2021
Изглед
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 20. вијек – 21. вијек – 22. вијек |
Деценија: | 1990-е 2000-е 2010-е – 2020-е – 2030-е 2040-е 2050-е |
Године: | 2018 2019 2020 – 2021 – 2022 2023 2024 |
- За остала значења, види 2021 (разврставање).
Грегоријански | 2021. (MMXXI) |
Аб урбе цондита | 2774. |
Исламски | 1442–1443. |
Ирански | 1399–1400. |
Хебрејски | 5781–5782. |
Бизантски | 7529–7530. |
Коптски | 1737–1738. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2076–2077. |
• Схака Самват | 1943–1944. |
• Кали Yуга | 5122–5123. |
Кинески | |
• Континуално | 4657–4658. |
• 60 година | Yин Метал Во(л) (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 12021. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Уједињено Краљевство више није дио заједничког тржишта и царинске уније са ЕУ, али Сјеверна Ирска има посебан положај.
- 1. 1. - Први танкер с укапљеним плином упловио у Омишаљ.
- 1. 1. - У Србији пуштен у рад гасовод "Балкански ток", од бугарске до мађарске границе, крак Турског тока.
- 1. 1. - У Трибистову код Посушја (БиХ) осам деветнаестогодишњака умрло од тровања угљен-моноксидом.
- 4. 1. - Катарска дипломатска криза окончана споразумом са Сауди Арабијом.
- 5. 1. - Други круг сенатских избора у Џорџији - демократи добијају оба мандата, за 50:50 + глас потпредсједнице Харрис.
- 6. 1. - Упад у Капитол: док Конгрес САД потврђује електорске гласове за Бидена и Харрис, гомила Трумпових присталица упада у зграду - четворо мртвих.
- 8. 1. - Битцоин достигао 40.676 долара (био је 10-11.000 пре увођења на ПаyПал у октобру).
- 8. 1. - Тwиттер је угасио налоге Доналда Трумпа и неких људи повезаних с њим, тврдњама о украденим изборима и насиљем.
- 13. 1. - Други импичмент Доналда Трумпа: Представнички дом гласао за оптужбу потицања на побуну.
- 17. 1. - Наставник глуме Мика Алексић је приведен у Београду због оптужби за силовање.
- 17. 1. - Алексеј Наваљни се вратио у Москву, одмах је притворен.
- 18. 1. - Почиње масовна вакцинација у Србији, први у Европи са кинеском вакцином Синопхарм.
- 19. 1. - Цовид-19: број умрлих у САД је прешао 400.000.
- 20. 1. - Јое Биден је 46. предсједник САД, Камала Харрис је прва потпредсједница. У граду се ради сигурности налазило 25.000 припадника Националне гарде. Трумп није присуствовао церемонији инаугурације.
- 22. 1. - Уговор о забрани нуклеарног оружја ступа на снагу (нису га потписале земље са нуклеарним оружјем).
- 23. 1. - Протести у више градова Русије у подршку Наваљном.
- 27. 1. - У Београду откривен споменик Стефану Немањи.
- 27. 1. - Спор између ЕУ и АстраЗенеца: наручено је 100 милиона вакцина до краја марта, али се очекује 25.
- 22-27. 1. - Меме стоцк: аматерски инвеститори са Реддитовог форума р/wаллстреетбетс су знатно увећали вредност акција фирме ГамеСтоп, како би омели хеџ фондове који су се кладили на пад цена акција.
- 13 - 31. 1. - У Египту одржано ИХФ Свјетско рукометно првенство 2021.: Данска 1, Хрватска 15.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 1. 2. - Војни удар у Мјанмару, дан пре отварања новог парламента; затворена Аунг Сан Суу Кyи, чија је партија убедљиво победила на новембарским изборима.
- 2. 2. - Алексеју Наваљном је условна казна измењена у 2.5 године у кажњеничкој колонији - нови протести.
- 4. 2. - Ухапшен Вељко Беливук, познатији као Веља Невоља, заједно са још 16 припадника своје криминалне групе.
- 5. 2. - Хрватски сабор донио одлуку о проглашењу искључивог господарског појаса у Јадранском мору.[1]
- 5. 2. - Јосеп Боррелл у посети Москви: ЕУ је названа неупоузданим партнером, тог дана је објављено протеривање тројице дипломата из ЕУ земаља.
- 5. 2. - Сенат САД гласа 51:50 за стимулус од 1,9 билиона долара.
- 7. 2. - Одламање глечера, или клизиште, изазива поплаву и рушење бране Дхаулиганга у индијској држави Уттаракханд, са око 200 мртвих и несталих.
- 9 - 10. 2. - У орбити око Марса су кинески Тианwен-1 ("питања небу" или "астрономија") и емиратски Ал Амал ("Нада").
- 10. 2. - У Србију стигло још пола милиона кинеских Синопхарм вакцина. Србија је међу првима у Европи и свету по стопи вакцинација.
- 13. 2. - Марио Драгхи је нови талијански премијер.
- 14. 2. - Ванредни избори на Косову, највише гласова за Самоопредељење.
- 16. 2. - Након зимске олује, Тексас је погођен арктичком хладноћом, што изазива нестанке струје и воде.
- 18. 2. - Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран је за патријарха СПЦ.
- 18. 2. - НАСА-ин ровер Персеверанце је слетио у марсовски кратер Језеро, назван по Језеру код Шипова.
- 20. 2. - Телевизијска премијера "Даре из Јасеновца" на РТС, РТРС и Прва ЦГ.
- 21. 2. - Битцоинов нови врхунац од 57.489 долара.
- 28. 2. - Умро градоначелник Загреба Милан Бандић.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Демонстранти у Јеревану упали у зграду парламента; јерменски генералштаб је пре неколико дана захтевао оставку премијера Никола Пашинијана.
- 3. 3. - Протести у Бурми: убијено 38 демонстраната.
- 7. 3. - Приказан интервју са Мегхан Маркле и принцом Харрyјем.
- 7. 3. - Експлозије у касарни у Бати, Екваторијална Гвинеја, страдало је најмање 107 људи.
- 11. 3. - Незамењиви токен (Нон-фунгибле токен, НФТ) везан за дигитално дело Еверyдаyс: тхе Фирст 5000 Даyс уметника Микеа Wинкелманна, званог Беепле, продато је у Цхристие'с за 69,3 милиона долара, тј. 42.329 етхера (касније се сумња у рекламни спектакл или превару, јер је купац повезан са Wинкелманном).
- 14. 3. - Локални избори у Никшићу.
