1614

**1614. по календарима**
Грегоријански	1614. (MDCXIV)
Аб урбе цондита	2367.
Исламски	1022–1023.
Ирански	992–993.
Хебрејски	5374–5375.
Бизантски	7122–7123.
Коптски	1330–1331.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1669–1670.
• Схака Самват	1536–1537.
• Кали Yуга	4715–4716.
	Кинески
• Континуално	4250–4251.
• 60 година	Yанг Дрво Тигар; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11614.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1580-е 1590-е 1600-е – 1610-е – 1620-е 1630-е 1640-е
Године:	1611 1612 1613 – 1614 – 1615 1616 1617

Ово је чланак о години 1614.

Година 1614 (MDCXIV) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

5. 4. - Венчали се Поцахонтас и Јохн Ролфе.
април - I формално дозвољено насељавање у Брлогу власима/Србима који су дошли у задње четири године. Током 1614-15 лички Турци опљачкали Србе у Личу и Оштарији и поробили Крмпоћане, ове године упадали и бихаћки Турци^[1].
мај - У млетачком сенату прочитано султаново писмо у којем оптужује Млечане за сарадњу са ускоцима - ови одвраћају оптужбе митом и појачавају блокаду хабсбуршке обале^[2].
8. 6. - Пиетро Делла Валле кренуо на путовање Истоком.
лето - Откривено острво Јан Маyен.
лето - Гладни ускоци покупили 5.000 грла стоке у Истри, пљачкају на Цресу, Лошињу и Пагу, на шта Венеција одговара гусарским нападима - провидур опљачкао неколико хиљада комада стоке у Винодолу^[3], такође опљачкани и Леденице и Ловран.
11 - 25. 8. - "Генерални конвент" посланика из Угарске, Хрватске, Чешке и Аустрије - не дају цару Матији средства за рат против ердељског кнеза Габријела Бетлена^[4].
22. 8. - Пхилипп Лудwиг, владар Пфалз-Неубурга, умире шест дана пре скупштине на којој је желео разбаштинити сина Wолфганга Wилхелма који је недавно прешао у католичанство.
8. 9. - По тврђењу Јована Ренезија, "сумњивог типа", у Кучима одржан велики збор српских главара^[5].
4. 10. - Сабор у Грачаници изабрао Пајсија Јањевца за српског патријарха (до 1647-9?), Јован Кантул убијен (или умро?^[5])у Цариграду ових дана.
11. 10. - Након четири путовања у Америку, Адриаен Блоцк тражи и добија од холандске скупштине трговачка права у "Новој Холандији", између енглеске Вирџиније и француске Канаде.
јесен? - Аустријанци погубили 15 ускочких вођа као знак добре воље Млечанима, у Сењ доведена немачка посада - али Млечани појачали притисак^[3].
12. 11. - Xантенским уговором окончан Рат за Јüлишко наслеђе: електор Бранденбурга Јоханн Сигисмунд добио Војводство Клеве и Грофовију Равенсберг, најстарије делове будуће пруске Рајнске покрајине.
новембар - Почиње опсада Осаке: Токугаwа Иеyасу напада Тоyотоми Хидеyорија јер је обновио замак Осака.
27. 11. - Томо Ердеди на хрватском сабору даје оставку на звање бана (краљ Матија га никако није хтио увести на положај)^[4].
децембар - Крајишки генерал повучен из Сења, ускоци се поново окупљају у граду^[3].

Кроз годину

Шехзаде Јахја, брат султана Ахмеда, прави планове са српским епископима не би ли дошао на престо^[5].
Црна Гора (нахије Катуни, Пјешивци, Ријека, Љешкопоље и Црмница) има 87 села са 3.377 кућа^[6]; глава Црногораца је ријечки војвода и спахија Вујо Рајчев, као у херцеговачким Доњим Власима Милисав Милорадовић^[7] (Маријан Болица направио опис Скадарског санџака).
Први пут објављена "Вила Словинка" Јурја Бараковића.
1614-19 - Део "влаха" се исељава из уже Хрватске^[8].
Јохн Напиер објавио Мирифици Логаритхморум Цанонис Десцриптио ("Опис задивљујуће таблице логаритама") са природним логаритмима и сферном тригонометријом.
Последњи састанак француске Скупштине сталежа до 1789, у међувремену апсолутна монархија.
Објављена Фама Фратернитатис, розенкројцерски манифест.
Сулејман-паша Барђини основао Тирану.
Јохн Смитх истражује данашњу Нову Енглеску.
Папа Павао V. прописао обавезни римски ритуал.
Први поуздано датирани козачки напад преко Црног мора, на Трабзон и Синоп^[9].
Антисемитска Феттмилцхова побуна у Франкфурту на Мајни.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1614.

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1614.

7. 4. - Ел Грецо, сликар (* 1541)
1. 7. - Исаац Цасаубон, учењак и филолог (* 1559)
21. 8. - Ержебет Батори, "крвава грофица" (* 1560)
октобар - Јован Кантул, патријарх српски

Референце

↑ Историја с. н., 456
↑ Историја с. н., 319-320
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Историја с. н., 320
↑ ^4,0 ^4,1 Хорват, Друго бановање Томе Ердеда
↑ ^5,0 ^5,1 ^5,2 Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс
↑ Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс
↑ Владимир Ћоровић, Ослобођење Црне Горе, растко.рс
↑ Хисторија н. Ј., 696
↑ Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Гáбор Áгостон, Бруце Алан Мастерс, п. 150 (Гоогле Боокс)

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
Рудолф Хорват, Друго бановање Томе Ердеда (хр Wикисоурце)

[1] Историја с. н., 456

[2] Историја с. н., 319-320

[isn320-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 Историја с. н., 320

[rh2te-4] 4,0 ^4,1 Хорват, Друго бановање Томе Ердеда

[puds-5] 5,0 ^5,1 ^5,2 Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс

[6] Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс

[7] Владимир Ћоровић, Ослобођење Црне Горе, растко.рс

[8] Хисторија н. Ј., 696

[9] Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Гáбор Áгостон, Бруце Алан Мастерс, п. 150 (Гоогле Боокс)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]