Пређи на садржај

Жепа

Извор: Wikipedija
Жепа

Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Општина/Опћина Рогатица
Становништво
Становништво ((1991)) 462
Географија
Координате 43°57′13″Н 19°07′59″Е / 43.953611°Н 19.133056°Е / 43.953611; 19.133056
Жепа на мапи Босне и Херцеговине
Жепа
Жепа
Жепа (Босне и Херцеговине)


Координате: 43° 57′ 13" СГШ, 19° 07′ 59" ИГД

Жепа је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Рогатица која припада ентитету Република Српска. На попису становништва 1991. у њему је живјело 462 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

У Жепи је постојао ФК Жепа, КК Жепа, АК Жепа, РК Жепа и Шаховски Клуб Жепа (ШК Жепа је пренесен у Сарајево и такмичи се под именом Шаховски клуб Сабрија Табаковић). Познатији шахисти су Зијад Бајић, Алил Цеско Хлебац, Хајрудин Цеско Сахкоња/Животиња, Хусо Куловац, Диздаревић Ибраим, Хусо Цеско, Хазим Штитковац, Медо Јахић, Самир Цоцалић, Бено Кудровац, Салим Цеско и многи други. Познати атлетичари Жепе су: Хамза Алић (бацач кугле и диска, вишеструки првак БиХ), Едхем Кацевиц (бацач кугле и диска, вишеструки првак БиХ)... Жепа је имала и Рагби клуб Унион која је играла Другу југословенску лигу! Постојао је и рвачки, боксерски и каратшки клуб Жепа. Треба напоменути да је Одбојкашки клуб Жепа био првак регионалне/међуопштинске лиге и регионалног купа (16 трофеја): 1985-1992, али нису наступили никад у републицкој лиги БиХ због слабе економске ситуације.... Познатији одбојкаши су били Раденко Радовић, Велемир Ђуривић Вељо, Обрен Ципригић Дебељко, Салман Руждија, Сариа Цеско, Аго Подзиц, Јусо Ходзиц, Марко Мамиц, Здравко Боксиц, Рамиз Дедаиц и... Жепа је била првак регије у навлачењу конопца 11 пута (три пута друга и пет пута трећа), У навлачењу конопца су били прваци БиХ 10 пута (допрваци два и два трећа мјеста) и прваци СФРЈ су били седам пута и прваци Европе три пута... У навлачењу конопца су чак имали лигу од осам клубова.

Жепски фудбалски стадион се звао "Заобле лаве" капацитет 5000 сједецих мјеста, а дворана се звала Царска Арена са капацитетом од 3500 сједећих мјеста.


Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност 1991.
Срби 500
Муслимани 6550
Хрвати 100
Југословени 77
остали 2
Укупно 7229

Привреда

[уреди | уреди извор]

Рибарство, туризам, мала привреда (трговина), сумарство, пољопривреда и теxтилна индустриа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.. Сарајево: Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]