno]] je opisao promene na koži nekoliko bolesnika u obliku [[Cijanoza|cijanoze]] i bledila prstiju, nakon izlaganja hladnoći. Jedan od njegovih pacijenata je imao prilično dramatičnu reakciju i umro je dve godine kasnije, a da Rejno, nije mogao da objasni ovaj fenomen.<ref>A. G. M. Raynaud: ''De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités''. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux, 1862. L. Leclerc, Libraire-Éditeur.</ref>

'''Rejnoov znak'''

Stanje koje se karakteriše pojavom simetrične cijanoze udova sa neravnomerno „išaranom“, plavom ili crvenom bojom, kože zglobova prstiju i gležnjeva, praćeno obilnim znojenjem i hladnim prstima ruku i nogu. Nastaje nakon spazma krvnih sudova, najčešće udova i nastaje kao posledica izlaga organizma hladnoći, emocionalnom stresu, ili drugim činiocima.

== Istorijat ==

Rejnoov fenomen je naziv dobio po [[Francuzi|francuskom]] [[lekar]]u dr [[Moris Rejno|Morisu Rejnou]] ([[1834]]-[[1881]]) ({{jez-fr|dr Maurice Raynaud}}) <ref>[http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/2508.html Who named it? - A. G. Maurice Raynaud]</ref>, koji je prvi krajem [[1850]] uočio promene na prstima ruku kod jedne mlade francuskinje stare 27 godina. Njene [[Ruka|ruke]] su na momente, odjednom postajale blede i hladne, da bi se tokom narednih nekoliko nedelja neki njeni prsti smežurali i poprimili crnu boju, a bolesnica je osećala jake [[bol]]ove.

Gledajući promene na rukama ove devojke, kod koje su se spontano razvijala i koje su ličile na [[Gangrena|gangrenu]] [[prsti]]ju, ali bez jasnog povoda, jer je devojka izgledala zdrava i sa potuno očuvanim pokretima u zglobovima prstiju ruku. Rajno je došao do zaključka da se njegova pacijentica ne uklapa ni u jednu [[Klinička slika|kliničku sliku]] klasične [[Gangrena|gangrene]] koja je mogla biti uzrokovana nekim od tada lekrima poznatim mehanizmima kao što je; blokada glavnih arterija u udu, [[dijabetes]], [[tifus]], ili trovanje [[ergotamin|ergotom]] ([[Gljive|gljivom]] koja raste na buđavoj [[raž]]i). Pažljivim proučavanjem [[Istorija bolesti|istorije bolesti]] Rejno je uočio da se boja devojkinih prstiju menjala svaki put kada je ona bila izložena hladnoći ili nakom stresnom događaju. <br />U razgovoru sa kolegama Rejno je saznao da su i oni u praksi sretali slične slučajeve. Nakon sistematskog rada Rejno je prikupio [[istorija bolesti|istorije bolesti]] 25 pacijenata čiji su prsti ruku i stopala, ili ponekad lice i [[uši]]ju menjali boju pod uticajem hladnoće.

Otprilike u isto vreme, još jedan veliki [[Francuzi|francuski]] [[lekar]] [[Klod Bernar]], je otkrio da su [[arterije]], krvni sudove koji prenose svežu (oksigeniranu) krv, jarko crvene boje, širom tela, i da pod dejstvom vegetativnog nervnog sistema, arterije mogu suziti svoj lumen (vazospazam) što dovodi do smanjenja protoka krvi u tkivima. Ova saznanja su omogućila Rejnou da nađe odgovor zašto se promene slične gangrenoznim, javljaju povremeno i u blažoj formi u pogođenim područjima tela bolesnika (najčešće prstima). Koji povremeno pobele ili poplave i na kraju pocrvene, kada se krv ponovo vrati u njih. Rejno je tada razmišljao da ove promene najverovatnije nastaju zbog neke vrste povremenih zastoja u snabdevanju [[krv]]lju a da je spontana pojava gangrenoznih promena na vrhovima prstiju na neki način povezana sa zastojem u cirkulaciji i konačno zaključio da je...''„lokalna asfiksija u ekstremitetima (udovima) rezultat povećane razdražljivosti u centralnim delovima nervnog sistema koji „predsedavlja“ vaskularnu inervaciju“..''.<ref>Raynaud M. ''Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862''. New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888</ref>

Ova svoja zapažanja Rejno je objavio [[25. februar]]a [[1862.]] u obliku doktorske teze pod nazivom; ({{jez-fr|"De l'asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités"}})<ref>Maurice Raynaud ''De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités.'' Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux, 1867: 15-20.</ref> ili prevedeno ''"Lokalna asfiksija i simetrična gangrena udova".'' Kasnije će ovaj fenomen koji je Rejno prvi opisao nositi njegovo slavno ime „Rejnoova bolest“. (danas poznatija pod [[eponim]]om Rejnoov fenomen).

Oko 70 godina kasnije, Luis ''(Lewis T)'' je naveo da uzrok ovog fenomena nije centralnog porekla zbog promena u ([[CNS]]), već perifernog porekla zbog''...„spazma digitalnih arterija kao posledica nenormale reakcije na hladnoću koja je direktno izazvana izmenjenim stanjem zida krvnog suda na lokalnom nivou a ne rezultat refleksne vazomotorne reakcije nerava.“..'' <ref>Lewis T. ''Experiments relating to the peripheral mechanism involved in spasmodic arrest of the circulation in the fingers, a variety of Raynaud's disease.'' Heart1929;15:7–101</ref>
Uprkos mnogih dokaza koji ukazuju da su periferni mehanizmi prvenstveno odgovorni, za manifestaciju promena kod većine pacijenata, najverovatnije da i centralni mehanizmi doprinose pojavi simptoma, naročito kod sekundarnog oblika Rejnoovog fenomena kada se promene javljaju na unutrašnjim organima.

Bez obzira na to što Rejnoov fenomen, može biti primarni (idiopatski) ili sekundarni na njegovu pojavu utiče veći broj različitih činilaca, koji ne uključuju samo reumatična oboljenja, već i niz drugih uzroka, uključujući i spoljašnju vaskularnu opstrukciju, kao i plućni opstruktivni sindrom, paraproteinemiju i dejstvo određenih lekova ili hemikalije (npr. β-blokatori, polivinil hlorid itd).<ref>Block JA, Sequeira W. ''Raynaud's phenomenon''. Lancet 2001;357:2042–8.</ref><ref>Al-Allaf A-W, Belch JJF. ''Raynaud's phenomenon.'' In: Hochberg MC, Silman AJ, Smolen JS et al., eds. Rheumatology, 3rd edn. Elsevier, Edinburgh, 2003;1507–1512.</ref> Tačna patogeneza i patofiziologija Rejnoovog fenomena će još dugo varirati između ovih mehanizama, i onih čije je osnove postavio dr [[Moris Rejno]].

== Etiologija ==
Prema načinu nastanka i manifestacijama njegovih [[Simptomi bolesti|simptoma]] i [[Znakovi bolesti|znakova]] Rejnoov fenomen se deli u dva oblika; 
=== Primarni (idiopatski) oblik ===
Većina pacijenata sa Rejnoovim fenomenom pati od primarnog oblika poremećaja, koje karakterišu [[Simptomi bolesti|simptomi]] izazvani abnormalnim reverzibilnim fiziološkim odgovorom, koji nije povezan sa bilo kojim osnovnim oboljenjem. Kod tih osoba poremećaj se javlja kao posledica preosteljivosti ili izraženijeg odgovora njihovog organizma na dejstvo niske [[Temperatura|temperature]] i/ili [[stres]]a, u odnosu na normalnan odgovor organizma prisutan kod većine ljudi.<ref>Bukhari M, Herrick AL, Moore T, Manning J, Jayson MIV. ''Increased nailfold capillary dimensions in primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis.'' Br J Rheumatol</ref> <br />Rejnoov fenomenom se najčešće javlja kod mladih žena (u drugoj i trećoj deceniji života) ali i u zrelim godinama, verovatno zbog drugojačijeg hormonalnog statusa u odnosu na muški pol. Dok neke studije ovu razliku objašnjavaju razlikom u veličini ruku, (manje ženske ruke se brže rashlade nakon izlaganja niskoj temperaturi).<ref>Jay, O., and G. Havenith. ''Finger skin cooling on contact with cold materials: a comparison between male and female responses during short-term exposures.'' Eur. J. Appl. Physiol. 91:373-381, 2004.</ref> <br />Postoje i pretpostavke da je primarni oblik Rejnoovog fenomena delimično uzrokovan naslednim faktorima, mada specifični [[gen]]i za sada još uvek nisu identifikovani.<ref>Pistorius MA, Planchon B, Schott JJ, Lemarec H (February 2006). ''Heredity and genetic aspects of Raynaud's disease'' (in French). Journal Des Maladies Vasculaires 31 (1): 10–5. {{PMID|16609626}}.</ref>
<br />[[Pušenje]], [[kofein]] i neki [[lek]]ovi pogoršavaju bolest a „napadi“ su učestaliji i intenziviji.<br /> Takođe kod pacijenata sa Rejoovim fenomenom, postoji i veća sklonost ka nastanku [[Migrena|migrene]] i anginoznih tegobah, u odnosu na prosečnu populaciju.
::::::'''Karakteristike primarnog (idiopatskog) oblika Rejnoovog fenomena'''
{| class="wikitable"
|-
!Uzrok i mehanizmi !! Karakteristike
|-
|<center>'''Uzrok'''<center>|| 
* Prekomerna vazokonstrikcija digitalnih arterija (arterija prstiju), 
* Krvni sudovi su „normalni“ između dve epizode vazokonstrikcije
* Hlađenje prstiju ruku izaziva intenzivnu vazokonstrikciju
* Protok u digitalnim arterijama prestaje pod dejstvom kritične temperature zatvaranja
* Ponavni protok kroz krvne sudove zahteva porast perfuzionog pritiska
|-
|'''Mogući patofiziološki mehanizmi'''  || 
* Povećana simpatička aktivnost 
* Povećana osetljivost krvnih sudova na adrenergičke nadražaje
* Povećan broj alfa-receptora (α2-adrenergičkih receptora) u zidu krvnog suda <ref>Freedman RR, Baer RP, and Mayes MD. Blockade of vasospastic attacks by  2-adrenergic but not  1- adrenergic antagonists in idiopathic Raynaud's disease. Circulation 92: 1448–1451, 1995.[http://circ.ahajournals.org/cgi/content/abstract/92/6/1448 Abstract/Free Full Text]</ref> 
|-
|}

=== Sekundarni oblik ===
Pojava sekundarnog Rejnoovog fenomena je često uzrokovana ili neposredno povezana sa nekom (osnovnom) bolešću. Sekundarni oblik Rejnoov fenomen najčešće počninje i razvija se kod pacijenata u kasnijoj životnoj dobi u odnosu na primarni oblik, (obično posle 35 do 40 godina starosti). Uobičajena je pojava da se sekundarni oblik Rejnoov fenomen najčešće javlja u pacijenata sa bolestima vezivnog tkiva. Zato se u više od 90% bolesnika sa [[Sistemska skleroza|sistemskom sklerozom]], i u oko 30% bolesnika sa [[lupus|sistemskim eritemskim lupusom]] i [[Sjogrenov sindrom|Sjogrenovim sindromom]] javlja sekundarni oblik Rejnoovog fenomena. Sekundarni oblik Rejnoovog fenomena takođe može biti povezana i sa izloženošću organizma dejstvu [[Vibracije|vibracija]] (npr. u minera, [[pilot]]a [[helikopter]]a, radnika na pneumatskim bušilicama i drugim vibrirajućim alatima i mašinama), koje izazivaju mikrotraume na rukama i zglobovima.<ref>Littleford RC, Khan F, Hindley MO, Ho M, Belch JJF.'' Microvascular abnormalities in patients with vibration white finger.'' Q J Med 1997;90:525–9.</ref> Rejnoov fenomen može biti izazvan i upotrebom određenih vrsta [[lek]]ova, kao što su hemioterapeutici ([[citostatici]]), i nekim hemikalijama, kao što je npr. [[vinil hlorid]].
{{double image|center|Secondary_Raynaud's_in_Sjögren's_syndrome_1.JPG|200|Secondary_Raynaud's_in_Sjögren's_syndrome_2.JPG|200|<center>Sekundarni  Rejnoov fenomen šaka kod bolesnice sa [[Sjogrenov sindrom|Sjogrenovim sindromom]]<center>}}
:::::::'''Bolesti i stanja u kojim je prisutan sekundarni oblik Rejnoovog fenomena'''
{| class="wikitable"
|-
! Uzrok-poremećaj !! Bolest-stanje 
|-
| '''Bolesti vezivnog tkiva''' ||
* [[Sistemska skleroza]] <ref>Gayraud M (January 2007). ''"Raynaud's phenomenon"''. Joint, Bone, Spine 74 (1): e1–8. doi:10.1016/j.jbspin.2006.07.002. {{PMID|17218139}}.</ref>
* [[lupus|Sistemski eritemski lupus]] 
* [[Reumatoidni artritis]]
* [[Sjogrenov sindrom]]
* [[Dermatomiozitis]]
* [[Polimiozitis]]
* Udružene bolesti vezivnog tkiva
* Hladnoćom izazvana bolest aglutinacije
* Ehler-Danlosov sindrom
|-
| '''Metabolički poremećaji''' || 
* [[Anoreksija]] izavna nervozom
* [[Akromegalija]]  
* [[Miksedem]]
* [[Dijabetes|Dijabetes melitus]]
* [[Feohromocitom]]
|-
| '''Lekovi''' || 
* [[Beta blokatori]]
* [[Citostatici]]'' (npr. bleomicin, cisplatinijum)''
* [[Ciklosporin]]
* [[Ergotamin]] i drugi ergot alkaloidi
* [[Sulfasalazin]]
* [[Kontracepcija|Oralna kontraceptivna sredstva]]
* [[Bromokriptin]]
* [[Interferon|Alfa-interferon]]
* [[Vakcina|Vakcina protiv antraksa]]
|-
| '''Opstruktivne bolesti'''|| 
* [[Ateroskleroza]]
* [[Birgerova bolest]]
* [[Takajaši arteritis]]
* [[Aneurizma subklavije]]
* Sindom grudnog otvora
|-
| '''Profesija''' ||
* Izlaganje [[Vibracije|vibracijama]], ''(npr. rad sa pneumatskim alatom)''
* Izlaganje  [[vinil hlorid]]u, [[Živa|živi]], [[arsen]]u
* Izlaganje  hladnoći ''(npr. rad u hladnjačama)''
|-
|'''Ostalo''' || 
* [[Hipotiroidizam]]
* Hematološke bolesti-sindromi;'' [[Krioglobulinemija]] • Paroksizmalna noćna hemoglobinurija''  
* [[Tumori]]; ''[[Limfom]] • [[Leukemija]] • Mijelom • [[Policitemija]] • [[Krioglobulinemija]] • Adenokarcinom pluća''
* [[Simpatička refleksna distrofija]]
* [[Sindrom karpalnog tunela]]
* Nedostatka [[magnezijum]]a
* [[Eritromelalgia]], ''(suprotno od Rajnodovog fenomena, sa toplim i crvenim ekstremitetima) često je prisutna u bolesnika sa Rejnoovim fenomenom)''<ref>Berlin AL, Pehr K (March 2004). ''"Coexistence of erythromelalgia and Raynaud's phenomenon"''. Journal of the American Academy of Dermatology 50 (3): 456–60. doi:10.1016/S0190-9622(03)02121-2. {{PMID|14988692}}</ref>
* [[Infekcije]]; ''[[Hepatitis B|Hepatitis B i C]]  • Infekcije mikoplazmom'' 
|-
|}

== Epidemiologija ==
Iako se Rejnoov fenomen može javiti kod pacijenata svih uzrasta, primarni oblik poremećaja obično počinje kod osoba između 15 i 25 godine života. Sekundarni Rejnoov fenomen počinje u skladu sa osnovnim poremećajem.

Rejnoov fenomen se znatno češće javlja kod pacijenata koji žive u hladnijim klimatskim područjima (uslovima). Da je ova pretpostavka tačna govori i pojava „napada“ Rejnoovog fenomena kod pacijenata u periodu hladnijeg vremena.<ref name="Anita">Anita Narayanan, Jeffrey R Lisse, Mayra Oberto-Medina, ''Raynaud Phenomenon-Frequency'' Jun 3, 2009 [http://emedicine.medscape.com/article/331197-overview eMedicine]</ref>

Iako procene učestalosti variraju od 5 do 10%,<ref name="Popović"/> ipak većina sprovedenih medicinskih istraživanja je pokazala da se Rejnoov fenomen javlja u 3% opšte populacije.<ref name="Anita"/> Kod većine pacijenata, simptomi su blagi i nisu povezani sa bilo kojim oštećenjima krvnih sudova ili drugih tkiva.

U sedmogodišnjoj studiji sprovedenoj u [[SAD]] [[prevalenca]] Rejnoov fenomen u osoba bele rase je bila 11%, kod žena i 8% kod muškaraca a godišnja stopa [[incidenca|incidence]] 2,2% u žena i 1,5% kod muškaraca.<ref>Suter LG, Murabito JM, Felson DT, Fraenkel L. ''The incidence and natural history of Raynaud's phenomenon in the community''. Arthritis Rheum. Apr 2005;52(4):1259-63.</ref>

Prevalenca primarnog Rejnoovog fenomena jako se razlikuje među različitim [[populacija]]ma u [[svet]]u, i kreće se od 4,9% - 20.1% kod žena i 3,8% - 13,5% kod muškaraca.<ref name="Anita"/>

U [[SAD]] i svetskim okvirima, [[prevalenca]] sekundarnog Rejnoovog fenomena zavisi od primarnih poremećaja.
==== Pol ====
Žene u oko 75% slučajeva ispoljavaju [[Znaci bolesti|znake]] Rejnoovog fenomena a muškaraci u 25% slučajeva.<ref name="Popović"/> Prevalenca primarnog Rejnoovog fenomen varira u različitim populacijama, i kreće se rasponu od 4,9% -20.1% kod žena i 3,8% -13,5% kod muškaraca.
==== Mortalitet i morbiditet ====
Primarni Rejnoov fenomen obično ne prouzrokuje smrt ili ozbiljan morbiditet. Međutim, u veoma retkim slučajevima, izraženija ishemija na pojedinim delovima tela može da dovede do nekroze.
Sekundarni Rejnoov fenomen je važan kao mogući marker (znak) za druge bolesti koje mogu dovesti do morbiditeta i mortaliteta. Primeri za to su [[sistemska skleroza|skleroderma]] (progresivne sistemske skleroze), [[lupus|sistemski lupus eritematosus]], i hiperviskozni sindrom.

== Patofiziologija ==
Patofiziološki mehanizmi nastanka primarnog i sekundarnog Rejnoovog fenomen su i dalje nedovoljno razjašnjeni i pored višegodišnjih istraživanja. Primarni Rejnoov fenomen je povezan sa funkcionalnim promenama u miru. Nasuprot tome, sekundarni Rejnoov fenomen je prateća pojava mnogih strukturnih mikrovaskularnih poremećaja. Kao mogući mehanizmi u ovom fenomenu najčešće se navode ovi uslovi:
* ''poremećaj nervne kontrole funkcije krvnih sudova''; izazvan organskim (npr. sistemskim, reumatičnim i drugim autoimunskim) bolestima ili psihosomatskim (npr. kod stresa) porememećajima, 
* ''povećana vazospastična reakcija krvnih sudova''; nakon izlaganja organizma ili pojedinih njegovih delova niskim (kod nekih i na povišenim) temperaturama.

Prebojenost (plavetnilo ili bledilo) kože prstiju, nastaje zbog;
* Grčenja (vazospazma) [[mišić]]a u zidovima mali krvnih sudova što izazva ne samo njihovo suženje već i značajno smanjen protok [[krv]]i koja zbog usporenog kretanja i većeg odavanja [[kiseonik]]a iz krvi lokalnom (sada već hipoksičnom) tkivu, sa intermitentnom tendencijom da se krvni sudovi iznenada prošire. 
* Mikroskopskih zadebljanja malih arterija i kapilara u tkivima prstiju, što takođe dovodi do patološkog sužavanje lumena krvnih sudova i redukcije protoka krvi.

