La bohème
Za ostale upotrebe, v. Boemi.| La bohème | |
|---|---|
_-_Archivio_Storico_Ricordi_ICON000086_-_Restoration.jpg) Prizor za II. čin iz 1893. | |
| Autor |  Giacomo Puccini
|
| Libreto | Luigi Illica Giuseppe Giacosa |
| Godina | 1896. |
| Praizvedba | 1. veljače 1896. Torino, Italija
|
| Arije | Che gelida manina Sì. Mi chiamano Mimi O soave fanciulla Quando me n'vo soletta per la via Addio dolce svegliare Vecchia zimarra, senti |
| Opere |
| Vilise Edgar |
Boemi (La bohème, franc. izg. [la bɔˈɛm], ital. [la boˈɛm]), opera, scene iz boemskog života u četiri dela Đakoma Pučinija
Libreto za operu napisali su Luigi Illica i Giuseppe Giacosa prema romanu "Scene iz boemskog života" ("Scènes de la vie de bohème") kojeg je napisao Luis-Henri Murger.
Rodolfo, Šonard, Kolin i Marčelo žive na mansardi nad krovovima Pariza. Badnje je veče, a oni su bez novaca i bez ogreva. Marčelu je toliko hladno da ne može da drži četkicu. Rodolfo žrtvuje svoj rukopis da bi ih zagrejao. Kolin se vraća iz zalagaonice gde je hteo da da neke svoje knjige, ali je bila zatvorena. Pojavljuje se Šonar sa novcem, ogrevom, hranom i vinom, platom od nekog engleskog lorda. Oni odlučuju da proslave Badnje veče u lokalu koji redovno posećuju, „Café Momus”. Kućevlasnik im kuca na vrata i traži već dugo neplaćenu stanarinu. Oni ga časte pićem i zapričavaju, a kada se on izbrblja da bi hteo naći mladu i zgodnu ženu, umesto svoje stare i ružne, oni to iskoriste da ga izbace napolje kao preljubnika. Napokon kreću u restoran, a Rodolfo ostaje da završi neki članak za novine. Neko mu kuca na vrata: to je mlada komšinica kojij se sveća ugasila u hodniku i moli ga da joj je ponovo upali. Najednom joj pozli i on je ponudi da sedne i da joj malo vina. Ona krene napolje ali shvati da joj je negde ispao ključ. Promaja ugasi sveće i dok traže po mraku, Rodolfo je uhvati za hlasnu ruku. On joj priča o sebi i traži od nje isto. Prijatelji ga zovu sa ulice i njih dvoje zagrljeni odlaze sa njima.
Velika je gužva u Latinskoj četvrti. Rodolfo je kupio Mimi crvenu kapicu. Upoznaje je sa prijateljima i započinje razgovor o ljubavi. Najednom u lokal ulazi lepo odevena devojka u pratnji starog gospodina. To je Mizeta, Marčelova bivša ljubavnica. Već joj je dosadio stari Alčindoro i ona stalno pokušava da privuče Marčelovu pažnju. Pod izgovorom da je cipela žulja, ona pošalje Alčindora da joj kupi nove, i stari ljubavnici su ponovo zajedno. Svi odlaze za vojnim orkestrom, a kada se Alčindoro vrati, dočeka ga samo poveći račun koji su za sobom ostavili.
Mizeta i Marčelo su odseli u krčmi kraj kapije Pariza. Mimi dolazi da nađe Marčela i očajno mu poverava da ju je Rodolfo napustio iz ljubomore. Kada se Rodolfo pojavi, ona se sakrije iza drveta i čuje pravi razlog njegovog odlaska: Mimi je ozbiljno bolesna i on ne može da podnese njene patnje jer je previše voli. Ona mu se baca u naručje i oprašta se od njega, dok se Mizeta i Marčelo svađaju.
Rodolfo i Marčelo su ponovo u stanu na mansardi, zalud pokušavajući da zaborave devojke koje vole. Kolin i Šonar donose hleb i haringe. Svi se goste i veselo igraju po sobi, a Šonar i Kolin se bore sa lopatom i mašicama za ugalj. Odjednom dolazi Mizeta sa smrtno bolesnom Mimi, koju je našla na stepenicama. Mimi je došla da još jednom vidi svog dragog. Stavljaju je u krevet. Mizeta odlazi da joj kupi muf za njene ledene ruke, Marčelo da dovede lekara, a Kolin da založi svoj kaput da bi sve to platili. Rodolfo i Mimi ostaju sami i sećaju se svog prvog susreta. Ostali se vraćaju i Mimi je presrećna zbog novog mufa, verujući da je to poklon od Rodolfa i srećno zaspi. Mizeta sprema lek koji je Marčelo doneo, ali kada Šonar želi da probudi Mimi, shvata da je ona umrla. Rodolfo u suzama grli svoju voljenu.
- Che gelida manina (Kako Vam je hladna ruka) – Rodolfova arija (I deo)
- Sì. Mi chiamano Mimi (Da, mene zovu Mimi) – arija Mimi (I čin)
- O soave fanciulla (O divna devojko) – duet Rodolfa i Mimi (I čin)
- Quando me’n vo’... (Kada ja pođem) – arija Mizete (II čin)
- Addio dolce svegliare (Zbogom divnim trenucima) – opraštanje Rodolfa i Mimi (III čin)
- Vecchia zimarra, senti (Stari kaputu čuj me) – Kolinova arija (IV čin)