- 17. 3. - Председник Биден одговара потврдно на питање да ли је Путин убица; Русија позива свог амбасадора у САД.
- 21. 3. - Исламистичка побуна на Магребу – Напади у Нигеру: у нападу на три села милитанти су убили најмање 137 људи
- 22. 3. - Албин Курти је поново премијер Косова.
- 22. 3. - Глумица Данијела Штајнфелд оптужила Бранислава Лечића да ју је силовао 2012.[2] (кривична пријава одбачена у јулу/августу).
- 23. 3. - Четврти избори у Израелу за две године, опет без јасне већине.
- 23 - 29. 3. - Велики контејнерски брод Евер Гивен је био заглављен у Суеском каналу.
- 24. 3. - Исламистичка побуна у Мозамбику – Палмска битка: милитанти су упали у град Палма на сјевероисточној шпици земље.
- 25. 3. - Последње веће манифестације у Белорусији - протести замиру седам месеци након спорних избора.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 3. 4. - Јордан: ухапшено 20 особа, бивши крунски принц Хамза у кућном притвору, по оптужби за заверу.
- 3. 4. - Отворен Национални музеј Египатске цивилизације у Каиру. Из старог музеја свечано превезене 22 мумије.
- 4. 4. - Вјоса Османи је нова председница Косова.
- 4. 4. - Од циклона Сероја страда преко 200 људи на Источном Тимору и Индонезији.
- 7. 4. - Продор хладноће у Европи, страдало доста винограда у Француској, 10 цм снега у Београду.
- 9. 4. - Умро принц Пхилип, војвода од Единбургха, погреб 17. 4..
- 11. 4. - Дан након активирања нових центрифуга у иранском постројењу Натанз, експлозија је уништила енергетски систем
- 14. 4. - Један врхунац битцоина: 64.747 долара.
- 15. 4. - Појавио се наводни Јаншин нон-папер у коме се говори о прекрајању граница на Западном Балкану.
- 17. 4. - Чешка сумњичи да је руски ГРУ одговоран за експлозије у складишту муниције у Врбěтицама 2014, због чега протерује 18 руских дипломата.
- 18. 4. - Најбогатији европски клубови се сложили да формирају Супер лигу - оштре реакције воде брзом повлачењу.
- 19. 4. - Мали хеликоптер Ингенуитy је извео први лет на Марсу.
- 19. 4. - Раúл Цастро је напустио положај Првог секретара КП Кубе, наслеђује га председник земље Мигуел Дíаз-Цанел.
- 19. 4. - Потпредседница ССП Мариника Тепић оптужила градоначелника Јагодине Драгана Марковића Палму за подвођење жена и девојчица.
- 20. 4. - Председник Чада Идрисс Дéбy погинуо у сукобу са побуњеницима.
- 20. 4. - Полицајац Дерек Цхаувин је нађен кривим за убиство Георга Флоyда прошлог маја.
- 21. 4. - Индонежанска подморница Нанггала нестала сјеверно од Балија - страдала су 53 члана посаде.
- 22. 4. - У Индији регистровано 315 хиљада нових случајева Цовид-19 - рекорди падају и наредних дана, недостаје кисика.
- 22. 4. - Русија објављује да ће повући недавно концентрисане трупе са украјинске границе - делимично су повучене до јуна, али нова концентрација и криза следе најесен.
- 24. 4. - Пожар на интензивној нези багдадске болнице - страдало је 82.
- 23. 4. - Алексеј Наваљни објављује да прекида штрајк глађу. Његовој Антикорупцијској фондацији је 26-тог наређено да прекине активности.
- 25. 4. - 93. додјела Осцара: најбољи филм је Номадланд.
- 29. 4. - Сукоб на граници Киргистана и Таџикистана - стари спор око воде.
- 29. 4. - Лансиран Тианхе, основни модул кинеске свемирске станице Тиангонг.
- 30. 4. - У стисци на прослави Лаг БаОмера код пл. Мерон у Израелу страдало 45 ходочасника.
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - Почиње повлачење Американаца и НАТО из Афганистана, које треба завршено до 11. 9. (рок је био 1. 5. док Биденова администрација није одложила).
- 6. 5. - Локални избори у УК, конзервативци успешни у Енглеској, лабурсити у Велсу, присталице независности имају већину у Шкотској.
- 7. 5. - Цyбер напад рансомеwареом на Цолониал Пипелине, важан нафтовод који снабдијева југоисток САД.
- 8. 5. - Експлозија испред школе у шиитско-хазарском крају Кабула, страдало је 85 људи, углавном девојчица.
- 10. 5. - Нереди у Јерусалиму, полиција упала у џамију ал-Аqса, испаљене ракете из Газе, на шта Израелци одговарају ударима.
- 9 - 10. 5. - Преко 2.000 миграната стиже на Лампедусу у 24 сата.
- 14. 5. - Кинеска сонда Тианwен-1 је слетела на Марс са ровером Зхуронг.
- 15. 5. - У Гази срушен још један солитер, у коме су просторије имали Ал Јазеера и АП.
- мај - Мере против пандемије попуштају у Европи и Америци, инфекција се појачава у Азији.
- 17. 5. - Положен камен темељац за ХЕ Бук Бијела на Дрини.
- 20. 5. - Израел пристаје на примирје са Хамасом.
- 18 - 22. 5. - Евровизија у Ротердаму: побједник је талијански бенд Мåнескин.
- 22. 5. - На ултрамаратону у кинеској провинцији Гансу, 21 учесник страдао у налету хладног времена.
- 23. 5. - Рyанаиров авион из Атине према Вилниусу је скренут у Минск како би био ухапшен опозициони блогер. Пошто су европски авио-превозници почели заобилазити белоруски простор, Москва им је ускратила приступ у Русију 27. 5.
- 24. 5. - Војни удар у Малију, девет мјесеци након претходног, ухапшени предсједник, премијер и министар обране.
- 26. 5. - Суд у Хагу наредио Роyал Дутцх Схелл-у да до 2030. смањи глобалне карбонске емисије за 45%.
- 26. 5. - Предс. Биден наредио обавештајним агенцијама да га у року од 90 дана обавесте о пореклу Цовида, након нових спекулација о извору у лабораторији.
- 28. 5. - Објављено да је код бивше резиденцијалне школе за Индијанце у Камлоопсу, у канадској провинцији Британска Колумбија, пронађено 215 гробова.
- 29. 5. - Седница Главног одбора СНС: Небојша Стефановић поднео оставку на место председника београдског одбора, Српски патриотски савез Александра Шапића се прикључио СНС.
- 29. 5. - Сабор СПЦ изабрао епископа будимљанско-никшићког Јоаникија за новог митрополита црногорско-приморског.
