Арагонски крижарски рат

Арагонски крижарски рат (1284.-1285.) прогласио је папа Мартин IV. против арагонског краља Педра III од Арагона.

Увод у сукоб

Петар III. Арагонски

Папа је подржавао Анжувинце као владаре Сицилије. Након свргавања Анжувинаца у побуни названој Сицилијанска вечерња, услиједио је рат Сицилијанаца и Педра III од Арагона против Анжувинаца. Када је Педро постао краљ Сицилије, папа га свргава као краља и проглашава крижарски рат против њега. Тврдњом да је Сицилија папин феуд, папа налази оправдање за тај чин.

Папа је намјенио Круну Арагона Карлу Валоису, сину француског краља Филипа III. Сукоб је прерастао у један вид грађанског рата. Педров брат Јаиме II монарх Краљевства Маллорца удружио се са француским краљем Пхилиппом III, како је унутар његова краљевства била и Грофовија Роуссиллон представљао је тампон зону између Краљевине Француске и Круне Арагона.

Огромна француска војска улази 1284. у Роуссиллон под водством Карла Валоиса, Пхилиппеа III и Пхилиппеа IV. Војска се састојала од 16.000 коњаника, 17.000 стријелаца и 100.000 пјешака. Међутим, локално становништво било је против Француза, па су им задавали доста тешкоћа при свладавању. Пхилиппе III имао је доста проблема при заузимању Гироне. Ту је окруњен Карло Валоис, али не правом круном, него кардиналском капом, па је краљ добио и надимак краљ с капом.

Повратком славног адмирала Руггиера ди Лаурие, долази до обрата. Француска флота је уништена 4. септембра 1285. близу Барцелоне. Убрзо је француску војску погодила и епидемија дезинтерије, а није био ни поштеђен и краљ. Пхилиппе IV започео је преговоре о слободном преласку краљевске фамилије преко Пиринеја. Док је краљевској фамилији био дозвољен пролаз, француска војска је била приморана сама тражити пролаз. Била је и десеткована у покушају преласка Пиринеја и повратка у Француску. Краљ Пхилиппе III. умро је 1285. године.

Посљедице и споразуми

Хисторичари описују овај рат као потпуно непотребну кампању династије Цапет. Маллорца је била разорена и престала је постојати као независни ентитет. Педров син Алфонсо III од Арагона је након тог 1286.заузео и анектирао Балеаре у Круну Арагона.

Споразумом из Тарасцона 1291. службено је завршен крижарски рат. По уговору папа признаје Алфонсу III. власт над Круном Арагона, а његовом брату над Сицилијом. Алфонсо је вратио Маллорцу и обвезао се да ће арагонски витезови отићи са Сицилије.

Извори

• Цхаyтор, Х. Ј. А Хисторy оф Арагон анд Цаталониа. Лондон: Метхуен, 1933.
• Јордан, Wиллиам Цхестер. Еуропе ин тхе Хигх Миддле Агес. Лондон: Викинг, 2003.