Ледебурит

Дијаграм стања (фазни дијаграм) жељезо – угљик приказује увјете под којим је ледебурит стабилан, када је садржај угљика између 2,06 и 6,67%.

Ледебурит је еутектична мјешавина аустенита и цементита (или графита) која садржи 4,3 % угљика и настаје код 1147 ºЦ. Ледебурит настаје када је садржај угљика у жељезу између 2,06% и 6,67% (масени удио). Име је добио по металургу Карл Хеинрицх Адолф Ледебуру (1837-1916). Он је био први професор металургије у Фреибургу. Ледебурит је открио 1882.

Према садржају угљика легуре жељеза могу бити легуре које се скрућују без еутектичне мјешавине (челик) и легуре с еутектичном мјешавином (лијевано жељезо или жељезни лијев). У дијаграм стања (фазни дијаграм) жељезо – угљик та је граница на 2,06% угљика. Под утјецајем неких кемијских елемената, особито силиција, та се граница може помакнути улијево (мање од 2,06% угљика). Жељезне легуре с еутектичном мјешавином могу се скрутити по стабилном суставу жељезо – угљик, што значи да се угљик излучује у облику графита (еутектична мјешавина: аустенит – графит), а могу се скрутити по метастабилном суставу жељезо – цементит, ако је угљик кемијски везан за жељезо као метастабилни (топлински непостојан) ледебурит (ледебуритска еутектична мјешавина). У легурама с ледебуритском еутектичном мјешавином може се накнадном топлинском обрадом постићи распадање ледебурита и стварање графита. Лијевано жељезо се дијели према изгледу пријелома и према механичким својствима на сиви лијев, бијели лијев или тврди лијев, жилави лијев (нодуларни или кугличасти лијев) , ковкасти лијев (темпер лијев), те црвичасти лијев (вермикуларни лијев).