- 30. 5. - Локални избори у Хрватској, други круг. За градоначелника Загреба изабран Томислав Томашевић (Можемо! / Загреб је НАШ!), у Сплиту Ивица Пуљак (Центар).
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 4. 6. - У београдском "Торлаку" почела производња руске вакцине Спутник V.
- 4 - 5. 6. - Масакри у селима Солхан и Тадарyат на североистоку Буркине Фасо, 174 мртвих.
- 5. 6. - Земље Г7 подржавају веће опорезивање мултинационалних компанија.
- 6. 6. - Предсједнички избори у Перуу, други круг: љевичар Педро Цастилло побјеђује Кеико Фујимори са 50,13%.
- 8. 6. - Младићу потврђена казна доживотног затвора.
- 8. 6. - Никола Јокић је МВП НБА лиге.
- 10. 6. - Прстенаста помрчина Сунца, у Међимурју покривено око 2% диска.[3]
- 11. 6. - 11. 7. - УЕФА Еуро 2020.
- 12. 6. - Еуро 2020, Данска - Финска: Цхристиан Ериксен је колабирао на терену, однесен је након реанимације.
- 13. 6. - Нафтали Беннетт је нови премијер Израела, на челу широке коалиције која је након 12 година смјенила Бењамина Нетанyахуа; предвиђена је ротација са Yаиром Лапидом.
- 14. 6. - Самит НАТО: говори се о Кини као изазову и Русији као претњи.
- 16. 6. - Састанак Биден-Путин у Женеви.
- 17. 6. - Лансирана трочлана посада за кинеску свемирску станицу Тиангонг.
- 17. 6. - Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о Сребреници, смењен је министар људских и мањинских права Владимир Лепосавић - негативне реакције у Србији.
- 18. 6. - Конзервативац Ебрахим Раиси изабран за председника Ирана (до погибије 2024).
- 19. 6. - Још једна експлозија у наменској индустрији „Слобода“ у Чачку, 15 дана након претходне.
- 24. 6. - У Сурфсидеу надомак Миамија се срушио већи дио стамбене зграде - 98 мртвих.
- 24. 6. - Јак торнадо, снаге Ф3 или Ф4, погодио неколико мјеста у чешком Јужноморавском региону.
- 24. 6. - "Време" објавило сведочења пет женских особа које тврде да су доживеле сексуално насиље у Истраживачкој станици Петница.
- 25. 6. - Близу бивше индијанске школе у Саскатцхеwану пронађен 751 необележен гроб - следећих дана запаљено неколико католичких цркава у резерватима.
- 27. 6. - Завршен ЕуроБаскет за жене у Француској и Шпанији: Србија 1, БиХ 5, Хрватска 11, Црна Гора 12. Соња Васић је МВП.
- ца. 27. 6. - Врућина на северозападу САД и западу Канаде, и до 49 C. Кулминација 30-тог у Лyттону са 49,6 степени, након чега је село већим делом изгорело.
- 28. 6. - Сукоб у Тиграyу: Ослободилачки фронт повратио главни град Мекелле од етиопских привремених власти.
- 30. 6. - Хашки механизам: Јовица Станишић и Франко Симатовић осуђени на по 12 година за етничко чишћење у Босанском Шамцу (били ослобођени 2013).
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Завршена конструкција Куле Београд - 42 спрата, 168 метара.
- 1. 7. - Укинут роаминг на западном Балкану.
- 2. 7. - Америчке снаге напустиле авио-базу Баграм - снаге НАТО су се углавном повукле из Афганистана, а талибани су заузели велики број дистриката.
- 2. 7. - Декларација неких крајње десних партија о "реформи ЕУ": против дубље интеграције, одмах примити Србију.
- 5. 7. - Тбилиси Приде спречен нередима, растурене просторије покрета, ТВ камерман фатално повређен.
- 7. 7. - Хаићански председник Јовенел Моïсе убијен ноћас у својој резиденцији.
- 7. 7. - Бивши јужноафрички председник Јацоб Зума се предао полицији ради одслужења затворске казне - наредних дана долази до нереда и пљачки са преко 300 мртвих у провинцијама КwаЗулу-Натал и Гаутенг, због којих је на улице изведена војска.
- 8 - 11. 7. - У Новом Саду одржан ЕXИТ фестивал.
- 10. 7. - У мушком дублу Wимбледона побједници су Никола Мектић и Мате Павић из Хрватске.
- 10. 7. - На снази је Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније.
- 11. 7. - Виргин Галацтиц Унитy 22: Рицхард Брансон је својом летелицом био на суборбиталном лету, до 86 км висине (→ "Милијардерска трка у свемир", свемирски туризам).
- 11. 7. - Демонстрације на Куби због несташице хране, лекова и слободе.
- 11. 7. - Новак Ђоковић освојио шести Wимбледон и 20. Гранд Слам.
- 11. 7. - УЕФА Еуро 2020., финале на Wемблеyу: Италија - Енглеска 1:1, 3:2 након пенала.
- 12. 7. - Владимир Путин објавио есеј "О историјском јединству Руса и Украјинаца".[4]
- 15. 7. - Катастрофалне поплаве на западу Њемачке и Бенелуxу, са преко 200 мртвих.
- 18. 7. - Тоур де Франце: Тадеј Погачар је поновио прошлогодишњи успех.
- 18. 7. - Пегасус: објављен извештај о спајверу, намењеном за праћење терориста и криминалаца, употребљеном против опозиционих политичара и активиста широм света.
- 19. 7. - "Дан слободе" у Енглеској: укидање противпандемијских мера у Енглеској, упркос великом броју нових случајева.
- 20. 7. - Блуе Оригин НС-16: Јефф Безос на суборбиталном лету до 107 км висине, повео је и најмлађу и најстарију особу у свемиру.
- 20. 7. - Поплава у кинеском граду Зхенгзхоу, пошто је за три дана пала годишња количина кише - људи су били заробљени у поплављеним вагонима метроа.
- 20. 7. - Хумболдт Форум отворен за јавност, берлински музеј неевропске уметности у делимично обновљеној пруској палати.
- 21. 7. - ХНБ утврдила коначни приједлог мотива за националне стране будућих хрватских еурокованица: шаховница, географска карта Хрватске, куна, глагољица и Никола Тесла.
- 21. 7. - Дим од великог пожара Боотлег на југу Орегона протеже се чак до Њујорка.
- 23. 7. - Високи представник у БиХ наметнуо допуне у Кривичном закону: забрањује се и кажњава негирање геноцида и величање ратних злочинаца.