Herik (''Herrick AL'') ([[2005]]) razvrstava moguće patogenetske mehanizme kod Rejnoovog fenomena u tri grupe poremećaja: ''vaskularne'', ''nervne'' i ''intravaskularne''. Iako je ova podela patogenetskih mehanizma samo teoretska (jer se one retko javljaju u izolovanom obliku već se međusobno prožimaju), one treba kako kaže Herik da omogući čitaocu lakše razumevanje ove problematike.<ref>Herrick AL, Illingworth K, Blann A, Hay CR, Hollis S, Jayson MI. Von Willebrand factor, thrombomodulin, thromboxane, beta-thromboglobulin and markers of fibrinolysis in primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis. Ann Rheum Dis. Feb 1996;55(2):122-7. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1010106/ Full Text].</ref>
=== Vaskularni poremećaji (oštećenje vazodilatacije) ===
Kao patogenetski mehanizaam u ovom poremećaju navodi se nedostatak vazodilatornih posrednika ([[endotelina-1]], [[Angiotenzin konvertujući enzim|angiotenzina]], [[vazopresin]]a) ali i i [[azotni oksidi|azot oksida]].<ref name="Rajagopalan">Rajagopalan S, Pfenninger D, Kehrer C, Chakrabarti A, Somers E, Pavlic R. ''Increased asymmetric dimethylarginine and endothelin 1 levels in secondary Raynaud's phenomenon: implications for vascular dysfunction and progression of disease.'' Arthritis Rheum. Jul 2003;48(7):1992-2000. [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/art.11060/abstract;jsessionid=0224FC4F32C881C125AA302151AB9512.d03t01 Full Text].</ref>
==== Disfunkcija endotela ====
 
'''[[Endotelin-1]].''' U [[endotel]]u [[Krvni sudovi|krvnih sudova]] bolesnika sa sekundarnim Rejnoovim fenomenom, istraživanjem je utvrđen visoki nivo vazokonstriktornog proteina [[endotelin-1|endotelina-1]].<ref>Kirchengast M, Munter K. ''Endothelin-1 and endothelin receptor antagonists in cardiovascular remodeling.'' Proc Soc Exp Biol Med. Sep 1999;221(4):312-25</ref> Endotelina-1 izaziva vazoaktivni nadražaj, zajedno sa [[angiotenzin]]om, [[vazopresin]]om i dovodi do transformacije beta faktora rasta (TGF-β).<ref>Sakurai T, Goto K. ''Endothelins. Vascular actions and clinical implications''. Drugs. Nov 1993;46(5):795-804.</ref> Rajagopalan (2003) je u svojoj studiji izneo podatak o povećanom nivom endotelina-1 u krvi bolesnika sa sekundarnim Rejnoovim fenomenom.<ref name="Rajagopalan"/>

'''[[Angiotenzin]]''', je drugi vazoaktivni peptid koji ima učinak na pojavu Rejnoovog fenomena zbog njegovog vazokonstriktornog i profibrotičkog učinka.<ref>Duprez DA. ''Role of the renin-angiotensin-aldosterone system in vascular remodeling and inflammation: a clinical review.'' J Hypertens. Jun 2006;24(6):983-91</ref> Kavaguči J. (''Kawaguchi Y'') je [[2004]] u svojoj studiji objavio da je nivo [[angiotenzin]]a II u bolesnika sa difuznom kožnom [[Sistemska skleroza|sistemskom sklerozom]] (ali ne i u bolesnika sa ograničenom kožnom sistemskom sklerozom), značajno uvećan.<ref>Kawaguchi Y, Takagi K, Hara M, et al. ''Angiotensin II in the lesional skin of systemic sclerosis patients contributes to tissue fibrosis via angiotensin II type 1 receptors.'' Arthritis Rheum. Jan 2004;50(1):216-26.</ref> Na osnovu rezultata ovih istraživanja, započeta je primena [[ACE]] ({{jez-eng|Angiotensin Converting Enzym}}) inhibitora u lečenju Rejnoovog fenomena, koji su donekle smanjila učestalost, težinu i ozbiljnost „napada“ Rejnoovog fenomena u [[sistemska skleroza|difuznoj sistemskoj sklerozi]], ali masovnija primena [[ACE]] za sada zahteva dalji nastavak istraživanja.<ref>Dziadzio M, Denton CP, Smith R et al. ''Losartan therapy for Raynaud's phenomenon and scleroderma: clinical and biochemical findings in a fifteen-week, randomized, parallel-group, controlled trial.'' Arthritis Rheum 1999;42:2646–55.</ref>
==== Strukturni poremećaji ====

Kod bolesnika sa [[Sistemska skleroza|sistemskom sklerozom]], Rejnoov fenomen treba razlikovati od Rejnoove bolesti ''(<small>vidi deo eponimi</small>)''.<ref>Wigley FM, Flavahan NA. ''Raynaud's phenomenon.'' Rheum Dis Clin North Am. Nov 1996;22(4):765-81.</ref> U [[Sistemska skleroza|sistemskoj sklerozi]] fibrozne promene na [[Krvni sudovi|krvnim sudovima]] su primarni uzrok poremećaja, koji dovodi do suženja njihovog lumena i smanjenjenog protoka [[krv]]i.

Iako je suptilni mikrovaskularni poremećaj prisutan u primarnom Rejnoovom fenomenu <ref>Bukhari M, Herrick AL, Moore T, Manning J, Jayson MIV. ''Increased nailfold capillary dimensions in primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis''. Br J Rheumatol 1996;35:1127–31.</ref>, opšte je prihvaćeno da je u primarnom Rejnoovom fenomenu vaskularna disfunkcija prevashodno funkcionalanog porekla. Nasuprot tome, strukturni poremećaji vaskularne mikrocirkulacije digitalnih arterija su dobro izraženi u [[Sistemska skleroza|sistemskoj sklerozi]].<ref>Campbell PM, LeRoy EC. ''Pathogenesis of systemic sclerosis: a vascular hypothesis''. Semin Arthritis Rheum 1975;4:351–68.</ref><ref>Rodnan GP, Myerowitz RL, Justh GO. ''Morphological changes in the digital arteries of patients with progressive systemic sclerosis (scleroderma) and Raynaud's phenomenon''. Medicine 1980;59:393–408</ref> Vaskularna struktura i funkcije krvnih sudova su kod bolesnika sa kožnim oblikom sistemske skleroze međuzavisne. Nema sumnje da je protok krvi u prstima pacijenata kod ovog poremećaja ozbiljno ugrožen, čak i na sobnoj temperaturi, i da svaki superponirani [[Vazokonstrikcija|vazospazam]], (npr. kao rezultat izlaganja hladnoći), povećava rizik ireverzibilnog oštećenja tkiva.

