Farmacija
- Vidi takođe: Apoteka
Farmacija (grč. φάρμακον, pharmakon, lek) je zdravstvena struka koja povezuje medicinske i hemijske nauke, čiji je cilj da obezbedi bezbedno i efikasno korišćenje lekovitih sredstava. Opseg farmaceutske delatnosti uključuje tradicionalne uloge pripreme i izdavanje lekova, ali i savremene oblasti u vezi sa brigom o pacijentima, uključujući kliničke usluge, proveru bezbednosti i efikasnosti lekova i obezbeđivanje informacija o lekovima. Farmaceuti su, stoga, stručnjaci za terapiju lekovima i profesionalci uključeni u primarnu zdravstvenu zaštitu koji optimizuju upotrebu lekova radi osiguranja pozitivnog po pacijenta ishoda lečenja. Reč farmacija se u nekim zemljama koristi i kao ime za apoteku.
Farmacija se može podeliti na 3 primarne discipline:
Granice između ovih disciplina i srodnih nauka, kao što je biohemija nisu uvek precizne, i često u istraživanjima učestvuju timovi sastavljeni od stručnjaka iz različitih oblasti.
Farmakologija se ponekad smatra četvrtom farmaceutskom disciplinom. Mada je farmakologija suštinska za studije farmacije, ona nije specifična za farmaciju, pa se češće smatra poljem širih nauka od farmacije.
Farmaceuti su visokoobrazovani i obučeni zdravstveni radnici koji obavljaju različite poslove radi obezbeđivanja optimalnih rezultata lečenja za svoje pacijnte. Farmaceuti mogu posedovati apoteku u kojoj i rade.
Međunarodno udruženje farmaceuta je FIP – Fédération Internationale Pharmaceutique. Na nacionalnom nivou organizovani su u strukovne organizacije poput Kraljevskog udrženja farmaceuta Velike Britanije, Farmaceutske gilde Australije ili Američke farmaceutske asocijacije. U Srbiji je obavezno članstvo u Farmaceutskoj komori Srbije Arhivirano 2009-03-03 na Wayback Machine-u za sve farmaceute koji rade kao zdravstveni radnici, a pored Komore postoji i Farmaceutsko društvo Srbije u kome je članstvo dobrovoljno. Farmaceutska udruženja mogu biti i zadužena za izdavanje odgovarajućih licenci (npr. Kraljevsko farmaceutsko društvo Velike Britanije ili Farmaceutska komora Srbije).
Prve apoteke otvorili su muslimanski farmaceuti u Bagdadu 745. godine[1].
Napredak koji su ostvarili muslimanski hemičari u botanici i hemiji omogućio je islamskim lekarima razvoj farmakologije. Tako je, na primer, Muhammad ibn Zakarīya Rāzi (865-915), promovisao upotrebu hemijskih jedinjenja u medicinske svrhe. Abu al-Qasim al-Zahrawi (936-1013) je bio pionir u pripremanju lekova sublimacijom i destilacijom. NJegov Liber servitoris je posebno značajan jer sadrži recepte i objašnjava kako se spravljaju osnovne lekovite supstance od kojih su se kasnije pravili složeni lekovi koji su bili u opštoj upotrebi. Ibn Sahl je prvi lekar koji je inicirao pravljenje farmakopeje, opisujući veliki broj lekovitih supstanci. Al-Biruni (973-1050) je napisao jednu od najvažnijih islamskih farmakopeja pod nazivom Kitab al-Saydalah (Knjiga lekova), gde je dao detaljne podatke o osobinama lekova i istakao značaj farmacije i ulogu i dužnosti farmaceuta. Ibn Sina (Avicena) je opisao najmanje 700 lekovitih preparata, njihove osobine, način delovanja i indikacije. U svom Kanonu medicine posvetio je jednu knjigu jednokomponentnim lekovima. Radovi al-Maridini-ja i Ibn al-Wafid-a su zbog svog značaja imali preko pedeset izdanja na latinskom pod naslovom De Medicinis universalibus et particularibus (O opštim i specijalnim lekovima) i Medicamentis simplicibus (Jednostavni lekovi). Petar iz Abana (1250-1316) je preveo i dopunio rad al-Maridini-ja pod naslovom De Veneris. Al-Muwaffaq-ov doprinos je bio takođe pionirski. Živeo je u desetom veku i napisao Osnove pravih osobina lekova, između ostalog opisujući oksid arsena, a bio je familijaran i sa silikatnom kiselinom. Razlikovao je natrijum karbonat i kalijum karbonat, upozoravao na toksično dejstvo jedinjenja bakra (naročito bakar sulfata) i olova. Kao kuriozitet, pisao je i o upotrebi destilacije morske vode za dobijanje vode za piće[2].
