Tatbir
Tatbir (arap. تطبير), poznat još i kao Talvar-zani i Kama-zani u Južnoj Aziji,[1] predstavlja čin kojim neki šiitski muslimani oplakuju mlađeg Muhamedovog unuka, Imama Huseina, koji je ubijen zajedno sa svojom decom, pristalicama i bliskim rođacima tokom bitke kod Karbale od strane omajadskog halife Jazida I.
Ovaj čin je zabranjen od strane većine šiitskih verskih poglavara, jer se smatra samopovređivanjem i grehom u Islamu. Ajatolah Homeini i Ali Hamenei su ga izričito zabranili, te stoga Hezbolah ne dozvoljava svojim članovima da upražnjavaju ovo nasilno delo. Umesto toga, oni se podstiču da doniraju krv.[2]
Tatbir vrše dvanaestoimamski šiiti svake godine 10. muharema po islamskom kalendaru, poznatijem kao „Dan Ašure“, i 40 dana kasnije, na praznik Chehelom. Neki šiiti takođe obavljaju tatbir u drugim prilikama, poput 21. ramazana (dan kada je prvi imam, Ali, bio ubijen u Kufi), 28. safar (u znak sećanja na Muhamedovu smrt i ubistvo drugog imama, Hasana ibn Alija) i u bilo koje vreme između 10. muharama i 8. rebi'ul evela.
Tatbir se obavlja tako što se vršilac obreda udara po glavi nekom vrstom Talvar mača, prolivajući time krv u znak sećanja na prolivanje nevine krvi Imama Huseina. Neki dvanaestoimamski šiiti takođe šibaju leđa i/ili prsa lancima za koje su privezana sečiva.
Tatbir je zabranjen od strane većine šiitskih verskih poglavara, uz objašnjenje da taj čin dovodi do gubitka života ili sličnih vrsta opasnosti po pojedinca koji ga obavlja.
Veliki Ajatolah Ali al-Huseini al-Sistani, najviši šiitski verski poglavar u Iraku i vođa Hauze u Nadžafu, proglasio je tatbir neprihvatljivim u svojoj presudi rečima:
„Filozofija žalosti tokom „Ašure“, je poštovanje simbola vere i sećanje na patnju Imama Huseina, njegove pratioce, i njegov ustanak zarad odbrane Islama i sprečavanja uništenja religije od strane Umajadske dinastije. Ovi obredi se moraju izvršiti na takav način da pored služenja toj svrsi, oni privlače pažnju drugih na ove visoke ciljeve. Tako da, ti postupci koji nisu razumljivi i izazivaju nesporazume i prezir prema religiji moraju se izbeći.“[3]
Veliki Ajatolah Naser Makarem Širazi, učitelj šiitskih verskih poglavara u svetom gradu Komu rekao je nedavno 31. 10. 2014.[4]
„Poštovani ožalošćeni i, posebno, omladina, ne bi trebalo da dozvole nekim ljudima da politički iskoriste ceremonije oplakivanja i procesiju žaljenja. Oni takođe treba da izbegavaju preduzimanje mera kojima bi stvorili raskol među muslimanima ili bi dali neprijatelju izgovor za napad na islam ili muslimane; naročito se savetuje da se uzdrže od Tatbira, činjenja velike štete svom telu, ili vređanja verske svetinje drugih, jer bi te akcije doprinele lošem položaju šiitskog sveta i široko bi se iskorišćavale kao izgovor za napad na islam od strane neprijatelja širom sveta.“[5]
Veliki Ajatolah Ali Hamenei, Vrhovni vođa Irana proglasio je tatbir za haram (zabranjeno delo), rečima:
„To je pogrešan čin koji neki ljudi izvršavaju - uzimajući oštricu u ruku i udarajući se po glavi zarad prolivanja krvi. Zašto oni ovo rade? Kako se ovaj čin smatra žalošću? Naravno, udaranje glave rukama je oblik žalosti. Videli ste iznova i iznova da se osoba kojoj se nešto loše desilo, udaraju po glavi i grudima. Ovo je normalan znak žalosti. Ali, da li ste ikada videli nekoga, kada se nešto loše dogodi njihovim najmilijima, da se udaraju po glavi mačem dok iz nje teče krv? Kako se ovaj čin smatra žalošću?“[6][7]
Sledi nekoliko različitih zabeleženih interpretacija, gde se navodi da je Ahl al-Bejt prolio svoju krv tokom žaljenja imama Huseina:
Pripoveda se da je Gospa Zejneb, kada je ugledala glavu svog brata Imama Huseina u procesiji kroz grad, ona je udarila čelom o pregradu na kočiji kojom je putovala, što je uzrokovalo krvarenje ispod vela, što su prolaznici koji su svedočili ovom događaju mogli jasno da vide.[8][9][10][11][12][13][14][15] .فالتفتت زينب فرأت رأس أخيها فنطحت جبينها بمقدم المحمل، حتى رأينا الدم يخرج من تحت قناعها Neki ljudi dovode u pitanje ovu interpretaciju i kažu da je „Gospa Zejneb tada bila preosetljiva i nije znala šta radi“. Međutim, četvrti imam, Imam Zain al-Abidin, rekao je mnogo puta Gospi Zejneb: „Vi ste, hvala Bogu, učenjak bez (potrebe za pomoći) učitelja, i učite bez (potrebe za pomoći) vodiča“.[16] .يا عمَّة… أنت بحمد الله عالمة غير معلَّمة ، فهمة غير مفهَّمة Postoji i predanje koje navodi da kada su tragedije Imama Huseina recitovane tokom ceremonije oplakivanja, Imam Zain al-Abidin je ustao i udario glavom o zid i krv je potekla iz njegove glave, a njegovo lice i cela glava bili su prekriveni krvlju.ref>Dar ul-Salaam’e Mohadese Noori, vol. 2</ref>
Takođe se pominje i predanje koje se tiče imama Zaina al-Abidina, gde se navodi: ...Nekoliko godina nakon bitke kod Karbale, povela se diskusija koja je uključila priču o krvavoj tragediji njegovog oca i nošenju njegove odsečene glave kroz grad, te kada je on (4. imam) čuo te uspomene, .قام على طوله و نطح جدار البيت بوجهه، فكسر انفه، و شج رأسه، و سال دمه على صدره، و خر مغشياً عليه من شدة الحزن والبكاء „On ustade uspravno (kao vojnik) i udari snažno glavom o zid kuće, i efekat takvog udarca izazva lom njegovog nosa i glave, te krv poteče niz njegovu glavu i lice, i izlije se po grudima, a od jačine plača i kuknjave i tuge njegove, on pade u nesvest.“[17]
_-_November_14,2013_-_Muharram_10,1435_-_Main_Street_of_Nishapur_162.JPG)
Postoje takođe navodi da je imam Džafer es-Sadik propisao Šabih ili predstavu o Aliju Mlađem (Ali Mlađi ibn Husein, sin Imama Huseina ibn Alija), kako bi ljudima prikazao bitku kod Karbale, ali nije bila prikazana samo situacija oko Alija Mlađeg, već i za sve žrtve bitke.[18]
Drugom prilikom, jedan pesnik je došao do imama i pita za dozvolu da recituje pesmu o Imamu Huseinu ibn Aliju. Imam je rekao pesniku da sačeka da se donese pokrov, tako da bi žene mogle da dođu i slušaju tužbalicu. Kada je pokrov donet, imam je pozvao žene da dođu i zatražio od pesnika da počne da recituje, što je ovaj i učinio. Imam ga zaustavi i zatraži od njega da recituje tužbalicu na dijalektu kojim se govori u njegovom rodnom gradu.
Sve ovo ukazuje na to da je Ahl al-Bejt aktivno podsticao i podučavao svoje sledbenike da održe sećanje na muku i učenje Imama Huseina ibn Alija, rečima, poezijom, predstavama - Šabih - da ponovo oživljavaju scene dana Ašure u Karbali, i da pokažu svoju posvećenost Imamu Huseinu ibn Aliju uz Tatbir, na način na koji je to učinila Zejneb bint Ali Al-Kubra.[18]
- ↑ „Fatwa on Tatbir [Qama Zani”]. Pasbaan-e-Aza. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-10. Pristupljeno 13. 11. 2014.
- ↑ Monsutti, Alessandro; Naef, Silvia; Sabahi, Farian (2007). The Other Shiites: From the Mediterranean to Central Asia. Peter Lang. str. 146–. ISBN 978-3-03911-289-0.
- ↑ „Tatbir Fatawa”. ImamShirazi.com. Pristupljeno 3. 7. 2010.
- ↑ „Ashura is a Thorne in the Side of the Enemies of Islam”. makarem.ir. Pristupljeno 13. 11. 2014.[mrtav link]
- ↑ „Tatbir Fatawa”. ImamShirazi.com. Pristupljeno 13. 11. 2014.
- ↑ Govor održan pred naučnicima u Kahgiluji i Bavir Ahmedu, muharem 1372.
- ↑ „Ali Hamenei osuđuje tatbir”. Pristupljeno 13. 11. 2014.[mrtav link]
- ↑ Bihar ul-Anwar, vol 35
- ↑ Ferdous al-A'laa, st. 19
- ↑ Šejh Zulfikar Ahmed Nakšbandi-MudžedidiShaykh Zulfiqar Ahmad Naqshbandi-Mujaddidi, Majales ul-Faakhera, st. 298
- ↑ Jalaa al-Oyun, vol 2, st. 238
- ↑ Sayyeda Masooma Zainab al-kubra Zaynab al-Kubra, page 112
- ↑ Asraar al-Shahadah, st. 474
- ↑ Muntakhab Al-tavarikh (persijski) `Abd al-Qadir Bada'uni vol. 2, st. 478
- ↑ Nusrat ul-Madhlum, page 18
- ↑ مكتبة السيدة زينب Arhivirano 2013-11-12 na Wayback Machine-u Ehtejaaj, st. 335
- ↑ دار السلام للمحدث نوری/جلد2 /صفحه179
- ↑ 18,0 18,1 „Ashura”. ImamShirazi.com. Pristupljeno 15. 11. 2014.
