Adenozin trifosfat – razlika između verzija

Adenosine triphosphate
	[(2R,3S,4R,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]; methyl(hydroxy-phosphonooxyphosphoryl)hydrogen phosphate
Drugi nazivi	adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
Identifikacija
CAS registarski broj	56-65-5
PubChem	5957
ChemSpider	5742
MeSH	Adenosine+triphosphate
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O
InChI
	InChI=1S/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1 ; Kod: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUSA-N InChI=1/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1; Kod: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUBG
Svojstva
Molekulska formula	C10H16N5O13P3
Molarna masa	507.18 g mol−1
pKa	6.5
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Aktualna verzija od 17. augusta 2024. u 23:44

Adenozin trifosfat (ATP) je nukleotid poznat u biohemiji kao „molekulska valuta“ za unutarćelijski transfer energije; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi nukleinskih kiselina. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u ćelijskoj respiraciji.

Hemijska svojstva

Hemijski, ATP se sastoji od adenozina i tri fosfatne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C₁₀H₁₆N₅O₁₃P₃, a racionalna formula C₁₀H₈N₄O₂NH₂(OH)₂(PO₃H)₃H, sa molekulskom masom od 507.184 u. Fosforilne grupe počevši od one na AMP se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.

Sinteza

ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze ili u slučaju biljaka u hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.

ATP u ljudskom telu

Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.

Ostali trifosfati

Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput guanozin trifosfata. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje nukleozid difosfokinaza: energija se oslobađa kada se izvede hidroliza fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni enzimi, motorni proteini, i transportni proteini za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski fosfat i adenozin difosfat, koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i adenozin monofosfat. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje pirofosfata. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom rastvoru.

Reakcija ADP sa GTP

ADP + GTP ↔ ATP + GDP

Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u nanotehnologiji i implantima. Veštački pejsmejkeri bi mogli da postanu nezavisni od baterija.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

Literatura

Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.

Povezano

Vanjske veze

Portal Hemija

ATP i biološka energija Arhivirano 2007-12-01 na Wayback Machine-u
MeSH Adenosine+triphosphate

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[1]

[2]

[3]

