Римски календар

	Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески
	Типови календара
	Лунисоларни • Соларни • Лунарни
	Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански (Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс)

Римски календар је мењао облик неколико пута од времена оснивања Рима до пада Римског царства. У овом чланку су приказани раноримски, пред-јулијански календари. Календар у употреби после 46 пне. је приказан у чланку Јулијански календар.

Историја календара

Верује се да је првобитни римски календар био лунарни календар, можда по угледу на неки од грчких календара. Римска традиција тврди да га је измислио Ромул, оснивач Рима око 753. пне. Најстарија позната верзија календара је имала десет месеци и почињала око пролећне равнодневице; али, месеци већ нису били лунарни:

Martius (31 дан)
Aprilis (30)
Maius (31)
Iunius (30)
Quintilis (31)
Sextilis (30)
September (30)
October (31)
November (30)
December (30)

Календарска година је трајала 304 дана, око 61 дан зиме није био обухваћен календаром.

Натпис који садржи римски календар, из периода пре јулијанске реформе. Обратите пажњу (*увећано*) да садржи месеце *Quintilis* и *Sextilis*, и омогућава уметање интеркаларног месеца.

Прва реформа календара је приписана Нуми Помпилију, другом од седам традиционалних краљева Рима. Кажу да је он, око 713 пне., скратио 30-дневне месеце на 29 дана и додао јануар (29 дана) и фебруар (28 дана) на крај календара, чиме је календарска година продужена на 355 дана:

Martius (31 дан)
Aprilis (29)
Maius (31)
Iunius (29)
Quintilis (31)
Sextilis (29)
September (29)
October (31)
November (29)
December (29)
Ianuarius (29)
Februarius (28)

Месеци од квинтилиса (5. месец) до децембра (10. месец) су названи по њиховом положају у овом, оригиналном, календару, нпр. September од septem, што значи "седам", October од octo - "осам" итд. Изузев квинтилиса и секстилиса, који су преименовани у част Јулија Цезара одн. Аугуста, ови називи су задржани, иако је септембар сада девети месец, октобар десети итд.

Како би година остала приближно у складу са соларном годином повремено је уметан преступни месец, тзв. Mensis Intercalaris, познат и као Mercedonius или Mercedinus. Он је имао 27 дана, а додаван је фебруару, који је при том био скраћиван на 23 или 24 дана.^[1] Тако би настала година дужине 377 или 378 дана. Одлука о уметању овог месеца је припадала pontifex maximus-у, што се догађало приближно сваке друге године.

Систем усклађивања године преко интеркаларних месеци се прекидао најмање два пута. Први пут то је било током и након Другог пунског рата. То је довело до реформе по Lex Acilia-и из 191. пне.. Детаљи ове реформе су нејасни, али изгледа да је она током више од сто година успешно регулисала интеркалацију. Други прекид се догодио средином првог столећа п.н.е. Ово је могло имати везе са све хаотичнијом и конфликтнијом природом римске политике у то време. Положај понтифекс максимуса није подразумевао пуно радно време; заузимао га је припадник римске елите, који је скоро неизбежно био укључен у махинације римске политике. Пошто је римска календарска година дефинисала трајање мандата изабраног магистрата, понтифекс максимус би имао разлога да продужи годину у којој су он или његови савезници на власти, или да не продужи годину у којој положаје држе његови политички противници (нешто слично се дешавало и у старој Атини, види Атички календар).

Календар је прерађен док је понтифекс максимус био Јулије Цезар, чиме је настао Јулијански календар. Реформа је довршена током владавине његовог наследника Аугуста Цезара.

Месеци

Римљани су имали нарочита имена за три посебна дана у сваком месецу. Овај систем је изгледа првобитно потицао од Месечевих мена, а дани су вероватно јавно објављивани на основу опажања изгледа Месеца. Након реформи Нуме Помпилија, ти дани су били фиксирани. Ово су именовани дани:

Kalendae (Kalende) — 1. дан месеца, од чега потиче реч "календар"; сматра се да је то првобитно био дан младог Месеца (младина, млађак). Камата на дуг је приспевала на Календе.
Nonae (None) — 5. или 7. дан, зависно од месеца, мисли се да је то био дан прве четвртине Месеца.
Idūs (Ide) — 13. или 15. дан; вероватно дан пуног Месеца (уштап). Римљани су ово сматрали повољним даном. Реч ides на латинском означава "разделницу" или "полутку" месеца.