Farmacija u Kini ima drevne korene, i razvila se iz kineske alhemije. Šenong je prvi koji je testirao stotine biljaka da bi proverio njihova lekovita svojstva (veruje se da ih je proveravao na sebi), čime je započeo razvoj tradicionalne kineske medicine. Najpoznatije delo koje mu se pripisuje je Klasične biljke božanskog ratara (engl. The Divine Farmer's Herb-Root Classic). Ovo delo se smatra prvom kineskom farmakopejom, i uključuje 365 lekova dobijenih iz minerala, biljaka i životinja.
U drevnom Japanu su osobe analogne današnjem farmaceutu bile visoko poštovane. Mesto farmaceuta u društvu je bilo određeno odgovarajućim kodovima, a rang pri kraljevskom dvoru se nije menjao od prehaijanskog perioda (794) do Meiđi obnove (1868). U ovoj visoko stabilnoj hijerarhiji farmaceuti (pa čak i pomoćnici farmaceuta) bili su vrednovani iznad ostalih zdravstvenih radnika uključujući i lekare i akupunkturiste, pa čak i lične kraljeve lekare[3]
Farmaceuti rade na različitim poljima uključujući apoteke, bolnice, staračke domove, farmaceutsku industriju i regulatorne agencije.
Apoteka je radno mesto većine farmaceuta. U apotekama farmaceuti, pored uloge zdravstvenog radnika, imaju i ulogu prodavca, u čemu se ogleda dihotomija farmaceutske struke.
Apoteka se sastoji od dela za prodaju, skladištenje i magistralnu izradu lekova, a danas sve češće imaju i poseban deo za konsultaciju sa pacijentima. Odgovarajući zakoni propisuju uslove skladištenja, obavezne natpise, opremu i sl. Ranije je bila praksa da farmaceut radi na izradi i izdavanju lekova, dok se danas ti poslovi prepuštaju farmaceutskim tehničarima a farmaceuti provode više vremena komunikaciji sa pacijentima.
U apoteci mora biti prisutan kvalifikovani farmaceut tokom čitavog radnog vremena. U nekim zemljama i vlasnik apoteke mora biti registrovani farmaceut, dok u zemljama gde ovo nije slučaj apotekarska odeljenja imaju i supermarketi i ostali oblici maloprodaje.
S druge strane, većina apoteka je danas proširila svoj asortiman sa lekova na kozmetiku, dijetetske proizvode, zdravu hranu i slične srodne proizvode.
Apoteke koje su u sklopu bolnica značajno se razlikuju od javnih apoteka. Dok farmaceuti u javnim apotekama imaju više problema oko organizacije posla i odnosa sa kupcima/pacijentima, dotle farmaceuti u bolničkim apotekama imaju kompleksnije zadatke koji se odnose na lekove za kliničko lečenje.
Zbog složenosti lekova u bolničkom lečenju, uključujući posebne indikacije, efektivnost, režim doziranja, interakcije, i odnos pacijenta prema lečenju, mnogi farmaceuti završavaju specijalističke studije da bi radili kao bolnički farmaceuti.