- 25. 7. - Превртање косовског аутобуса код Славонског Брода, погинуло 10.
- 25. 7. - Туниски председник Каис Саиед сменио премијера и суспендовао парламент.
- 23. 7. - 8. 8. - Олимпијске игре 2020 у Токију.
- 27. 7. - Представници из РС не учествују у раду институција БиХ.
- 27. 7. - Кинески тест хиперсоничног глајдера способног за ношење нуклеарног оружја, о чему се нашироко пише у октобру.[5]
- 28/29. 7. - Спојена конструкција Пељешког моста, укупне дужине 2.404 м - промет почиње сљедећег српња.
- 29. 7. - "Мини-Шенген" постаје "Опен Балкан": у Скопљу договорено укидање граничних контрола између Србије, Албаније и С. Македоније од 2023.
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Цхристиан Сцхмидт је нови високи представник за БиХ након Валентина Инзка. РС га не признаје, као ни Русија и Кина.
- 3. 8. - Врућина у Грчкој достиже 47 степени, велики број пожара и у Турској. У Грчкој је нарочито погођена Евија (Еубеја).
- 4. 8. - Белоруска емиграција: атлетичарка Кристина Тимановскаја је стигла из Токија у Беч; шеф белоруске НВО Виталиј Шишов пронађен је јуче обешен у Кијеву.
- 8. 8. - Талибани заузели Кундуз на северу Афганистана, ових дана, почевши од 6-ог, заузели су још неколико провинцијских центара на северу и југозападу.
- 11. 8. - Тигрејски НОФ и Оромо ОФ објављују савез за збацивање етиопског премијера Абиy Ахмеда, који је јуче позвао "све способне Етиопљане" у борбу. Тигрејци сутрадан заузели Wелдиyу.
- 11. 8. - На Сицилији незванично забележено 48,8 степени, што би био европски рекорд, и 50,3 у туниском Кајруану.
- 12. 8. - Талибанска офанзива: заузимају Гхазни, Херат и Кандахар.
- 13. 8. - Синоћ изгорео кинески тржни центар у новобеоградском Блоку 70.
- 14. 8. - Разорни земљотрес на Хаитију, преко 2.200 мртвих.
- 14. 8. - Талибани заузели Мазар-е Шариф и још шест главних градова провинција, са или без борбе.
- 15. 8. - Талибани заузели Кабул - Исламски Емират Афганистан је проглашен 19-ог. У долини Панџшир, Ахмад Массоуд и потпредседник Амруллах Салех планирају отпор.
- 17. 8. - У Србији почиње вакцинисање трећом дозом.
- 26. 8. - У нападу бомбаша-самоубица испред кабулског аеродрома, међу гужвом евакуираца, гине 170+ људи, укључујући 13 америчких војних лица - одговорност преузима "Исламска Држава - Вилајет Хорасан" (ИСИС-К).
- 26. 8. - У Црној Гори заплењена тона и по кокаина.
- 29. 8. - Ида, ураган категорије 4, погодио је Лујзијану; њени остаци изазивају рекордне падавине и поплаве у Њу Џерзију, Њујорку и Филаделфији 1. 9..
- 30/31. 8. - Америчке снаге напустиле кабулски аеродром и Афганистан, послије 20 година.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 9. - У Тексасу је ступио на снагу закон који углавном забрањује абортус после 6. седмице.
- 5. 9. - На Цетињу је устоличен митрополит Јоаникије II, противници су јуче и данас блокирали путеве.
- 5. 9. - Војни удар у Гвинеји: притворен је председник Алпха Цондé који је желео трећи мандат.
- 6. 9. - Талибани објављују да су заузели Панџшир (показане слике главног места Базарака), снаге отпора демантују и тврде да их бомбардују пакистански дронови.
- 7. 9. - Битцоин је законско средство плаћања у Ел Салвадору.
- 8. 9. - Србија је међу шест земаља скинутих са листе за безбедно путовање ЕУ - данас су регистрована 5.633 случаја, уз даљи пораст.
- 10. 9. - Газпром извештава да је завршио градњу гасовода Норд Стреам 2 испод Балтика.
- 13. 9. - 17. 10. - Попис становништва у Хрватској - у првој фази дигитално, од 27. 9. теренски (резултати од сијечња).
- Пописано је 3.888.529 становника, 9,25% мање него 2011. Смањење од 19,54% у Вуковарско-сријемској жупанији, до 2,54% у Загребу.
- 15. 9. - Пакт између САД, УК и Аустралије (АУКУС), по коме би ова последња требала добити подморнице са нукларним погоном - контрирање Кини. Француска, незадовољна губитком великог уговора за подморнице, повлачи амбасадоре из Wасхингтона и Цанберре.
- 19. 9. - Почиње ерупција вулкана Цумбре Виеја на канарском отоку Ла Палма.
- 20. 9. - Специјалне јединице Полиције Косова на северним прелазима Јариње и Брњак ради скидања таблица косовских градова које је издао МУП Србије - Срби блокирају прелазе. Споразум о деескалацији постигнут крајем месеца.
- 24. 9. - Кинеска грађевинска фирма Евергранде Гроуп, чији дугови прелазе 300 милијарди долара, пропустила је исплату обвезница на страни - има 30 дана грејс периода (до тада успева отплатити камату на доларске обвезнице).
- 26. 9. - Избори за Бундестаг у Њемачкој: СПД 206 мандата (+53), ЦДУ/ЦСУ 196 (-50), Зелени 118 (+51), ФДП 92 (+12), АфД 83 (-11), Линке 39 (-30).
- 28. 9. - У Србији регистровано 8.467 случајева Цовид 19 - лидер у Европи у односу на становништво.
- септембар - Криза снабдевачких ланаца у свету, несташица енергије, радне снаге и транспорта.[6]
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Почиње Еxпо 2020 у Дубаију.
- 3. 10. - Пандора паперс: објављено 11,9 милиона докумената о офшор финансијским трансакцијама богатих и моћних.
- 4. 10. - Обновљен нормалан саобраћај између Косова и Србије: национални симболи на таблицама се покривају налепницама.
- 5. 10. - Рекордна цијена плина у ЕУ: 118 еура за МWх, новембарски уговори, петоструко поскупљење од почетка године - сутрадан пада након Путиновог наговјештаја повећане понуде.
- 5. 10. - Фацебоок Филес: Францес Хауген сведочи о немару према штети за младе кориснике Фацебоока и Инстаграма.
- 6. 10. - Потрес увече с епицентром код Триља, југозападно од Ливна.
- 7. 10. - Пољски уставни суд пресудио да домаћи закони имају првенство над европским.
- 9. 10. - Либан остао сасвим без струје, након што су две највеће електране остале без горива.
- 9. 10. - Аустријски канцелар Себастиан Курз подноси оставку пошто је против њега покренута истрага за корупцију.
- 9. 10. - Избори у Чешкој су успех за опозицију (иначе, премијер Бабиш је био поменут у Пандориним папирима).
- 11 - 12. 10. - Самит несврстаних у Београду, поводом 60 година покрета.
- 13. 10. - Нереди на северу Косова након што је косовска полиција дошла у једну апотеку у Митровици.
- 13. 10. - Исламиста убио петоро људи у норвешком месту Конгсберг - имао је лук и стреле, али жртве су убијене убадањем.
- 14. 10. - Хезболлахов протест у Бејруту против судије који истражује прошлогодишњу експлозију је праћен оружаним сукобима.
- 15. 10. - Алиталиа прекида дјеловање, насљеђује је ИТА Аирwаyс.
- 15. 10. - Британски члан парламента Давид Амесс убијен ножем од стране натурализованог Сомалца, исламисте.
- 17. 10. - Локални избори на Косову.
- 21. 10. - Несрећа на снимању у Новом Мексику: Алец Балдwин устрелио смртно директора фотографије и ранио режисера.
- 23. 10. - Грађани Хрватске могу путовати без визе у САД.
- 25. 10. - Војни удар у Судану.
- 28. 10. - Компанија Фацебоок (не апликација) мења име у Мета - желе направити метаверзум.
- 31. 10. - Македонски премијер Зоран Заев најављује оставку након лошег резултата СДСМ на локалним изборима.
- октобар - Инфлација у САД 6,2%, највиша од 1990. Слична ситуација је широм света.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 31. 10. - 12. 11. - УН-ова Конференција о промени климе у Гласгоwу, Цоп26. Један број земаља договара: окончање дефорестације до 2030, смањење емисија метана за 30% до 2030 (не и Кина, Русија и Индија)... Појединачне земље се посвећују карбонској неутралности. Кина и САД објавили договор о климатској акцији.
- 2. 11. - Ванредно стање у Етиопији, где Тигрејски побуњеници напредују кроз Амхару, у правцу главног града.
- 2. 11. - Кинеска тенисерка Пенг Схуаи оптужила једног функционера за напаствовање - неко време је нема у јавности, следећег месеца пориче оптужбу.
- 5. 11. - Поплаве у више мјеста БиХ.
- ца. 9. 11. - Избеглице са Блиског истока се окупљају на белоруско-пољској граници.
- 10. 11. - Ситуација са Младићевим муралом у Београду.
- 10. 11. - Афера софтвер: ухићена бивша министрица Габријела Жалац и још три особе.
- 12. 11. - Фрее Бритнеy: пјевачица Бритнеy Спеарс је ослобођена очевог старатељства.
- 13. 11. - Споразум на конференцији ЦОП26, Гласгоwски климатски пакт: радиће се на смањивању употребе угља (уместо укидања).
- новембар - Извештава се о новом гомилању руских трупа на украјинској граници, Путин тврди да су тврдње о могућој инвазији алармистичке, каже да су ненајављени маневри НАТО на Црном мору озбиљан изазов.
- 14. 11. - Квалификације за СП у Катару: Хрватска - Русија 1:0 у Сплиту; Португал - Србија 1:2 у Лисабону.
- 15. 11. - Руси антисателитском ракетом уништили један свој стари сателит, Космос 1408 - осуде због стварања отпада.
- 15. 11. - Објављено да вијетнамски радници на градилишту фабрике аутогума у Зрењанину живе у јако лошим условима.
- 15. 11. - У САД је потписан закон о инфраструктури вредан билион долара.
- 16. 11. - Обавезне цовид потврде у државним и јавним институцијама Хрватске.
- 16. 11. - Повучена оптужница против Ивице Тодорића и 14 сарадника у случају Агрокор.
- 20. 11. - Велики просвјед против цовид-потврда и епидемиолошких мјера у Загребу. Просвједа има и у другим градовима Еуропе, у Роттердаму јучер су били насилни.
- 22. 11. - Почели радови на градњи Београдског метроа, тј. припрема терена за депо на Макишу, један број грађана је протестовао.
- 23. 11. - Македонски аутобус се запалио југозападно од Софије, страдало 46 од 53 путника.
- 23. 11. - Експлозија у фабрици за производњу ракетног горива у Лештанима код Београда, троје мртвих и оштећења на околним кућама.
- 24. 11. - Рудари ФБиХ прекинули протест у Сарајеву, али још не покрећу производњу угља.
- 24. 11. - Ухићен осјечки судац Звонко Векић, и пријатељица Наташа Секулић, по оптужби за прање новца; Векића је Здравко Мамић у ожујку оптужио за узимање мита.
- 25. 11. - Предсједник Мацрон у посјети Загребу: потписан Споразум о стратешком партнерству, министри обране потписали уговор о куповини 12 половних Рафала до 2025. за 999 милиона еура. Мацрон сутрадан потписује уговор о сарадњи и са Италијом.
- 25. 11. - Председник Вучић посетио Путина у Сочију.
- 25. 11. - Енглеска и Израел забранили летове са југа Африке због нове варијанте Б.1.1.529, назване омикрон.
- 26. 11. - Аустралска полиција заводи ред у главном граду Соломонских Отока, након нереда чији је повод отпризнавање Р. Кине/Тајвана у корист НР Кине.
- 26. 11. - Тигрејски рат: етиопске снаге започињу контраофанзиву у којој заузимају неколико градова.
- 27. 11. - Једночасовна блокада саобраћајница у Србији поводом измене Закона о експропријацији и Закона о референдуму. Инцидент у Шапцу са багером и маскираним људима.
- 28. 11. - На Дрини отворен мост Братољуб између Братунца и Љубовије.
- 30. 11. - Барбадос постаје република.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 12. - Четворица припадника државне безбедности првостепено добило 100 година затвора за убиство Славка Ћурувије 1999.
- 3. 12. - У шестој партији Светског шаховског првенства, првак Магнус Царлсен побеђује Непомњашчог након 136 потеза и скоро осам сати игре.
- 5. 12. - Финале Давис Цупа у Мадриду: Русија - Хрватска 2:0.
- 6. 12. - САД објављују да ће дипломатски бојкотирати Зимске олимпијске игре у Пекингу, придружују се још неке земље.
- 8. 12. - Социјалдемократ Олаф Сцхолз је нови канцелар Њемачке, на челу "семафор коалиције" са либералима и зеленима, након 16 година Ангеле Меркел.
