Шкотски језик
За келтски језик, видите чланак Шкотски гелски језик.
Не треба изједначавати са Шкотски енглески језик.
| Шкотски | |
|---|---|
| Сцотс | |
| Државе |  Уједињено Краљевство |
| Регије |  Шкотска Улстер |
| Број говорника | 100,000 [1] |
| Језична породица | Индоевропски
|
| Писмо | Латиница |
| Службени статус | |
| Службени | Шкотској |
| Језични кодови | |
| ИСО 639-1 | – |
| ИСО 639-2 | sco |
| ИСО 639-3 | sco |
 | |
Шкотски језик (Сцотс; ИСО 639: сцо[2]) је језик из скупине германских језика, којим се говори у доњој Шкотској (Лоwланд) и дијелу Улстера.
Он се назива и доњошкотски (Лоwланд Сцотс) да се разликује од шкотског гелског који се највише говори у Хигхланду.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Шкотски има око 100.000 говорника[1] и то по Шкотској и Улстеру (грофовија Донегал). Шкотски као други језик говори по неким процјенама око 1,500.000 људи.[1]
Шкотски има (по неким стручњацима) четири дијалекта - инсуларни, сјеверни, јужни и алстерски, а по другима само три: дорски (Дориц), лаллански (Лалланс) и алстерски (Улстер).