@@ Red 1: / Red 1: @@
+{{Chembox-lat
-[[Datoteka:ATP_chemical_structure.png|right|350px|Adenozin trifosfat (ATP)]]
+| Watchedfields =
+| verifiedrevid = 321915574
+| Name = Adenosine triphosphate
+| ImageFile =  ATP structure.svg
+| ImageFile1 = ATP-xtal-3D-balls.png
+| ImageFile2 =  Atp_space_filling_ray_trace.jpg
+| IUPACName = [(2R,3S,4R,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]<br />methyl(hydroxy-phosphonooxyphosphoryl)hydrogen phosphate
+| OtherNames = adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
+| Section1 = {{Chembox  Identifiers-lat
-'''adenozin trifosfat''' ('''ATP''') je [[nukleotid]] poznat u [[biohemija|biohemiji]] kao „[[molekul]]ska valuta“ za unutarćelijski transfer [[energija|energije]]; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar [[ćelija (biologija)|ćelija]]. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi [[nukleinska kiselina|nukleinskih kiselina]]. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u [[ćelijska respiracija|ćelijskoj respiraciji]].
+|  InChI = 1/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1
+|  StdInChI = 1S/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1
+|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
+|  StdInChIKey = ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUSA-N
+|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
+|  Beilstein =
+|  Gmelin =
+|  3DMet =
+| SMILES =  O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O
+| InChIKey =  ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUBG
+| PubChem =  5957
+| CASNo_Ref = {{cascite}}
+| CASNo = 56-65-5
+| ChemSpiderID = 5742
+| MeSHName =Adenosine+triphosphate
+}}
+| Section2 = {{Chembox Properties-lat
+|  Formula =
+|   C=10|H=16|N=5|O=13|P=3
+|   MolarMass =  507.18 g/mol
+|   MeltingPt =
+|   Density =
+|   pKa = 6.5
+}}
+}}
+'''Adenozin trifosfat''' ('''ATP''') je [[nukleotid]] poznat u [[biohemija|biohemiji]] kao „[[molekul]]ska valuta“ za unutarćelijski transfer [[energija|energije]]; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar [[ćelija (biologija)|ćelija]]. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi [[nukleinska kiselina|nukleinskih kiselina]]. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u [[ćelijska respiracija|ćelijskoj respiraciji]].
 == Hemijska svojstva ==
-Hemijski, ATP se sastoji od [[adenozin]]a i tri [[fosfat]]ne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C<sub>10</sub>H<sub>16</sub>N<sub>5</sub>O<sub>13</sub>P<sub>3</sub>, a racionalna formula C<sub>10</sub>H<sub>8</sub>N<sub>4</sub>O<sub>2</sub>NH<sub>2</sub>(OH)<sub>2</sub>(PO<sub>3</sub>H)<sub>3</sub>H, sa molekulskom masom od [[1 E-25 kg|507.184]] [[jedinica atomske mase|u]].
+Hemijski, ATP se sastoji od [[adenozin]]a i tri [[fosfat]]ne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C<sub>10</sub>H<sub>16</sub>N<sub>5</sub>O<sub>13</sub>P<sub>3</sub>, a racionalna formula C<sub>10</sub>H<sub>8</sub>N<sub>4</sub>O<sub>2</sub>NH<sub>2</sub>(OH)<sub>2</sub>(PO<sub>3</sub>H)<sub>3</sub>H, sa molekulskom masom od 507.184 [[jedinica atomske mase|u]].
 Fosforilne grupe počevši od one na [[adenozin monofosfat|AMP]] se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.
 == Sinteza ==
-[[Datoteka:Atp_space_filling_ray_trace.jpg|200px|thumb|Prostorni model ATP]]
 ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u [[mitohondrija]]ma [[oksidativna fosforilacija|oksidativnom fosforilacijom]] pod katalitičkim uticajem [[ATP sinzaza|ATP sintaze]] ili u slučaju biljaka u [[hloroplasti]]ma, [[fotosinteza|fotosintezom]].
 Glavno gorivo za sintezu ATP-a su [[glukoza]] i [[masne kiseline]]. Prvo se glukoza razdvoji u [[piruvat]] i [[citozol]]. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.
 == ATP u ljudskom telu ==
 Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 [[mol (jedinica)|mola]]. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva [[hidroliza|hidrolizu]] 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.
 == Ostali trifosfati ==
 Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput [[guanozin trifosfat]]a. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje [[nukleozid difosfokinaza]]: energija se oslobađa kada se izvede [[hidroliza]] fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni [[enzim]]i, [[motorni protein]]i, i [[transportni protein]]i za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski [[fosfat]] i [[adenozin difosfat]], koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i [[adenozin monofosfat]]. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje [[pirofosfat]]a. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom [[rastvor]]u.