Ноне су биле 7-ог а Иде 15-ог, у марту, мају, јулу и октобру (тј. 3., 5., 7., и 10. месецу); у осталим месецима, укључујући Intercalaris, Ноне су биле 5-ог а Иде 13-ог дана.

Остали дани у месецу обично нису били именовани, већ су били идентификовани одбројавањем до именованих дана, на начин прилично другачији од данашњег. Римљани нису бројали дане ретроспективно, осврћући се на први дан месеца (тј. 1., 2., 3., итд. од почетка месеца). Они су бројали унапред до именованих дана. Такође, на жалост данашњих људи који би да утврде датуме/надневке у римским календарским документима, они су бројали инклузивно, рачунат је и дан у коме се налазите и дан у коме је догађај, што значи да би нпр. 2. јул био 4 дана пре 5. јула, а не 3 дана пре. У Символу вере (Кредо) налазимо трагове таквог бројања када се за Христа каже: "И који је васкрсао у трећи дан, по Писму" — распет је у петак (1. дан) а васкрсао у недељу (3. дан); ми данас би смо рекли "два дана касније".

Следећи пример излаже како су дани били именовани у предјулијанском септембру, који је имао само 29 дана. Приказан је римски облик надневка, превод и како би смо данас рекли. Римљани су користили скраћенице/кратице: "a.d." = "ante diem" = "данâ пре", "prid." = "pridie" = "(један) дан пре", "Kal." = "Kalende" итд.

Kal. Sept. = Септембарске Календе = 1. септембар

a.d. IV Non. Sept. = 4 дана пре септембарских Нона = 2. септембар

a.d. III Non. Sept. = 3 дана пре септембарских Нона = 3. септембар

prid. Non. Sept. = дан пре септембарских Нона = 4. септембар

Non. Sept. = Септембарске Ноне = 5. септембар

a.d. VIII Id. Sept. = 8 дана пре септембарских Ида = 6. септембар

a.d. VII Id. Sept. = 7 дана пре септембарских Ида = 7. септембар

и тако даље до

a.d. III Id. Sept. = 3 дана пре септембарских Ида = 11. септембар

prid. Id. Sept. = Дан пре септембарских Ида = 12. септембар

Id. Sept. = Септембарске Иде = 13. септембар

a.d. XVII Kal. Oct. = 17 дана пре октобарских Календи = 14. септембар

a.d. XVI Kal. Oct. = 16 дана пре октобарских Календи = 15. септембар

и тако даље до

a.d. III Kal. Oct. = 3 дана пре октобарских Календи = 28. септембар

prid. Kal. Oct. = дан пре октобарских Календи = 29. септембар

Kal. Oct. = Октобарске Календе = 1. октобар

Можемо приметити да због инклузивног бројања и поседовања посебног имена за дан испред именованог дана, у римском календару је немогуће рећи "2 дана пре" именованог дана. Такође, после Ида се више не помиње септембар већ се одбројава до октобра.

Неки датуми су понекад познати по имену фестивала који је падао на њега или убрзо после. Такви датуми су познати за Фералије, Квириналије и Терминалије (мада још не за Луперкалије). Сви ови датуми су после фебруарских Ида, што сугерише да су повезани са разрешавањем двосмислености која би могла настати у преступним годинама: надневци облика a.d. [број дана] Kal. Mart. су били надневци с конца фебруара у редовним годинама, али су у преступним били месец дана касније. Ипак, много се дебатује о томе да ли је постојало фиксно правило за коришћење оваквих "фестивалских" датума. Тако су за један датум с натписа из 94. п.н.е. (a.d. X Terminalia) разни стручњаци рекли да он указује да је година била преступна, да није била преступна, или да је могла бити преступна.

Када је Јулије Цезар додао један дан септембру, додао га је на крај месеца, како не би реметио датуме религијских фестивала у том месецу, али је ефекат био да се увећа број дана након Ида.:

a.d. XVIII Kal. Oct. = 18. дан пре октобарских календи = 14. септембар (уместо 17. дана пре о. к.)