Bolničke apoteke se po pravilu nalaze u okviru bolnica, i skladište veće količine lekova (i specifičnije lekove) nego javne apoteke. Bolnički farmaceuti (i farmaceutski tehničari) izrađuju sterilne farmaceutske oblike, uključujći preparate za totalnu parenteralnu ishranu, i druge preparate za intravensku primenu. Ovaj proces pored stručnog osoblja zahteva i adekvatne uslove i obezbeđenje kvaliteta. Zbog toga neke bolnice imaju posebne ugovore sa specijalizovanim kompanijama koje ispunjavaju sva tri navedena uslova.
Klinički farmaceut obezbeuje direktnu farmaceutsku negu pacijentima koja optmizuje upotrebu lekova i promoviše zdravlje, dobrobit i prevenciju bolesti[4]. Klinička farmacija je započela u bolnicama, ali je danas uključena u sve segmente zdravstvene nege. Klinički farmaceuti tesno sarađuju sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima (hirurzima, sestrama…), i sastavni su deo integralnog pristupa brizi o pacijentima.
Galenska farmacija prestavlja izradu novih lekovitih oblika. Npr., ako proizvođač prodaje svoj lek samo u obliku tableta, a pacijent ima problema sa gutanjem, moguće je napraviti takav preparat u obliku lizalice.
Galenska izrada u okviru apoteke i za pojedinačnog pacijenta (po lekaskom receptu) se naziva magistralna izrada.
Konsultantska farmacija se fokusira na prilagođavanje režima doziranja umesto na samo izdavanje lekova. Konsultantski farmaceuti mahom rade u staračkim domovima, ali ih je sve više i u drugim institucijama[5]. Tradicionalno su konsultantski farmaceuti bili samostalni preduzetnici, ali danas u Sjedinjenim državama rade i za velike kompanije koje se bave farmaceutski menamentom. Kako konsultantski farmaceuti sve više rade direktno sa pacijentima (jer stariji pacijenti koji koriste veliki broj različitih lekova ne prelaze u staračke domove), konsultantski farmaceuti se vraćaju samostalnom poslu.
Neke javne apoteke zapošljavaju konsultantske farmaceute ili nude sopstvene konsultantske usluge.
Oko 2000. godine je počela ekspanzija Internet apoteka širom sveta. Veliki broj ovakvih apoteka je sličan javnim apotekama, štaviše mnoge Internet apoteke su zapravo Internet strane realnih apoteka, koje svoje usluge nude pacijentima na mreži i onima koji dođu lično. Glavna razlika je u načinu na koji se traži i dostavlja lek. Neki kupci smatraju posetu Internet apoteci privatnijom i zgodnijom od odlaska u pravu apoteku, gde bi drugi kupci mogli da vide koje oni lekove uzimaju. Internet apoteke se i preporučuju nekim pacijentima (naročito ležećim) od strane njihovih lekara.
Dok većina Internet apoteka zahteva validan recept za lekove koji se izdaju samo na recept, neke Internet apoteke ne zahtevaju recept. Kupci koji žele da izbegnu neprijatnosti odlaska kod lekara ili žele da kupe lekove koje im lekar ne bi prepisao, koriste usluge takvih Internet apoteka. Ovakva praksa se ocenjuje kao loša, jer se smatra da samo lekar može da pouzdano odmeri kontraindikacije, rizik/korist odnos i uopšte da li neki bolesnik zaista treba da dobije odeđeni lek.
Posebno brine lakoća sa kojom osobe (naročito omladina) mogu doći do kontrolisanih lekova bez odgovarajućeg recepta. Postoje slučajevi gde lekar izdaje elektronski recept putem Interneta „pacijentu“ koga nikada nije video. Da bi u Sjedinjenim Državama recept za kontrolisane supstance bio važeći mora ga izdati lekar sa licencom, za odgovarajuću dijagnozu u legitimnom doktor-pacijent odnosu. Ostavljeno je pojedinačnim državama da definišu validan lekar-pacijent odnos. Od apoteka se zahteva provera ispravnosti recepta.