- 8. 12. - Председник Вучић изјавио да је вратио скупштини Закон о експропријацији и предложио нове измене Закона о референдуму.
- 8. 12. - Најављено гашење Комбината алуминијума Подгорица, јер је ЕПС ЦГ тражио већу цену струје.
- 10. 12. - Скупштина РС усвојила Закључке у вези с информацијама о преносу надлежности и Декларацију о уставним принципима.
- 11. 12. - У Берлину додељене Европске филмске награде: награђени су Qуо Вадис, Аида?, редитељка Јасмила Жбанић и глумица Јасна Ђуричић.
- 12. 12. - Трећи и завршни референдум о независности Нове Каледоније: одбијена, уз бојкот домородачких Канака.
- 12. 12. - Маx Верстаппен добија одлучујућу трку шампионата Формуле 1, у последњем кругу Велике награде Абу Дхабија, испред Леwиса Хамилтона.
- 12. 12. - Влажан снег изазива доста кварова на електро водовима на југозападу Србије, проблеми у ТЕНТ Обреновац.
- 13. 12. - Кирил Петков је нови премијер Бугарске, након три изборна циклуса ове године и 12 година Бојка Борисова, с прекидима.
- 16. 12. - Тајфун Раи/Одетте погађа Филипине, око 400 мртвих.
- децембар - Низ нових ограничења широм света услед ширења омикрон варијанте.
- 17. 12. - Турска лира је пала до 17 за долар, изгубила је трећину вредности за месец дана.
- 17. 12. - Криза поводом Украјине и гомилања руских снага на граници: руско ино. министарство издало списак захтева, укључујући гаранцију да Украјина неће ући у НАТО и да ће овај прекинути војне активности у суседним земљама.
- 19. 12. - Љевичар Габриел Бориц је добио други круг предсједничких избора у Чилеу.
- 21. 12. - Проток у гасоводу Јамал променио смер, рекордне цене гаса у Европи.
- 23. 12. - На Косову уведене двочасовне рестрикције струје.
- 25. 12. - Лансиран свемирски телескоп Јамес Wебб, за осматрања у спектру од наранџастог до средњег инфрацрвеног из Лагранжове тачке Л2. Почетак рада се очекује за пола године.
- 28. 12. - Врховни суд Русије наредио гашење Мемориала, друштва за људска права.
- 31. 12. - Сплићанин Матеј Периш нестао у Београду, следи вишедневна потрага.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Инфлација у САД 7%, највиша од 1982, у Еурозони 5%.
- Пораст популарности незамењивих токена (Нон-фунгибле токен, НФТ) у трговини уметнинама.
Годишњице/Обљетнице
[уреди | уреди извор]- 100 година (→ 1921): Ријеч робот, Кронштатски устанак и Нова економска политика, формирана Трансјорданија/Јордан, Видовдански устав, Монголија независна, БЦГ вакцина, убиство министра Драшковића, регент Александар је краљ, Росцое Арбуцкле пада, Рудолпх Валентино је на врху, у Италији основана Национална фашистичка партија, крај Ирског рата за независност
- 200 година (→ 1821): Грчки рат за независност, основан Картум, независност Перуа, Мексика, Доминиканске Републике, потврђена независност Венецуеле. Хусеин Градашчевић на челу Градачачке капетаније, почетак "Гавриловића".
- рођени: Цхарлес Бауделаире, Фјодор Достојевски, Густаве Флауберт
- умрли: Јохн Кеатс, Наполеон
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 7. 1. - Бисерка Цвејић, оперска певачица (* 1923)
- 16. 1. - Пхил Спецтор, музички продуцент (* 1939)
- 20. 1. - Мира Фурлан, глумица (* 1955)
- 22. 1. - Ханк Аарон, играч бејзбола (* 1934)
- 23. 1. - Ларрy Кинг, ТВ водитељ (* 1933)
- 24. 1. - Јеврем Брковић, књижевник, оснивач Дукљанске АНУ (* 1933)
- 26. 1. - Риалда Кадрић, глумица (* 1963)
- 31. 1. - Мирослав Туђман, знанственик и политичар (*1946)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 2. 2. - Цаптаин Том Мооре, фокус хуманитарног доприноса (* 1920)
- 5. 2. - Цхристопхер Плуммер, глумац (* 1929)
- 5. 2. - Леон Спинкс, боксер (* 1953)
- 6. 2. - Георге Схултз, бивши државни секретар САД (* 1920)
- 9. 2. - Цхицк Цореа, џез музичар (* 1941)
- 10. 2. - Ларрy Флyнт, оснивач Хустлер-а (* 1942)
- 10. 2. - Горан Даничић, глумац (* 1962)
- 14. 2. - Царлос Менем, бивши председник Аргентине (* 1930)
- 14. 2. - Ион Михаи Пацепа, генерал Сецуритате, пребег на Запад (* 1928)
- 17. 2. - Русх Лимбаугх, радио водитељ (* 1951)
- 19. 2. - Ђорђе Балашевић, кантаутор, песник, глумац (* 1953)
- 21. 2. - Златко Сарачевић, рукометаш, тренер (* 1961)
- 22. 2. - Лаwренце Ферлингхетти, песник, издавач (* 1919)
- 23. 2. - Војкан Борисављевић, композитор (* 1947)
- 23. 2. - Ахмед Заки Yамани, бивши саудијски министар нафте (* 1930)
- 26. 2. - Алфредо Qуинтана, рукометаш (* 1988)
- 26. 2. - Мицхаел Сомаре, први премијер Папуе Нове Гвинеје (* 1936)
- 28. 2. - Милан Бандић, политичар, градоначелник Загреба (* 1955.)