Због тога је положај свих следећих надневака у септембру померен за један дан. Ово је имало неке неочекиване последице, нпр. цар Аугуст је рођен 23. септембра 63. п.н.е. У предјулијанском календару то је 8 дана пре октобарских календи (a.d. VIII Kal. Oct.), а у јулијанском 9 дана (a.d. IX Kal. Oct.). Због ове двосмислености, његов рођендан је понекад слављен на оба дана тј. 23. и 24. септембра.

Нундинални циклус

Римска република је, попут Етрураца, користила "пијачну недељу" од осам дана, који су у календару означавани словима од A до H. Пијачни (тржни) дан је одржаван осмог дана (по нашем рачунању), одн. по римском инклузивном бројању, деветог дана, па је зато тржница названа nundinae, а циклус "нундинални циклус". Пошто број дана у години није био дељив са осам, слово тржног дана ("нундинално слово") се мењало сваке године. Нпр. ако је слово пијачних дана у једној години (од, рецимо, 355 дана) било A, онда ће слово у следећој години бити F (што би требало да значи да је у претходној години последњи пијачни дан био 353. [44×8 +1], а затим 6. дан следеће године тј . F).

Нундинални циклус је чинио основни ритам свакодневног римског живота; на пијачни дан су људи са села долазили у град, а варошани су куповали намирнице за следећих 8 дана. Због овога је 287. пне. донет закон (Lex Hortensia) којим је забрањено одржавање састанака comitia-e (нпр. да би се одржавали избори) на пијачне дане, али су дозвољени правни послови. У касној републици је настало сујеверје да је несрећно почети годину пијачним даном (тј. да 1. Ianuarius буде под словом А), па су понтифици, који су регулисали календар, предузимали кораке да то избегну.

Пошто је у време Републике, нундинални циклус био апсолутно фиксиран на 8 дана, информација о датумима пијачних дана је један од најзначајнијих алата који имамо за утврђивање јулијанског еквивалента римског надневка у пред-јулијанском календару. У раном Царству, римски пијачни дан је повремено био мењан. Детаљи о овоме нису јасни, али једно објашњење је да би био померан за један дан ако би се поклапао са фестивалом Regifugium, који се могао догађати сваке друге јулијанске преступне године. Када би се ово догодило, пијачни дан би био померен на следећи дан, који би био биссекстилни (преступни) дан.

Нундинални циклус је касније замењен модерним седмодневним тједном, који је у Италији ушао у употребу у раном империјалном периоду, након уласка јулијанског календара у употребу. Систем нундиналних слова је такође адаптиран за седмицу (доминикално слово). Седмица и нундина су неко време коегзистирали, али у време када је Константин Велики званично усвојио седмицу 321., нундинални циклус се више није користио.

Карактер дана

Сваки дан Римског календара је био повезан са "карактером", означеним у фастима. Најважнији су били:

Dies fasti, означени са F, када су могле бити одржаване судске парнице
Dies nefasti, означени са N, када исте нису могле бити одржаване и
Dies comitiales, означени са C, када су била дозвољена заседања скупштина (comitia), подложно другим ограничењима, нпр. оним из Lex Hortensia-e

Неки дани су имали другачији карактер, нпр. EN (endotercissus или можда endoitio exitio nefas), дан у којима су парнице биле дозвољене само у пола дана и NP, државни празници.

Године

Фрагмент конзуларних фаста из империјалног доба, *Museo Epigrafico*, Рим

Током Римске републике, године нису бројане, већ су биле именоване по конзулима који су били на положајима почетком године (видети списак републиканских римских конзула). Нпр. 205. пне. је била Година конзулата Публија Корнелија Сципиона Афричког и Публија Лицинија Краса. Спискови конзула су одржавани у фастима.

Ипак, у каснијој Републици, историчари и учењаци су почели да броје године од оснивања града Рима. Различити учењаци су користили различите датуме за тај догађај. Данас се најчешће користи онај који је израчунао Варон, 753. пне., али други системи су се разликовали и до неколико деценија. Датуми дати по овом методу су нумерисани ab urbe condita ("после оснивања града"), скраћено AUC. Када се читају стари документи са AUC датумима, мора се узети у обзир епоха коју је аутор користио, пре него се датум пренесе у јулијанску годину.

