Кичмени пршљен
| Кичмени пршљен | |
|---|---|
 | |
| Горња страна типичног пршљена | |
 | |
| Пресек кроз део хуманог кичменог стуба (више пршљенова, леви задњи бочни део) | |
| Латински | Вертебратус |
Кичмени пршљен или скраћено пршљен − као саставни део кичменог стуба кичмењака, − је, неправилна комплексна коштана структура, састављен од коштаног ткива и хијалине хрскавице. Изглед и величина појединих пршљенова је различит у зависности од локације у појединим сегментима кичме и врсте кичмењака. Назив је добио по кичменом стубу који се састоји од низа пршљенова.
Пршљенови који су међусобно спојени зглобним вазама у јединствену целину, чине кичмени стуб и телу кићмењака дају савитљивост и снагу. Облик леђа и покрете тела пут напред, назад и бочно одређује велићина међузглобних простора и растегљивости зглобних веза. Иако се по броју пршљенова кићмеwаци међусобно разликују, структурне карактеристике, пршљенова код већине кичмењака су у суштини међусобно сличне, са највећом разликом између водених и других кичмењака.
Ембриологија
[уреди | уреди извор]У прва четири месеца ембрионског развоја, склеротом миења свој положај у окружењу кичмене мождине и нотохорде, и формира се од мезодерма који потиче из средњег трбушнох сомита. Овај стуб ткива има чланковит изглед, са наизменичним деловима густих и мање густих подручја. Како се слеротом развија, све се више згушњава и почиње да се формира структура која временом постаје тело пршљена.
Развој одговарајућих облика и пршљенских тела регулишу гени ХОX типа. Најмање густи део је одвојен од склеротома и током развоја формира поставке међупршљенског диска на нотохорди где се образује несклоротомни сегмент (тело пршљена), који ће у регији дискова израсти као пулпозно језгро (нуцлеус пулпосус). Ово језгро и влакнасти . престенасти-слој (анулуса фибросус ) обликују међупршљенски диск.
Примарне искривљености стуба (грудне и крстачне) настају током развоја фетуса. Секундарни кривине се формирају након рођења. Облици вратне закривљености су неусаглашености коте кривине главе и лумбалне регије, настале као резултата природног процеса ходања.
Током феталног развоја и у дјетињству, код људи се формирају 33 пршљена (7 вратних, 12 грудних, 5 слабинских, 5 крстних и 4 тртична). Код одрасле особе са формираним склетеом човек има само 24, јер крстне кости срастају и формирају тртичну кост.[1][2]
За ембрионални развој кичменог стуба везано је неколико патолошких стања:
- Сколиоза - која може бити последица абнормалног спајања пршљенова.
- Клиппел-Феиловог синдрома - код кога пацијенти имају мање пршљенова него што је нормално, заједно са другим урођеним манама.
- Поремећаји у трудночи - могу бити непотпун пршљенски лук што се испољава као спина бифида (двоструки трнолики наставци). Постоје њени различити облици, који су одраз степена озбиљности проблема.[3]
Број пршљенова код различитих кичмењака
[уреди | уреди извор]| Род | Пршљенови по регијама.[4][5] | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| вратни | грудни | лумбални | крсни | репни | укупно | |
| Човек | ||||||
| Говедо | ||||||
| Овца | ||||||
| Прасе | ||||||
| Пас | ||||||
| Мачка | ||||||
| Зец | ||||||
| Морско прасе | ||||||
| Видра | ||||||
| Жирафа | ||||||
Грађа
[уреди | уреди извор]Основна конфигурација пршљена варира од његове локализације у кичменом стубу и намене. Највећи део пршљена је његово тело, ћији централни део носи назив центрум. Горња и доња површина тела пршљена омогућава везу са међупршљенским дисковима.
У задњем делу пршљена формира се кичмени лук, који се састоји од једанаест делова; по две дршке, две плоче (ламине) и седам наставак (процесуса). Плоче пршљенова омогућавају њихово поезивања са лигаментима кичменог стуба.
На сваком пршљену постоје и пршљенски урези у облику педикле, који образују међупршљенски отвор када се пршљенови међусобно зглобљавају. Ови отвори намењени су за излаз живаца из кичмене мождине.
Тело пршљена и његов лук чине велики централни кичмени отвор, који у међусобном низу чине кичмени канал, који има за циљ да смести и штити кичмену мождину од спољашњих механичких утицаја.[6][7][8][9][10]
Сваки од пршљенова је неправилна кост, чија величина варира у зависности од положаја у кичменом стубу, оптерћења које трпи у држању тела и патолошког стања. Зато су кроз еволутивни развој кичмењака, на грађу пршљенова утицале бројне промене, како би се они што успешније прилагодили различитим положајима у којима се могу наћи у односу на изложеност дејству физичког стреса током покрета тела.
- Тело пршљена
Сваки пршљен састоји се од тела које се може поделити на; предњи, средњи (звани центрум) и задњи део или пршљенски лука (који носи назив и неуронски лук).
Тело пршљена чини сунђерасто (спонгиозно) коштано ткиво, које је са спољашње стране препокривено танким слојем коштане коре (или компактне кости), састављене од чврстог и густог коштаног ткива.
- Пршљенски лук
Пршљенски лук и наставци (процесуси) за разлику од тела пршљена имају дебљу облоге од кортексне кости. Кичмени лук формирају наставци и плоче (ламине), које са оба старне тела пршљена полазе као два наставка каоја се међусобно спајају у заједнички лук. Наиме, из сваке петељке иде широка плоча, а лиске, са пројекцијом уназад, у средини се прспајају и завршавају у пршљенском луку, и тиме чине задњу границу пршљенског отвора, који употпуњује његов троугао.
Пршљенски лук са горње и доње површине тела пршљена је спљоштен, што омогућава међусобно везивање пршљена са међупршљенским диском. Ове површине, или кичмене плоче у директном су контакту са међупршљенским диском и на тај начин формирају заједничку везу. Прикључне плоче се формирају из задебљалог слоја сунђерасте кости и пршљенског тела, тако да је горњи слој нешто гушћи. Ове плоче функционишу тако да уз помоћ суседних дискова, омогућавају равномерно ширење сила оптерећења у свим правцима и уједно обезбеђују везе за колагенска влакна диска. Оне такође служе и као полупропусна средина за размену воде и у њој растворених материја.
- Пршљенски наставци
Пршљенски наставци су кратки и дебели (процесуси) који се протежу, по један са сваке стране пршљена, пружају се пут назад, од раскрснице у задњебочној површини центрума, на њеној горњој површини.
Горње површине ламине пршљена су грубе како би омогућиле везање пршљена за лигаменте, који повезују плоче суседних пршљенова дуж кичме од нивоа другог вратног пршљена па до завршног дела кичме.
Изнад и испод дршке пршљена су плитке депресије које се зову пршљенски зарези (виши и нижи). Када се пршљен зглобљава, зарези се усклађују са онима на суседним пршљеновима чинечи са њима међупршљрнске отворе. Зглобљавање пршљенова пружа снажан ослонац кичменом стубу и даје изглед и статику целом телу.
Међупршљенски отвори (форамина) омогућавају улаз и излаз кичмених нерава, заједно са припадајућим крвним судовима, кроз сваки међупршљенски простор.
На пршљену постоји седам наставака; трнолики наставак, два попречна и четири зглобна.
- Трнасти наставак - велики део пршљена се уназад проширује у трнасти (средњи) наставак који се пружа од средине тела пршљена пут назад. Код људи средњи наставак је усмерен уназад и према доле од раскрснице у ламини, а код животиња које нису у усправном положају он је усмерен према горе. Трнолики наставци пршљена служе за причвршћивање мишића и лигамената.
- Два попречна процесуса - по један на свакој страни пршљенског тела, лоциран је на месту где се се спаја ламина у петељку, између горњег и доњег зглобног наставка. I ови наставци служе за причвршћивање мишића и лигамената, посебно међусобних попречних лигамената. На сваком од попречних наставака грудних пршљенова налази се место за зглобљавање са зглобном површином ребара.
- Четри зглобна наставка - на свакој страни пршљена, налази се са горње и доње стране и зглобно улегнуће, које служе да се ограниче претерани покрети. Овај део је спојен са танким делом пршљенског лука, и зове се међузглобна површина (парс интерартицуларис).
Пршљенови су међусобно усклађене грађе, тако да са пршљенским телом и наставцима и њиховим зглобним површинама чине јединствену целину. Између језгара два сусседна пршљена уметнуто је везивно ткиво које се зове међупршљенски диск.
Осим првог и другог вратног пршљена, који су међусобно спојени, остали пршљенови су покретни у све три регије (вратна, грудна и слабинска), и заједничких су карактеристике које се најбоље уочавју посматрањем покрета пршљенова у средњем делу или грудној регији. Остали пршљеноваи показују сличну структуру: тело, две пршљенске плоче, две дршке (педикле), трнолики наставак, два попречна наставка, два попречна наставка и четири зглобна наставка (процесуса).
Подела пршљенова према локализацији у кичменом стубу
[уреди | уреди извор]Вратни пршљенови
[уреди | уреди извор]
Вратни пршљенови су углавном мали и комплексни. Њихова бодље су мале и двоврхе (C7 је први пршљен чији се трнолики наставак може напипати).
Разликују се по томе што имају рупу у подножју попречног наставка (за пролаз пршљенске артерије). Под бројевима од врха до дна, C1 до C7 су пршљенови који дозвољава ротацију врата.
Наиме, први пршљен или атлас (C1) омогућава покретање лобање навише и наниже, а око осе врата (C2) је одговорна за покрете у горњем делу врата, са лева на десно. Следи трећи пршљен (C3), који је стандардни пршљен и код свих кичмењака је готово идентичан.
C6 пршљен има избочину. Док је C7 пршљен познат као "истакнути пршљен". Такође и он има врло широк кичмени канал, јер се поклапа са почетком кичмене мождине.
Међупршљенски дискови вратне регије могу се деформисати, и тада настаје тзв. кривошијост или вратна (цервикална) лордоза (конкавна закривљеност леђне регије кичменог стуба).
Грудни пршљенови
[уреди | уреди извор]
Њихови трнолики наставци од тела пршљена пружају се према доле готово вертикално и мањи су у односу на друге регије. На бочним странама имају зглобна удубљења (ребарне јаме), која се зглобљавају са главама ребара. Још једна удубина у њиховим попречним наставцима, подешена је за зглоб са избочином ребара.
Ови пршљенови имају малу могућност међусобне ротације, док су зглобови на грудној кости готово потпуно непокретни.
Међупршељнски дискови грудне регије могу се деформисати и изазвати поремећај звани кифоза (конвексна закривљеност кичменог стуба).
Слабински пршљенови
[уреди | уреди извор]Ови пршљенови су много робуснији од грудних и вратних и зато су већи и тежи. Они омогућавају значајно савијање и проширење, бочно савијање и умерени мали степен ротације (5º). Њихови трнолики наставци су четверострани и готово хоризонтални.
Међупршљенски дискови у слабинском подручју могу се деформисати и формирати искривљење звано слабинска (лумбална) лордоза (конкавна закривљеност кичменог стуба).
|
| |
Слабински пршљенови
| ||
Крсна кост
[уреди | уреди извор]
На крсној кости постоји пет крсних пршљенова (С1-С5) који су код одраслих спојени у једну велику кост (сацрум), и без међупршљенских су дискова.
Зато одрасле особе има мањи број кичмених пршљенова него фетуси и дете, код кога ови пршљенови одмах по рођењу нису спојени у једну целину.[11]
Крсна кост, са илијачним костима формира крстноилијачни зглоб, са леве и десне стране карлице.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Мадер С. С. (2000): Хуман биологy. МцГраw-Хилл, Неw Yорк, ИСБН 0-07-290584-0; ИСБН 0-07-117940-2.
- ↑ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Свјетлост, Сарајево, ИСБН 9958-10-222-6.
- ↑ Рицхард L. Драке Р. L. (2006): Граy´с анатомy фор студентс. Елсевиер, ИСБН 9788481748321.
- ↑ Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Стyлос Нови Сад, 1995
- ↑ Станковић, Синиша: Упоредна анатомија кичмењака, Београд: Научна књига, 1950
- ↑ Хаџиселимовић Р. (1986): Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево, ИСБН 9958-9344-2-6.
- ↑ Wаррелл D. А., Цоx Т. M., Фиртх Ј. D. (2010): Тхе Оxфорд Теxтбоок оф Медицине (5тх ед.). Оxфорд Университy Пресс
- ↑ Нобле Ј. (1987): Теxтбоок оф генерал медицине анд примарy царе. Литтле Броwн & Цо, ИС БН-13: 978-0316611503; ИСБН 0316611506.
- ↑ Британница Едуцатионал Публисхинг (2011): Тхе вертебрал цолумн. Британница Едуцатионал Публисхинг. ИСБН 9781615307319.
- ↑ Дунпхy L. M., Wинланд-Броwн Ј. Е. (2011): Примарy царе: Тхе арт анд сциенце оф адванцед працтице нурсинг. Ф.А. Давис. ИСБН 9780803626478.
- ↑ Драке ет ал. (2010): Граy'с анатомy фор студентс, 2нд Ед. Цхурцхилл Ливингстоне/Елсевиер.