Patogeneza strukturnih vaskularnih poremećaja u [[Sistemska skleroza|sistemskoj sklerozi]] nije u potpunosti jasan <ref>Flavahan NA, Flavahan S, Mitra S, Chotani MA. ''The vasculopathy of Raynaud's phenomenon and scleroderma.'' Rheum Dis Clin North Am 2003;29:275–91.</ref> i obuhvata programiranu ćelijsku smrt ([[apoptoza]]) [[ćelija]] [[endotel]]a, iregularnu adheziju molekula, kao i interreakciju velikog broja [[Citokini|citokina]] i [[Faktor rasta|faktora rasta]].<ref>Rajkumar VS, Sundberg C, Abraham DJ, Rubin K, Black CM. ''Activation of microvascular pericytes in autoimmune Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis''. Arthritis Rheum 1999;42:930–41.</ref> Poremećaji u endotelu se javljaju rano <ref>Prescott RJ, Freemont AJ, Jones CJP, Hoyland J, Fielding P. ''Sequential dermal microvascular and perivascular changes in the development of scleroderma''. J Pathol 1992;166:255–63.</ref>, ali je nerazjašnjeno kako se javlja pojava crvenila kod izraženih zadebljanja intime krvnog suda koja je tako teška da dovodi do skoro potpunog začepljenja krvnog suda.

Strukturne vaskularne anomalije su takođe prisutne u rukama kod vibracionog sindroma ''(vibraciona bolest izazvana lokalnim vibracijama)''. Takeuši T (''Takeuchi T'') je nakon proučavanja preparata digitalne biopsije kod ovog sindroma, opisao hipertrofiju glatkih mišića arterija i fibrozne promene u periarterijalnom području.<ref>Takeuchi T, Futatsuka M, Imanishi H, Yamada S. ''Pathological changes observed in the finger biopsy of patients with vibration-induced white finger.'' Scand J Work Environ Health</ref> [[Kapilaroskopija|Kapilaroskopski]] te iste promene kod vibracionog sindroma se vide kao spazam kapilara (angiospazam) ili spastično atonična promena, koju karakteriše atonija arterijskog i venskog dela [[kapilar]]a, staza [[krv]]i i tromboza u venskom delu kapilara.

=== Nervni poremećaji ===

==== Centralni mehanizam ====
Edvards je ([[1998]]) izveo čitav niz eksperimenata u kojima je dobio kod pacijenata sa primarnim Rejnoovim fenomen da ne naviknuti na stresne stimuluse reaguju na isti način kao zdrava kontrolna grupa pacijenata. Sposobnost da se osobe naviknu na stres se opisuje kao pojava vazodilatacije u mišićima podlaktice vazokonstrikcije u koži, odnosno njenoj cirkulaciji.
Na osnovu ovih podataka, pretpostavlja se da bolesnici sa Rejnoovim fenomen više puta prođu kroz pojavu vazokonstrikcije u koži na mnoge stresne stimuluse. Zdrave osobe su u stanju da se na te događaje naviknu, tako da ne ispoljavaju bilo kakav odgovor.<ref>Edwards CM, Marshall JM, Pugh M. ''Lack of habituation of the pattern of cardiovascular response evoked by sound in subjects with primary Raynaud's disease.'' Clin Sci (Lond). Sep 1998;95(3):249-60.</ref>

==== Poremećaj vazodilatacije ====
* Neuropeptid, kalcitonin gen-peptid, (''endothelin-1'') koji izulučuju nervi može imati moćan vazodilatatorni učinak nakretanje krvi u krvnim sudovovim.<ref>Bunker CB, Goldsmith PC, Leslie TA, Hayes N, Foreman JC, Dowd PM. ''Calcitonin gene-related peptide, endothelin-1, the cutaneous microvasculature and Raynaud's phenomenon.'' Br J Dermatol. Mar 1996;134(3):399-406.</ref>
* Smanjenje broja kalcitonin-gen vezanih peptida koje oslobađaju neuroni je pronađen u uzorcima nakon biopsija kože bolesnika sa primarnim Rejnoovim fenomenom i sistemskom sklerozom.<ref>Bunker CB, Terenghi G, Springall DR, Polak JM, Dowd PM. ''Deficiency of calcitonin gene-related peptide'' in Raynaud's phenomenon. Lancet. Dec 22-29 1990;336(8730):1530-3.</ref> 
* Uvećan nivo vazokonstriktornog proteina, neuropeptida-1, pronađen je u Rejnoovom fenomenu i sekundaranoj sistemskoj sklerozi.

==== Poremećaj vazokonstrikcije ====
'''Hiperaktivni α<sub>2c</sub> -adrenoreceptori:''' Istraživanja su pokazala da ''α<sub>2c</sub>'' -adrenoreceptori omogućavaju nastanak hladnoćom indukovane vazokonstrikcije krvnih sudova.<ref>Chotani MA, Flavahan S, Mitra S, Daunt D, Flavahan NA. ''Silent alpha(2C)-adrenergic receptors enable cold-induced vasoconstriction in cutaneous arteries.'' Am J Physiol Heart Circ Physiol. Apr 2000;278(4):H1075-83</ref>

Dve studije koje je objavio Furspan (''Furspan PB '') sa saradnicima [[2004]] su pokazala da je veća kontrakcija krvnih sudova, kao odgovor na ''α<sub>2</sub>'' -adrenergičke agoniste i hladnoću u bolesnika sa primarnim Rejnoovim fenomen možda povezana sa povećanim nivom i većom aktivnošću proteina tirozin kinaze.<ref>Furspan PB, Chatterjee S, Freedman RR. ''Increased tyrosine phosphorylation mediates the cooling-induced contraction and increased vascular reactivity of Raynaud's disease.'' Arthritis Rheum. May 2004;50(5):1578-85.</ref> Ova saznanja ukazuju na mogućnost primene inhibitora proteina tirozin kinaze u lečenju Rejnoovog fenomena.

=== Intravaskularni poremećaji ===
[[Datoteka:Raynaud-hand2.jpg|right|mini| 250px|Promene na šakama kod Rejnoovog fenomena]]
* U osnovni pojave Rejnoovog fenomena kod [[Sistemska skleroza|sistemske skleroze]] „leži“ povećana agregacija [[trombocit]]a.<ref>Lau CS, McLaren M, Saniabadi A, Belch JJ. ''Increased whole blood platelet aggregation in patients with Raynaud's phenomenon with or without systemic sclerosis.'' Scand J Rheumatol. 1993;22(3):97-101. [http://informahealthcare.com/doi/abs/10.3109/03009749309099251 Full Text]</ref>. Povećana produkcija [[trombocit]]nog tromboksana A<sub>2</sub>, snažanog vazokonstriktora, otkrivena je kod bolesnika sa Rejnoovim fenomenom.<ref>Kahaleh MB, Osborn I, LeRoy EC.'' Elevated levels of circulating platelet aggregates and beta-thromboglobulin in scleroderm''a. Ann Intern Med 1982;96:610–3.[http://www.annals.org/content/96/5/610.abstract?ijkey=ba573b19a39a62c207d567c7afdad9841da0cd54&keytype2=tf_ipsecsha Full Text]</ref>
* Kod bolesnika sa [[Sistemska skleroza|sistemskom sklerozom]], pojava oštećenja funkcija fibrolitičkog sistem je verovatno jedan od uzroka vaskularne opstrukcije.<ref>Herrick AL. ''Pathogenesis of Raynaud's phenomenon.'' Rheumatology (Oxford). May 2005;44(5):587-96.. [http://rheumatology.oxfordjournals.org/content/44/5/587.full Full Text].</ref>
* [[Oksidacija|Oksidativni]] [[stres]] izazvan uvećanim stvaranjem [[Reaktivne vrste kiseonika|reaktivnih vrsta kiseonika]] je takođe je jedan od mogućih mahanizama u patogenezi Rejnoovog fenomena.<ref>Herrick AL, Rieley F, Schofield D, Hollis S, Braganza JM, Jayson MIV. ''Micronutrient antioxidant status in patients with primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis''. J Rheumatol 1994;21:1477–83.</ref>
* Trenutno nisu u potpunosti razjašnjeni mogući uticaji [[Hormoni|hormona]] na vaskularni tonus [[Krvni sudovi|krvnih sudova]]. Najverovatnije da periodicitet promena i specifičnost u hormonalnom statusu, igra važnu ulogu u češćem javljanju Rejnoovog fenomena u žena nego kod muškaraca. Hormonalne oscilacije u [[krv]]i povezane sa [[Menstruacija|menstrualnim ciklusom]] i u [[Ovulacija|preovulacionom]] periodu, izazivaju vaskularne reakcije u prstima zdravih [[žena]] slične onima kod pacijenata sa Rejnoovim fenomenom, što na neki način objašnjava veću učestalost ovog fenomena kod žena.<ref>Lafferty K, de Trafford JC, Potter C, Roberts VC, Cotton LT. ''Reflex vascular responses in the finger to contralateral thermal stimuli during the normal menstrual cycle: a hormonal basis to Raynaud's phenomenon?'' Clin Sci 1985;68:639–45</ref>

== Klinička slika i dijagnoza ==
* '''[[Anamneza]] i fizički pregled'''
[[Dijagnoza]] se najčešće može postaviti nakon pravilno sačinjene [[Istorija bolesti|istorije bolesti]] u kojoj dominira [[klinička slika]] tzv. „trofaznog odgovora“ organizma nakon izlaganja hladnoći;
* ''Prva faza'' - bledilo [[Koža|kože]] zbog intenzivne [[Vazokonstrikcija|vazokonstrikcije]]
* ''Druga faza'' - [[cijanoza]] zbog desaturacije [[hemoglobin]]a
* ''Treća faza'' - eritem zbog hiperamije i revaskularizacije cirkulacije krvi.
Fizičkim pregledom se može utvrditi; da su promene kod pacijenata sa primarnim oblikom Rejnoove bolesti bilateralne (obostrane), simetrične i da se javljaju na svim prstima. [[Simptomi bolesti|Simptomi]] u primarnom obliku su često blaži za razliku od sekundarnog oblika Rejnoovog fenomena, kod kojeg su najčešće neujednačeni i asimetrični. Periferni [[puls]] je najčešće očuvan - normalan.

* '''Laboratorijska dijagnostika'''
Vrsta i broj [[laboratorijske analize|laboratorijskih analiza]] određuje se na osnovu karakteristika kliničke slike; 
* [[Serologija|Serološke analize]] obuhvataju; određivanje - reumatoidnog faktora, sedimentacije, anti-nuklearnih antitela,
* [[Elektroforeza]] obuhvata analizu; proteina, hladnu aglutinaciju i određivanja nivoa [[fibrinogen]]a, (što može ukazati na uvećanu viskoznost-gustinu krvi).
* '''[[Angiografija]], ultrazvučna i [[radiološka dijagnostika]]'''
Pregled krvnih sudova ultrazvukom ili [[Angiografija|angiografijom]] može isključiti ili dokazati postojanje arterijske bolesti.

* '''Biopsija kože'''
Uzorak (isečak kože) za [[Biopsija|biopsiju]] se često uzima sa mesta promene na tkivu kada je uzrok primarne bolesti kod sekundarnog oblika Rejnoovog fenomena nepoznat, ili kada postoji sumnja na neku drugu histološku promenu. Prisustvo [[vaskulitis]], kod sekundarnog oblika Rejnoovog fenomena, najčešće se dijagnostikuje biopsijom, što potvrđuje kliničku sliku.

* '''Test provokacije hladnoćom'''

== Terapija ==
Cilj lečenja Rejnoovog fenomena je da smanji učestalost i ublaži intenzitet vazospazama (grčenja) [[krvni sudovi|krvnih sudova]] na jedan od sledećih načina <small>''(vidi tabelu)''</small>;
:::::::::'''Oblici lečenja Rejnoovog fenomena''' <ref name="Popović"/>
{| class="wikitable"
|-
! Oblik lečenja !! Procedure - lekovi
|-
| '''Opšte mere''' || 
* Utopljavanje • [[Sedativi]] • [[Pušenje duvana|Prestanak pušenja]] • [[Vitamin D]]
|-
| '''Oralni vazodilatatori''' || 
* Blokatori Ca<sup>++</sup> kanala ''(nifedipin, nikardipin, nizoidipin, amiodipin, diltiazem)<sup>®</sup>''
* Blokatori simpatičkog nervnog sistema ''(prazosin (Minipress), guanethidine,''
|-
|'''Antioksidanti'''||
* [[Vitamin]] E 100iu-400iu dnevno 
* [[Vitamin]] C 500&nbsp;mg-1000&nbsp;mg dnevno
|-
| '''Transdermalni vazodilatatori''' ||
* [[Nitroglicerinski flasteri]]
|-
| '''Parenteralni vazodilatatori''' || 
* [[Karboprostaciklin]], ''[[Prostaglandini|prostaglandin]] E 1<ref>Gross S,Tilly P, Hentsch D, Vonesch JL, Fabre JE. ''Journal of Experimental Medicin''e, 2007, 204:311</ref> (alprostadil [Prostin VR]). '' 
|-
|'''Lekovi u istraživanju'''|| 
* [[Serotonin|Antagonisti 5-HT]]''<ref>Coleiro B, Marshall SE, Denton CP et al. Treatment of Raynaud's phenomenon with the selective serotonin reuptake inhibitor fluoxetine. Rheumatology 2001;40:1038–43.[http://rheumatology.oxfordjournals.org/content/40/9/1038.abstract?ijkey=66cc5a5c2dc36db74d398303ea9aa4884883486d&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/FREE Full Text]</ref> (ketanserin)''<ref>P J van der Starre and C Solinas Ketanserin in the treatment of protamine-induced pulmonary hypertension. Tex Heart Inst J. 1996; 23(4): 301–304. PMCID: PMC325377 [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC325377/?tool=pmcentrez Abstract/FREE Full Text]</ref> ''(trenutno se ispituje u [[SAD]])''. 
* [[Azotni oksidi|Azotni oksid]] ''(trenutno se ispituje)''
|-
|'''Lekovi sa nedokazanom efikasnošću'''||
* [[Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima‎‎|ACE-inhibitori]]-([[ACE|angiotenzin konvertirajući enzimi]])<ref>Maddison P. ''Prevention of vascular damage in scleroderma with angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibition.'' Rheumatology 2002;41:965–71.[http://rheumatology.oxfordjournals.org/content/41/9/965.abstract?ijkey=7f5c705853c2aca83b31c4417b002b955359d2d4&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/FREE Full Text]</ref> ''(ketopril, enalapril <ref>''Indeks leków Medycyny Praktycznej 2007.'' Kraków: Wydawnictwo Medycyna Praktyczna, 2007, ss. 209–210. {{ISBN|978-83-7430-110-7}}.</ref> lisinopril, quinapril)<sup>®</sup>''
* [[Blokatori angiotenzin receptora]] (ARBs), ''(losartan (Cozaar<sup>®</sup>))''     
* [[Nitrati]], (''isosorbid dinitrat'' ''(Dilatrate-SR, Isordil, Sorbitrate)<sup>®</sup>)'' 
* [[Biljni lekovi]], (''[[Johimbin]]'')
|-
| '''Hirurške mera''' || 
* [[Simpatektomija]]<ref>[http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/Sympathectomy Sympathectomy - medical-dictionary]</ref> (vratna, slabinska ili digitalna)
* [[Debridman (hirurgija)|Debridman]] [[rana|rane]]-ulceracije
* [[Amputacija]] ''(kod pojave [[Gangrena|gangrene]] prstiju)''
|-
| '''[[Hiperbarična oksigenoterapija|Hiperbarična oksigenacija]]''' || 
* Primena 100% medicinskog [[kiseonik]]a na uvećanom [[Pritisak|pritisku]]
|}
=== Opšte mere ===
Prvi postupak u [[Lečenje|lečenju]] Rejnoovog fenomena je sprečavanje izlaganja hladnoći, a kod bolesnika kod kojih je [[stres|emocionalni stres]] glavni provokativni faktor-opravdana je upotreba [[Sedativi|sredstava za smirenje]] (sedativa). U opšte mere lečenja spada i prestanak [[Pušenje duvana|pušenja]] i [[Kafa i zdravlje|konzumiranje kafe]] i [[alkohol]]a.<ref>Harrison BJ, Silman AJ, Hider SL, Herrick AL. ''Cigarette smoking: a significant risk factor for digital vascular diseases in patients with systemic sclerosis.'' Arthritis Rheum 2002;46:3312–6.</ref><ref>Cherniack M, Clive J, Seidner A. ''Vibration exposure, smoking, and vascular dysfunction.'' Occup Environ Med 2000;57:341–7.</ref>
U blažim slučajevima Rejnoovog fenomena opšte mere mogu biti dovoljne.<ref name="Popović"/>

Poseban problem u lečenju Rejnoovog fenomena predstavlja pojava ulceracija i gangrenoznih promena na vrhovima prstiju. Najčešće se ove promene javljaju kod bolesnika koji se na pridržavaju opštih mera i drugih saveta o sprečavanju napada [[Vazokonstrikcija|vazospazama]], ili kod neadekvatno sprovedenog [[terapija|medikamentoznog lečenja]]. Zato se svaka pojava [[rana]] mora agresivno lečiti kako bi se sprečila pojava [[Infekcija|infekcije]] i njena progresija u [[Gangrena|gangrenu]].<ref name="Popović"/>

=== Farmakoterapija ===
=== Hirurško lečenje ===
Veoma mali broj bolesnika sa teškim i upornim oblikom Rejnoovog fenomen mogu se lečiti primenom torakoskopskom [[Simpatektomija|simpatektomijom]] - presecanjem [[živac]]a koji izazivaju [[Vazokonstrikcija|vazokonstrikciju]] perifernih [[krvni sudovi|krvnih sudove]]. Operacija se izvodi u opštoj [[anestezija|anesteziji]]. Operišu se obe strane grudnog koša kroz dva reza na koži veličine po pet milimetara. Rezovi na koži se lepe specijalnim lepkom, i ožiljaka posle operacije gotovo i da nema. Efekat operacije se javlja odmah nakon buđenja iz anestezije - pacijent se budi sa suvim i toplim dlanovima i suvim pazušnim jamama.

Međutim, procedura nije bez komplikacija i ima prilično nizak procenat uspešnosti (jer može da ponudi samo privremeno olakšanje) tako da [[Simpatektomija|simpatektomiju]] treba primeniti samo ako su svi drugi oblici lečenja bili neuspešni.<ref>Bakst R, Merola JF, Franks AG Jr, Sanchez M. Raynaud's phenomenon: pathogenesis and management. J Am Acad Dermatol. 2008 Oct;59(4):633-53.[http://dermnetnz.org/immune/raynaud.html DermNet NZ].</ref>

Dok se vratna simpatektomja još uvek smatra, kontroverznom metodom, zbog privremenih rezultata, digitalna simpatektomija se sa većom uspešnošću može primeniti kod težih oštećenja tkiva u malignijem obliku Rejnoovog fenomena. Simpatektomija se može primeniti kod bolesnika sa primarnim ili sekundarnim oblikom Rejnoovog fenomena, ali je njena primena potrebnija u sekundarnim oblicima.<ref>Raynaud Phenomenon: Treatment & Medication, Treatment, Surgical Care, na [http://emedicine.medscape.com/article/331197-treatment eMedicine]</ref>

=== [[Hiperbarična medicina|Hiperbarična oksigenoterapija]] ===
[[Datoteka:Баросала.jpg|thumb|200px|right|Rezultati lečenja ulceroznih i gangrenoznih promena u Rejnoovoj boleti su mnogo bolji ako se dopune primenom [[Hiperbarična medicina|HBOT]] u [[barokomora]]ma]]
Vaskularne promene u Rejnoovom fenomenu imaju za posledicu [[Vazokonstrikcija|vazospazam]] u zahvaćenim [[Krvni sudovi|krvnim sudovima]] gornjih i donjih udova i visceralnim organima, što izaziva pojavu [[Hipoksija|hipoksije]] u [[Tkivo|tkivima]], koja može rezultirati trofičkim poremećajem u [[Koža|koži]] sve do nastanka [[Gangrena|gangrene]] i oštećenja funkcije udova.<ref>Sheikh AY, Gibson JJ, Rollins MD, et al. ''Effect of hyperoxia on vascular endothelial growth factor levels in a wound model.'' Arch Surg. Nov 2000;135(11):1293-7.</ref>