Први дан конзуларног мандата, ефективно и први дан године, се мењао неколико пута током римске историје. На 1. јануар је дошао 153. пне., изгледа у вези са ратом у Шпанији који је вођен против тамошњих побуњених племена. Пре тога, тај дан је био 15. март. Раније промене су мање извесне. Може се веровати да је већим делом трећег столећа п.н.е. то био 1. мај, до 222. пне. Ливије помиње да су пре тога конзулати почињали 1. јула, а постоје аргументи за друге датуме у ранијим временима.

Конвертовање пред-јулијанских надневака

То што користимо исте називе месеци као и Римљани нас охрабрује да претпоставимо да је римски датум исто што и јулијански. Али, ово није тачно. Чак и први јулијански датуми, пре стабилизовања циклуса преступних година (било је забуна око тога шта значи да је "свака четврта" година преступна; због инклузивног бројања је свака трећа била дужа за дан), нису оно што изгледају. Нпр. добро је познато да је Јулије Цезар убијен на Мартовске иде 44. пне., што се обично подразумева као 15. март 44. пне. Он је заиста убијен 15. дана римског месеца Martius-a, али то је вероватно еквивалентно 14. марту 44. пне. по јулијанском календару.

Проналажење тачног јулијанског еквивалента пред-јулијанског надневка може бити врло тешко. Пошто имамо у суштини комплетан списак конзула, није тешко наћи јулијанску годину која генерално одговара пред-јулијанској години. Али, наши извори врло ретко говоре које су године биле просте а које преступне и колико је трајала преступна година. Ипак, познато нам је да је пред-јулијански календар могао прилично одступати од јулијанског. Два прецизна астрономска синхронизма (датирана помрачења Сунца) која су нам позната преко историчара Ливија, показују да су се два календара 168. пне. размимоилазила преко 2 месеца а 190. пне. четири месеца.

Имамо више других назнака које нам помажу да реконструишемо јулијански еквивалент пред-јулијанског надневка. Прво, знамо прецизан јулијански надневак за почетак јулијанског календара (мада чак и ту има несигурности) и имамо детаљне изворе за претходних десетак година, углавном у Цицероновим писмима и говорима. Ако се ово искомбинује с оним што нам је познато о функционисању календара, нарочито нундиналном циклусу, можемо прецизно конвертовати римске надневке после 58. пне. у односу на почетак јулијанског календара. Такође, Ливијеве историје нам дају тачне римске надневке двају поменутих помрачења а такође имамо и неколико лабавих синхронизама са датумима у другим календарима који нам помажу да дамо приближна (понекад и тачна) решења за период између. Пре 190. пне. се усклађеност између римских и јулијанских година одређује на основу назнака попут датума жетви поменутих у изворима.

Комбиновањем ових извора података, у стању смо да проценимо приближне јулијанске еквиваленте римских надневака уназад до почетка Првог пунског рата 264. пне. Ипак, иако имамо довољно података за реконструкцију, број година пре 45. пне. за које можемо са сигурношћу конвертовати пред-јулијанске римске надневке у јулијанске је врло мали, а такође је могуће неколико реконструкција пред-јулијанског календара.

Такође погледати

Стари Рим

Фусноте

↑ A.K. Michels, The Calendar of the Roman Republic (Princeton, 1967), 145-172.

Референце и даље читање

(на енглеском:)

Plutarh - Numa Pompilius
Ovidije - Fasti
Bickerman, E.J. Chronology of the Ancient World. (London: Thames & Hudson, 1969, rev. ed. 1980).
Brind'Amour, P. Le Calendrier romain: Recherches chronologiques (Ottawa, 1983)
Feeney, Denis C. Caesar's Calendar: Ancient Times and the Beginnings of History. Berkeley: University of California Press, 2007 (hardcover, ISBN 0520251199).
Michels, A.K. The Calendar of the Roman Republic (Princeton, 1967).
Richards, E.G. Mapping Time. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-850413-6.

Спољне повезнице

(на енглеском:)

[1] A.K. Michels, The Calendar of the Roman Republic (Princeton, 1967), 145-172.

[1]