Otvorenost tržišta omogućuje da stanovnici zemalja sa skupljim lekovima kupuju lekove u Internet apotekama regitrovanim u zemljama sa nižim cenama. Tako mnogi Amerikanci kupuju lekove od Internet prodavnica registrovanih u Kanadi, Izraelu, Indiji ili Velikoj Britaniji. Mada je uvoz zabranjen od strane Agencije za hranu i lekove SAD, ova zabrana se primenjuje na kompanije – uvoznike, a ne na potrošače. Nema podataka da je ijedan Amerikanac bio kažnjen zbog kupovine kanadskih lekova za koje je imao odgovarajući recept.
Veterinarske apoteke mogu potpadati pod kategoriju bolničke ili maloprodajne apoteke. Imaju različite vrste i različite jačine lekova, radi zadovoljenja potreba lečenja životinja. Zbog posebnih potreba životinja i propisa za veterinarsku medicinu, veterinarske apoteke su često odvojene od običnih apoteka.
Glavna oblast radiofarmaceutike je spravljanje radioaktivnih preparata (radiofarmaceutici) za dijagnostičke testove i lečenje. Farmaceuti u ovoj oblasti prolaze posebnu obuku za rad sa radioaktivnim materijalima i po pravilu ne rade neposredno sa pacijentima.
Uslovi rada u vojnoj farmaciji u potpunosti se razliku u odnosu na civilni sektor. Na zapadu većinu poslova koje inače obavlja farmaceut preuzimaju farmaceutski tehničari.
Farmakoinformatika predstavlja kombinaciju farmaceutske prakse i primenjene informatike. Farmakoinformatičari rade u različitim farmaceutskim poljima, kao i u informatičkim odeljenjima zdravstvenih ustanova ili u odeljenjima za podršku zdravstvenom sektoru informatičkih kompanija. Kao specijalizovana disciplina, farmakoinformatika se ubrzano razvija da bi zadovoljila potrebe velikih nacionalnih i internacionalnih zdravtveno-informatičkih projekata. Farmaceuti koji rade u farmakoinformatičkom sektoru su posebno edukovani za učešće u razvoju, implementaciji i optimizaciji sistema za medicinski menadžment.
Mnogi pravni sistemi zahtevaju razdvajanje prepisivanja i izdavanja lekova. Ovi pravni sistemi postavljaju i zahtev da jedino farmaceuti mogu građane snabdevati lekovima, i da ne mogu biti udruženi sa lekarima. Američka lekarska asocijacija dozvoljava lekarima da daju pacijentima lekove u ordinaciji sve dok ne zloupotrebljavaju pacijente, pri čemu pacijent može odbiti da primi lek u ordinaciji i tražiti recept kako bi podigao lek u apoteci[6].
Druge zemlje, naročito i Aziji (Kina, Malezija, Singapur), dozvoljavaju lekarima izdavanje lekova i farmaceutska praksa je često integrisana sa lekarskom (posebno u tradicionalnoj kineskoj medicini).
U Kanadi je uobičajeno da su klinika i apoteka smeštene zajedno i da imaju istog vlasnika, ali dobijaju odvojene dozvole za rad.
Razlog za razdvajanje prepisivanja i izdavanja lekova leži u potencijalnom sukobu interesa. U suprotnom bi lekar postavio što više dijagnoza kako bi prodao što više lekova, što se direktno kosi sa interesima pacijenta i ciljem da se izbegne nepotrebno lečenje gde god je to moguće.
Dok je u nekim zemljama kampanja za razdvajanje već dala rezultate (npr. u Koreji), dotle u drugim zemljama (kao u Maleziji) lekarski lobi predstavlja jaku smetnju ovakvom razdvajanju.
U decenijama pred nama očekuje se da će farmaceuti biti jače integrisani u zdravstveni sistem. Umesto prostog izdavanja lekova, farmaceuti će biti plaćeni za učešće u nezi pacijenata[7].
Do ovog pomaka je već došlo u nekim zemljama; tako farmaceute u Australiji plaća vlada za reviziju kućnih lekova. U Velikoj Britaniji farmaceuti mogu nakon doškolovavanja prepisivati lekove. Kao i u Australiji, vlada ih plaća i za revizije lekova koje građani koriste. U SAD farmaceutska nega ima rastući uticaj na farmaceutsku praksu[4]. Štaviše, zvanje doktora farmacije je sada obavezno za obavljanje apotekarske prakse i mnogi farmaceuti završavaju jednogodišnje ili dvogodišnje kurseve nakon dipomiranja. I farmaceuti-konsultanti koji su ranije po pravilu radili u staračkim domovima sada prelaze na direktan rad sa pacijentima, pod imenom „farmaceutska nega starijih“[8].