 === Reakcija ADP sa GTP ===
 :[[adenozin difosfat|ADP]] + [[guanozin trifosfat|GTP]] ↔ ATP + [[guanozin difosfat|GDP]]
 Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u [[nanotehnologija|nanotehnologiji]] i implantima. Veštački pejsmejkeri bi mogli da postanu nezavisni od baterija.
-== Vidi još ==
+== Reference ==
+{{reflist|2}}
+== Literatura ==
+* {{Cite book |ref= harv|author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Medicinska fiziologija | edition= | issue= | publisher=savremena administracija Beograd | year=1999 | doi= | url= |id=}}
+* {{Cite book |ref= harv|author=Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević | title=Biohemija | edition= | issue= | publisher=savremena administracija | year= | isbn = 86-387-0622-7 | doi= | url= }}
+== Povezano ==
 * [[Adenozin difosfat]] (ADP)
 * [[Adenozin monofosfat]] (AMP)
@@ Red 36: / Red 74: @@
 * [[ATP termohemija]]
-== Spoljašnje poveznice ==
+== Vanjske veze ==
+{{Portal|Hemija}}
-* [http://www.emc.maricopa.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookATP.html ATP i biološka energija]
 {{Commonscat|Adenosine triphosphate}}
+* [http://www.emc.maricopa.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookATP.html ATP i biološka energija] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071201180511/http://www.emc.maricopa.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookATP.html |date=2007-12-01 }}
+* {{MeshName|Adenosine+triphosphate}}
+{{-}}
+{{Nukleobaze, nukleozidi, i nukleotidi}}
+{{Neurotransmiteri}}
+{{Enzimski kofaktori}}
+{{Jedinjenja fosfora}}
 [[Kategorija:Nukleotidi]]
+[[Kategorija:Purini]]
+[[Kategorija:Ćelijsko disanje]]
-[[af:Adenosientrifosfaat]]
+[[Kategorija:Koenzimi]]
-[[ar:ثلاثي فوسفات الأدينوسين]]
-[[be:Адэназінтрыфосфарная кіслата]]
-[[bg:Аденозинтрифосфат]]
-[[bs:Adenozin trifosfat]]
-[[ca:Trifosfat d'adenosina]]
-[[cs:Adenosintrifosfát]]
-[[da:Adenosintrifosfat]]
-[[de:Adenosintriphosphat]]
-[[el:Τριφωσφορική αδενοσίνη]]
-[[en:Adenosine triphosphate]]
-[[eo:Adenozina trifosfato]]
-[[es:Adenosín trifosfato]]
-[[et:Adenosiintrifosfaat]]
-[[eu:Adenosina trifosfato]]
-[[fa:آدنوزین تری‌فسفات]]
-[[fi:Adenosiinitrifosfaatti]]
-[[fr:Adénosine triphosphate]]
-[[gl:Adenosín trifosfato]]
-[[he:ATP]]
-[[hi:एडीनोसिन ट्राइफॉस्फेट]]
-[[hr:Adenozin trifosfat]]
-[[ht:Adenozin trifosfat]]
-[[hu:Adenozin-trifoszfát]]
-[[hy:Ադենոզինեռաֆոսֆատ]]
-[[id:Adenosina trifosfat]]
-[[is:Adenósínþrífosfat]]
-[[it:Adenosina trifosfato]]
-[[ja:アデノシン三リン酸]]
-[[jv:Adenosin Triphosphate]]
-[[ka:ადენოზინტრიფოსფორმჟავა]]
-[[kk:Аденозинүшфосфор қышқылы]]
-[[ko:아데노신 삼인산]]
-[[lb:Adenosintriphosphat]]
-[[lt:ATP]]
-[[lv:Adenozīntrifosforskābe]]
-[[mk:Аденозин трифосфат]]
-[[ms:Adenosina trifosfat]]
-[[nl:Adenosinetrifosfaat]]
-[[no:Adenosintrifosfat]]
-[[oc:Adenosina trifosfat]]
-[[pl:Adenozyno-5'-trifosforan]]
-[[pt:Trifosfato de adenosina]]
-[[ro:Adenozintrifosfat]]
-[[ru:Аденозинтрифосфат]]
-[[simple:Adenosine triphosphate]]
-[[sk:Adenozíntrifosfát]]
-[[sl:Adenozin trifosfat]]
-[[sq:Adenozintrifosfat]]
-[[sr:Аденозин-трифосфат]]
-[[stq:Adenosintriphosphat]]
-[[su:Adénosin trifosfat]]
-[[sv:Adenosintrifosfat]]
-[[th:อะดีโนซีนไตรฟอสเฟต]]
-[[tr:Adenozin trifosfat]]
-[[uk:Аденозинтрифосфат]]
-[[ur:اڈینوسین-ٹرائ فوسفیٹ]]
-[[vi:Adenosin triphosphat]]
-[[zh:三磷酸腺苷]]
-[[zh-min-nan:ATP]]

p r u Neurotransmiteri
Aminokiseline	Alanin • Aspartat • Cikloserin • DMG • GABA • Glutamat • Glicin • Hipotaurin • Kinurenska kiselina (Transtorin) • NAAG (Spaglumska kiselina) • NMG (Sarkozin) • Serin • Taurin • TMG (Betain)
Endokanabinoidi	2-AG • 2-AGE (Noladin etar) • AEA (Anandamid) • NADA • OAE (Virodhamin) • Oleamid
Gasotransmiteri	Ugljen-monoksid • Vodonik-sulfid • Azot-monoksid • Azotsuboksid
Monoamini	Dopamin • Epinefrin (Adrenalin) • Melatonin • NAS (Normelatonin) • Norepinefrin (Noradrenalin) • Serotonin (5-HT)
Purini	Adenozin • ADP • AMP • ATP
Trag amini	3-ITA • 5-MeO-DMT • Bufotenin • DMT • NMT • Oktopamin • Fenetilamin • Sinefrin • Tironamin • Triptamin • Tiramin
Drugi	1,4-BD • Acetilholin • GBL • GHB • Histamin
Vidi isto Neuropeptidi