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Златко Крањчар, ногометаш, тренер (* 1956)
- 4. 3. - Атанасије Јевтић, умировљени владика СПЦ (* 1938)
- 6. 3. - Борис Комненић, глумац (* 1957)
- 7. 3. - Александар Сања Илић, композитор, музичар (* 1951)
- 9. 3. - Андрија Зафрановић, филмски монтажер (* 1949)
- 11. 3. - Милутин Дедић, сликар, путописац (* 1935)
- 12. 3. - Дара Чаленић, глумица (* 1934)
- 15. 3. - Драгољуб Ђуричић, бубњар (* 1953)
- 15. 3. - Yапхет Котто, глумац (* 1939)
- 17. 3. - Јохн Магуфули, председник Танзаније (* 1959)
- 23. 3. - Ирена Вркљан, књижевница (* 1930)
- 23. 3. - Георге Сегал, глумац (* 1934)
- 24. 3. - Власта Велисављевић, глумац (* 1926)
- 26. 3. - Желимир Алтарац Чичак, босански рокер (* 1947)
- 27. 3. - Зафир Хаџиманов, глумац, певач, композитор (* 1943)
- 27. 3. - Петр Келлнер, чешки милијардер (* 1964)
- 29. 3. - Александар Јоксимовић, модни креатор (* 1933)
- 30. 3. - Г. Гордон Лиддy, Wатергатески уротник (* 1930)
- 31. 3. - Иван Клајн, филолог, академик САНУ (* 1937)
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 6. 4. - Предраг Живковић Тозовац, певач (* 1936)
- 8. 4. - Јован Дивјак, генерал АРБиХ (* 1937)
- 9. 4. - Принц Пхилип, војвода од Единбургха, супруг Елизабете II (* 1921)
- 9. 4. - Рамсеy Цларк, амерички правник и политичар (* 1927)
- 11. 4. - Зоран Симјановић, композитор (* 1946)
- 13. 4. - Дуња Хебранг, књижевница (* 1943)
- 14. 4. - Берние Мадофф, пирамидални финансијер (* 1938)
- 19. 4. - Wалтер Мондале, бивши потпредседник САД (* 1928)
- 20. 4. - Идрисс Дéбy, председник Чада (* 1952)
- 23. 4. - Милорад Пелемиш, капетан ВРС (* 1964)
- 24. 4. - Златко Рендулић, генерал-пуковник ЈРВ, доктор техничких наука (* 1920)
- 24. 4. - Милош Шобајић, сликар (* 1945)
- 28. 4. - Мицхаел Цоллинс, астронаут са Аполла 11 (* 1930)
- 29. 4. - Ратко Марковић, српски правник и политичар (* 1944)
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - Олyмпиа Дукакис, глумица (* 1931)
- 4. 5. - Ницк Камен, модел, музичар (* 1962)
- 5. 5. - Феђа Стојановић, глумац (* 1948)
- 7. 5. - Јегор Лигачјов, совјетски политичар (* 1920)
- 9. 5. - Братислав Петковић, редитељ, оснивач Музеја аутомобила (* 1948)
- 13. 5. - Божидар Николић, директор фотографије (* 1942)
- 15. 5. - Ђорђе Марјановић, певач (* 1931)
- 15. 5. - Зеф Дедивановић, глумац (* 1939)
- 18. 5. - Цхарлес Гродин, глумац (* 1935)
- 19. 5. - Абубакар Схекау, лидер Боко Харама (* 1965-75)
- 20. 5. - Сáндор Пухл, ногометни судац (* 1955)
- 23. 5. - Маx Мослеy, бивши председник ФИА (* 1940)
- 27. 5. - Царла Фрацци, балерина (* 1936)
- 29. 5. - Марцелл Јанковицс, мађарски аниматор (* 1941)
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 9. 6. - Готтфриед Бöхм, архитект (* 1920
- 9. 6. - Дакота Скyе, еротска глумица (* 1994)
- 11. 6. - Зоран Станојевић, писац, преводилац, сатиричар, радијски водитељ (* 1942)
- 13. 6. - Нед Беаттy, глумац (* 1937)
- 15. 6. - Владимир Шаталов, космонаут, двоструки херој СССР (* 1927)
- 16. 6. - Новица Здравковић, фолк певач (* 1947)
- 17. 6. - Кеннетх Каунда, први председник Замбије (* 1924)
- 22. 6. - Гордана Суша, новинарка (* 1946)
- 23. 6. - Јохн МцАфее, пионир антивируса (* 1945)
- 24. 6. - Бенигно Аqуино III, бивши председник Филипина (* 1960)
- 28. 6. - Вера Николић, атлетичарка (* 1948)
- 29. 6. - Делиа Фиалло, "мајка теленовела" (* 1924)
- 29. 6. - Доналд Румсфелд, амерички политичар (* 1932)
- 30. 6. - Андреја Маричић, глумац (* 1959)
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 5. 7. - Раффаелла Царрà, пјевачица, плесачица (* 1943)
- 5. 7. - Рицхард Доннер, филмски режисер (* 1930)
- 7. 7. - Јовенел Моïсе, председник Хаитија (* 1968)
- 11. 7. - Ненад Шегвић, глумац (* 1936)
- 17. 7. - Милан Живадиновић, фудбалски тренер (* 1944)
- 18. 7. - Ненад Стекић, скакач у даљ (* 1951)
- 18. 7. - Силвије Томашевић, хрватски новинар (* 1949)
- 23. 7. - Мирослав Тохољ, књижевник, српски политичар (* 1957)
- 25. 7. - Мирјана Марић, модна креаторка (* 1938)
- 26. 7. - Иван Топлак, фудбалер, тренер (* 1931)
- 28. 7. - Дустy Хилл, басист ЗЗ Топ (* 1949)
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 3. 8. - Мирослав Лазански, новинар, српски политичар и дипломата (* 1950)
- 9. 8. - Новица Неговановић, фолк кантаутор (* 1945)
- 13. 8. - Царолyн С. Схоемакер, астроном (* 1929)
- 15. 8. - Герд Мüллер, њемачки ногометаш (* 1945)
- 21. 8. - Дон Еверлy, музичар (* 1937)
- 24. 8. - Цхарлие Wаттс, бубњар Тхе Роллинг Стонеса (* 1941)
- 24. 8. - Хиссèне Хабрé, бивши председник Чада, осуђеник за ратне злочине (* 1942)
- 25. 8. - Милан Гутовић, глумац (* 1946)
- 29. 8. - Лее "Сцратцх" Перрy, јамајкански музичар (* 1936)
- 29. 8. - Јацqуес Рогге, бивши председник МОК (* 1942)
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 2. 9. - Микис Тхеодоракис, композитор (* 1925)
- 3. 9. - Љубо Бешлић, бивши градоначелник Мостара (* 1958)
- 5. 9. - Живко Радишић, бивши члан Председништва БиХ (* 1937)
- 5. 9. - Сáндор Егереси, политичар у Војводини (* 1964)
- 6. 9. - Јеан-Паул Белмондо, глумац (* 1933)
- 7. 9. - Блаженка Милић, оперна пјевачица, сопран (* 1939)