<!Pharmacy and Pharmacology>
- Apoteka
- Klinička farmacija
- Konsultantska farmacija
- Zvanja u farmaciji
- Bolnička farmacija
- Spisak farmaceutskih organizacija
- Radiofarmaceutika
- Internet farmacija
- Farmaceutska kompanija
- Industrijska farmacija
- Kozmetologija
- Farmakogenetika
- Farmakognozija
- Farmakologija
- Farmakoekonomija
- Farmakoinformatika
Simboli koji se najčešće povezuju sa farmacijom razlikuju se od zemlje do zemlje i obuhvataju tarionik i pistil, oznaku za recept, Higijinu čašu ili zeleni grčki krst
-
Zeleni grčki krst -
Tarionik sa pistilom -
Simbol recepta -
Stilizovano „A“ u upotrebi u Nemačkoj -
Kaducej (pogrešno korićen) -
Eskulapov štap -
Viseća grudva
- ↑ S. Hadzovic (1997). "Pharmacy and the great contribution of Arab-Islamic science to its development", Medicinski Arhiv 51 (1-2), p. 47-50.
- ↑ Levey M. (1973), ‘ Early Arabic Pharmacology’, E. J. Brill; Leiden.
- ↑ Titsingh, Isaac. (1834) Annales des empereurs du japon, p. 434.
- ↑ 4,0 4,1 American College of Clinical Pharmacy, Clinical Pharmacy Defined Arhivirano 2007-07-04 na Wayback Machine-u
- ↑ American Society of Consultant Pharmacists, Frequently Asked Questions
- ↑ American Association of State Compensation Insurance Funds, Prepackaged Drugs in Workers' Compensation Arhivirano 2018-08-15 na Wayback Machine-u
- ↑ American College of Clinical Pharmacy, Evidence of the Economic Benefit of Clinical Pharmacy Services: 1996–2000
- ↑ American Society of Consultant Pharmacists, What is a Senior Care Pharmacist?
- (ja) Asai,T. (1985). Nyokan Tūkai. Tokyo: Kōdan-Sha.
- (fr) Titsingh, Isaac, ed. (1834). Hayashi Gahō, 1652, Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland....Kliknite na link za punu digitalnu verziju knjige (na francuskom)
- Navigator History of Pharmacy Arhivirano 2005-11-02 na Wayback Machine-u Kolekcija internet izvora o istoriji farmacije.
- RPSGB Museum Information Sheets Ilustrovane informacije o predmetima iz istorije farmacije.
- History of Pharmacy Web Pages Arhivirano 2012-02-10 na Wayback Machine-u Perboova istorija farmacije.
- Soderlund Pharmacy Museum Arhivirano 2019-07-18 na Wayback Machine-u Informacije o istoriji američkih apoteka.
- The Lloyd Library Biblioteka botaničkih, medicinskih, farmaceutskih i srodnih knjiga i časopisa.
- American Institute of the History of Pharmacy Američki institut za istoriju farmacije.
=
- Rph are us Arhivirano 2010-04-13 na Wayback Machine-u Interaktivna mreža farmaceuta i studenata farmacije – četovi, blogovi, forumi i sl.
- Pharmaclips Portal sa informacijama o medicini i lekovima.
- PharmWeb Arhivirano 2010-03-04 na Wayback Machine-u Farmaceutske informacije.
- The Virtual Library of Pharmacy Obiman indeks podataka u vezi sa farmacijom, uključujući informacije o poslovima, farmaceutskim fakultetima i kompanijama, udruženjima i konferencijama.
- Pharmacist's Letter Nepristrasne informacije zasnovane na istraživanjima o novostima iz farmakoterapije