U uslovima [[Hipoksija i hipoksemija|hipoksije i ishemije]] zbog smanjene produkcije [[ATP]]-a, javljaju se mnoge strukturne i funkcionalne promene naročito u visoko diferenciranim [[ćelija]]ma. Gubitak funkcije [[Ćelijska membrana|ćelijske membrane]] predstavlja primarni događaj u genezi [[Ćelija|ćelijskih]] oštećenja u [[Hipoksija|hipoksičnim uslovima]] kao što je to slučaj kod Rejnoovog fenomena. Nažalost mehanizmi zbog kojih nastaje membranska disfunkcija ćelija u ovoj bolesti još uvek su nejasni. Postojanje sledećih potencijalnih mehanizama: poremećaj [[jon]]ske [[Homeostaza|homeostaze]], peroksidacija membranskih [[Lipidi|lipida]], unakrsno povezivanje membranskih [[protein]]a, povećana razgradnja fosfolipida uz izraženiju produkcije [[Reaktivne vrste kiseonika|reaktivnih vrsta kiseonika]] samo su neki od mogućih uzroka koji nastaju u uslovima [[Hipoksija|hipoksije]].<ref>Ardelt, B.K., BorovitzJ.L. and/sow, G.E. (1989). ''Brain lipid peroxidation and antioxidation protectant mechanisms following acute cyanide intoxication.'' Toxicology, 5, 147-154</ref><ref>Hunt TK, Pai MP. ''The effect of varying ambient oxygen tensions on wound metabolism and collagen synthesis.'' Surg Gynecol Obstet. Oct 1972;135(4):561-7</ref><ref>Guidot, D. M., Repine, J. E., Kitlowski, A. D., Flores, S. C, Nelson, S. K., Wright, R. M. and McCord, J. M. (1995). ''Mitochondrial respiration scavenges extramitochondrial superoxide anion via a nonenzymatic mechanism.'' J. Clin. Invest., 96(2), 1131-1136.</ref>

Zato u organizmu bolesnika sa Rejnoovim fenomenom hipoksija može imati za posledicu pojavu [[Venski čir|ulceroznih]] i [[Gangrena|gangrenoznih]] promena u udovima, ako su promene povezane sa reverzibilnim [[Hipoksija i hipoksemija|hipoksičnim i ishemičnim]] ćelijskim oštećenjima i ako su one kvalitativno ili kvantitativno „adekvatne“ da mogu izazvati njihova ireverzibilna oštećenja.

Da bi se u slučajevima izražene [[Hipoksija|hipoksije]] i [[ishemija|ishemije]] udova, u [[bolesnik]]a sa Rejnoovim fenomenom, zaustavile ove promene neophodna je primena [[lek]]ova, koje obavezno treba nadopuniti i [[Disanje|udisanjem]] 100% [[Kiseonik|medicinskog kiseonika]] na uvećanom [[Pritisak|pritisku]] ([[Hiperbarična medicina|HBOT]]), što će značajno doprineti očuvanju membranske stabilnosti i zaustavlju daljeg izumiranje [[ćelija]].<ref>Knighton DR, Silver IA, Hunt TK. ''Regulation of wound-healing angiogenesis-effect of oxygen gradients and inspired oxygen concentration''. Surgery. Aug 1981;90(2):262-70.</ref>

Zato je pored primene standardnih [[lek]]ova, u Rejnoovom fenomenu u potpunosti opravdano i lečenje primenom [[Hiperbarična oksigenoterapija|hiperbarične oksigenoterapije]] (što se može videti na osnovu rezultata lečenja prikazanog na donjim slikama, primenom [[Hiperbarična medicina|HBOT]]).<ref>{{en}} [http://emedicine.medscape.com/article/1464149-overview Hiperbarična oksigeno terapija] Preuzeto: 30.05.2009.</ref>

== Prognoza ==
* [[Tok bolesti]]kod primarnog Rejnoovog fenomena je uglavnom povoljan, bez [[mortalitet]]a i sa malim [[morbiditet]]om.
* [[Tok bolesti]] kod sekundarnog Rejnoovog fenomena zavisi od osnovne bolesti, težine ishemije i efikasnosti lečenja i drugih mera u obnovi protok krvi u [[Krvni sudovi|krvnim sudovima]].
== Prevencija ==
Principi prevencije Rejnoove bolesti zasnivaju se na sprečavanju vazokonstrikcije (sužavanja) lumena krvnih sudova što se postiže;
* Izbegavanjem boravka na hladnoći, 
* Upotrebom odgovarajuće obuće i odeće sa što većim faktorom zaštite od dejstva hladnoće. 
* Prestanak pušenja
* Izbegavanje stresnih događaja, uz prethodni pokušaj lekara i bolesnika da zajednički identifikuju stresogene uticaje iz svakodnevnog života koji pogoršavaju simptome.
* Ublažavanje ili uklanjanje vibracija na radnom mestu primenom sledećih mera;<ref>Doc Doc. dr Aleksandar Milovanović BUKA I VIBRACIJE, nastavni sadrzaj iz medicine rada, Medicinski fakultet u Beogradu [http://www.med.bg.ac.rs/?sid=337 ]</ref>
:''- zamena alata''
:''- primena amortizera i prigušivača vibracija''
:''- skraćivanje radnog vremena za 30% do 50%''
:''- grejanje radne sredine (22&nbsp;°C)''
:''- primena ličnih zaštitnih sredstava na radu (rukavice, cipele)''

== Povezano ==
* [[Sistemska skleroza]]
* [[Autoimune bolesti]]
* [[Hiperbarična medicina]]
* [[MKB-10 (Reumatične bolesti)]]
* [[Moris Rejno]]
* [[Gangrena]]
* [[Birgerova bolest]]
* [[Simpatektomija]]
* [[Sjogrenov sindrom]]

== Literatura ==
{{izvori|2}}

== Veze ==
* [http://www.niams.nih.gov/hi/topics/raynaud/ar125fs.htm Overview - National Institutes of Health ] 
* [http://www.healthatoz.com/healthatoz/Atoz/common/standard/transform.jsp?requestURI=/healthatoz/Atoz/ency/raynauds_disease.jsp Raynaud's Disease na healthatoz.com - Medical College of Wisconsin ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090201110805/http://www.healthatoz.com/healthatoz/Atoz/common/standard/transform.jsp?requestURI=%2Fhealthatoz%2FAtoz%2Fency%2Fraynauds_disease.jsp |date=2009-02-01 }} 
* [http://www.youtube.com/watch?v=NSn8PTJndBA&feature=related YouTube Raynaud's Phenomenon in real time]
* [http://www.youtube.com/watch?v=TJfWv1o3U0U&feature=related YouTube Raynaud's phenomenon]
* [http://www.nhlbi.nih.gov/health/dci/Diseases/raynaud/ray_what.html What Is Raynaud's Disease - National Heart, Lung, and Blood Institute ] 
* [http://www.mayoclinic.com/invoke.cfm?id=DS00433 Raynaud's Disease - Mayo Clinic] 
* [http://www.raynauds.org.uk/ Raynaud's & Scleroderma Association, a national charity and self help organisation, committed to supporting patients and carers who have these conditions] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101012011606/http://www.raynauds.org.uk/ |date=2010-10-12 }}
* {{cite journal |author=Bakst R, Merola JF, Franks AG, Sanchez M |title=Raynaud's phenomenon: pathogenesis and management |journal=Journal of the American Academy of Dermatology |volume=59 |issue=4 |pages=633–53 |year=2008 |month=October |pmid=18656283 |doi=10.1016/j.jaad.2008.06.004}}

{{Sistemska skleroza}}

[[Kategorija:Reumatologija]]
[[Kategorija:Hiperbarična medicina]]
[[Kategorija:Autoimune bolesti]]