Prijeđi na sadržaj

Adenozin trifosfat – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
TXiKiBoT (razgovor | doprinosi)
m robot Dodaje: bs:Adenozin trifosfat
ArthurBot (razgovor | doprinosi)
m robot Dodaje: eu:Adenosin trifosfato
Red 55: Red 55:
[[es:Adenosín trifosfato]]
[[es:Adenosín trifosfato]]
[[et:Adenosiintrifosfaat]]
[[et:Adenosiintrifosfaat]]
[[eu:Adenosin trifosfato]]
[[fa:آدنوزین تری‌فسفات]]
[[fa:آدنوزین تری‌فسفات]]
[[fi:Adenosiinitrifosfaatti]]
[[fi:Adenosiinitrifosfaatti]]

Verzija od 11. maja 2009. u 04:42

Adenozin trifosfat (ATP)
Adenozin trifosfat (ATP)

adenozin trifosfat (ATP) je nukleotid poznat u biohemiji kao „molekulska valuta“ za unutarćelijski transfer energije; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi nukleinskih kiselina. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u ćelijskoj respiraciji.

Hemijska svojstva

Hemijski, ATP se sastoji od adenozina i tri fosfatne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C10H16N5O13P3, a racionalna formula C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, sa molekulskom masom od 507.184 u. Fosforilne grupe počevši od one na AMP se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.

Sinteza

Prostorni model ATP

ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze ili u slučaju biljaka u hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.

ATP u ljudskom telu

Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.

Ostali trifosfati

Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput guanozin trifosfata. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje nukleozid difosfokinaza: energija se oslobađa kada se izvede hidroliza fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni enzimi, motorni proteini, i transportni proteini za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski fosfat i adenozin difosfat, koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i adenozin monofosfat. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje pirofosfata. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom rastvoru.

Reakcija ADP sa GTP

ADP + GTP ↔ ATP + GDP

Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u nanotehnologiji i implantima. Veštački pejsmejkeri bi mogli da postanu nezavisni od baterija.

Vidi još

Spoljašnje poveznice