- 8. 9. - Бранко Сокач, геолог, академик ХАЗУ (* 1933)
- 8. 9. - Коста Бунушевац, сликар (* 1948)
- 10. 9. - Јорге Сампаио, бивши председник Португала (* 1939)
- 11. 9. - Абимаел Гузмáн, оснивач Сендера Луминоса (* 1934)
- 13. 9. - Борисав Јовић, бивши председник Председништва СФРЈ (* 1928)
- 16. 9. - Цливе Синцлаир, предузетник у електроници (* 1940)
- 16. 9. - Душан Ивковић, кошаркаш, тренер (* 1943)
- 17. 9. - Абделазиз Боутефлика, бивши председник Алжира (* 1937)
- 17. 9. - Миња Субота, композитор, водитељ (* 1938)
- 17. 9. - Кемал Курспахић, новинар (* 1946)
- 19. 9. - Јохн Цхаллис, глумац (* 1942)
- 19. 9. - Марина Туцаковић, текстописац (* 1953)
- 22. 9. - Ненад Ненадовић, глумац (* 1964)
- 25. 9. - Милош Васић, новинар (* 1947)
- 26. 9. - Срђан Хофман, српски композитор, професор ФМУ (* 1944)
- 29. 9. - Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније (* 1966)
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 3. 10. - Бернард Тапие, француски бизнисмен, глумац, политичар (* 1943)
- 5. 10. - Павао Шталтер, аниматор, илустратор (* 1929)
- 5. 10. - Зоран Станковић, патолог, генерал ВЈ, бивши српски министар (* 1954)
- 9. 10. - Аболхассан Банисадр, бивши председник Ирана (* 1933)
- 14. 10. - Марко Живић, глумац (* 1972)
- 15. 10. - Иво Штивичић, драматург и сценарист (* 1936)
- 18. 10. - Цолин Поwелл, амерички генерал и политичар (* 1937)
- 19. 10. - Бранко Мамула, адмирал флоте ЈНА (* 1921)
- 19. 10. - Владимир Ајдачић, физичар, популаризатор науке (* 1933)
- 20. 10. - Драган Пантелић, голман (* 1951)
- 21. 10. - Жарко Поточњак, глумац (* 1946)
- 25. 10. - Радован Миљанић, глумац (* 1952)
- 26. 10. - Рох Тае-wоо, бивши председник Јужне Кореје (* 1932)
- 28. 10. - Ратислав Ђелмаш, бубњар Yу групе (* 1950)
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 6. 11. - Јосип Ухлик, архитект и урбанист (* 1921)
- 6. 11. - Маринко Роквић, певач (* 1954)
- 6. 11. - Муамер Зукорлић, муфтија, политичар у Србији (* 1970)
- 7. 11. - Деан Стоцкwелл, глумац (* 1936)
- 7. 11. - Оскар Ковач, српски економиста и политичар (* 1937)
- 10. 11. - Славиша Лекић, новинар (* 1959)
- 11. 11. - Ф. W. де Клерк, бивши председник Јужне Африке (* 1936)
- 20. 11. - Мерима Његомир, певачица (* 1953)
- 23. 11. - Цхун Доо-хwан, бивши јужнокорејски председник (* 1931)
- 26. 11. - Степхен Сондхеим, композитор, текстописац (* 1930)
- 27. 11. - Милутин Мркоњић, српски политичар и инжењер (* 1942)
- 28. 11. - Франк Wиллиамс, оснивач тима Ф1 (* 1942)
- 28. 11. - Нородом Ранариддх, камбоџански принц и државник (* 1944)
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 12. - Ђоко Стојичић, књижевник, бивши српски министар (* 1936)
- 3. 12. - Момчило Вукотић, фудбалер (* 1950)
- 3. 12. - Касандра, хрватска пјевачица (* 1967)
- 4. 12. - Петар Волк, позоришни и филмски критичар (* 1931)
- 5. 12. - Боб Доле, амерички политичар (* 1923)
- 5. 12. - Стеван Јеловац, српски кошаркаш (* 1989)
- 7. 12. - Андрија Рашета, генерал-пуковник ЈНА (* 1934)
- 8. 12. - Бипин Раwат, индијски генерал, начелник генералштаба (* 1958)
- 8. 12. - Кристина Кика Ђукић, YоуТуберка (* 2000)
- 9. 12. - Лина Wертмüллер, италијанска редитељка (* 1928)
- 11. 12. - Анне Рице, књижевница (* 1941)
- 16. 12. - Павле Дешпаљ, диригент, складатељ, академик ХАЗУ (* 1934)
- 16. 12. - Слободан Павловић, привредник и добротвор (* 1938)
- 17. 12. - Младен Налетилић Тута, командант у ХВО, осуђеник за ратне злочине (* 1946)
- 18. 12. - Рицхард Рогерс, британски архитект (* 1933)
- 26. 12. - Каролос Папуљас, бивши председник Грчке (* 1929)
- 26. 12. - Десмонд Туту, бивши англикански надбискуп Цапетоwна, нобеловац за мир (* 1931)
- 28. 12. - Харрy Реид, амерички политичар (* 1939)
- 31. 12. - Беттy Wхите, глумица (* 1922)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика: допринос разумевању сложених система и то Сyукуро Манабе и Клаус Хасселманн (моделирање Земљине климе, предвиђање глобалног загревања) и Гиоргио Париси (веза нереда и флуктуација у системима од атомских до планетарних)
- Кемија: Бењамин Лист и Давид МацМиллан (развој асиметричне органокатализе)
- Физиологија и медицина: Давид Јулиус и Ардем Патапоутиан (откриће рецептора за температуру и додир)
- Књижевност: Абдулразак Гурнах (...ефекти колонијализма и судбина избеглице...)
- Мир: Мариа Ресса и Дмитриј Муратов (напори за очување слободе изражавања)
- Економија: Давид Цард (емпиријски допринос економици радне снаге), Јосхуа D. Ангрист и Гуидо W. Имбенс (методолошки допринос анализи каузалних односа)
Везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Одлука о проглашењу искључивог господарског појаса Републике Хрватске у Јадранском мору. народне-новине.нн.хр
- ↑ ОТКРИВАМО интригантне детаље случаја Штајнфелд – Лечић. новости.рс 06. 06. 2021.
- ↑ НАСА - Аннулар Солар Ецлипсе оф 2021 Јуне 10. ецлипсе.гсфц.наса.гов
- ↑ Артицле бy Владимир Путин ”Он тхе Хисторицал Унитy оф Руссианс анд Украинианс“ ен.кремлин.ру Јулy 12, 2021
- ↑ Цхина лаунцхед сецонд миссиле дуринг Јулy хyперсониц тест, репортс саy. тхегуардиан.цом 23 Нов 2021
- ↑ Хоw тхе супплy цхаин црисис ис аффецтинг сиx биг ецономиес. тхегуардиан.цом 2 Оцт 2021