30. 6.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
30. липањ/јун (30. 6.) је 181. дан године по грегоријанском календару (182. у пријеступној години). До краја године има још 184 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1520. — Током шпанског освајања Мексика, у Теночтитлану, где је касније изграђен Сијудад Мексико, убијен последњи цар Астешког царства Монтезума II Ксокојоцин.
- 1859. — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.
- 1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.
- 1908. — У источни Сибир пао метеор од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у централној Европи.
- 1913. — Наредбом бугарског цара Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.
- 1930. — Велика Британија признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.
- 1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника, "Ноћ дугих ножева", међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
- 1936. — Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.
- 1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.
- 1948. — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Црвена Армија је дуж Југословенске границе са Бугарском Румунијом и Мађарском почела гомилати своје трупе , чекајући Стаљинову команду за напад и окупацију Југославије .
- 1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.
- 1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.
- 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.
- 1971. — Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз II, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
- 1974. — Чувени руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшој театра и остао да живи на Западу.
- 1989. — Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.
- 1995. — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.
- 1996. — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
- 1997. — Кина званично преузела контролу над Хонг Конгом после 156 година британске колонијалне управе.
- 1999. — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.
- 2001. — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве "Геј параде" у Србији.
- 2001 - Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм "Наташа". То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.
- 2001 - Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после "хладног рата" и прекида односа који су трајали 20 година.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1470. — Шарл VIII, краљ Француске..
- 1810. — Станко Враз, хрватски књижевник († 1851.).
- 1878. — Фрањо Ханаман, хрватски изумитељ, знаменити кемичар и металург, изумитељ прве економичне електричне жаруље с металном нити († 1941.).
- 1893. — Wалтер Улбрицхт, њемачки политичар и државник († 1973.).
- 1911. — Чзеслаw Милосз, пољски пјесник и добитник Нобелове награде за књижевност.
- 1917. — Лена Хорне, америчка пјевачица, глумица, плесачица и активистица за заштиту људских права († 2010.).
- 1929. — Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац († 2015.).
- 1933. — Томислав Ивић, хрватски ногометни тренер и изборник.Најтрофејнији хрватски и један од најтрофејнијих свјетских тренера († 2011.).
- 1949. — Алаин Финкиелкраут, француки филозоф и есејист.
- 1893. — Харолд Ласки, британски политичар и друштвени теоретичар. .
- 1957. — Илене Цхаикен, америчка сценаристкиња и продуценткиња.
- 1961. — Ксенија Пајић, хрватска филмска и казалишна глумица.
- 1962. — Предраг Бјелац, српски глумац.
- 1964. — Јüрген Клинсманн, њемачки ногометаш и тренер (--).
- 1966. — Мике Тyсон, амерички боксер.
- 1968. — Мирко Вичевић, бивши црногорски ватерполист и тренер хрватске националности.
- 1968. — Волкер Зербе, умировљени њемачки рукометаш и репрезентативац.
- 1975. — Ралф Сцхумацхер, њемачки возач Формуле 1.
- 1985. — Мицхаел Пхелпс, амерички пливач (--).
- 1986. — Фредy Гуарíн, колумбијски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1910. — Иван Трнски, хрватски књижевник (* 1819.).
- 1938. — Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата. .
- 1974. — Алберта Кинг, мајка Мартина Лутера Кинга. .
- 1992. — Невзет Нанић, командир вода за специјална дејства "Газије"; брат командира Изета Нанића.
- 2001. — Чет Аткинс, легендарни кантри-гитариста.
- 2015. — Леонард Старр, амерички карикатурист и цртач стрипова (* 1925.).
Благдани
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар