Археолошко налазиште

За остале употребе, в. Археолошко налазиште као непокретно културно добро.

Археолошки локалитет Егнација, у Апулији (Италија) сликан из ваздуха)

Археолошко налазиште или локалитет је место људске активности које се може сагледати у концентрацији артефаката и одбачених сировина. Сви налази са једног локалитета посматрају се у оквиру шире културне целине (културне групе или комплекса), у циљу анализе људске активности тога поднебља.

Проучавање локалитета не може открити више од једног аспекта друштвеног понашања. За ширу интерпретацију узима се у обзир целокупна територија на којој је група функционисала. Територија годишњег домета (хоме ранге), укључује територију на коју је заједница настањивала и на којој се кретала током једног временског периода. Територија обухвата станишта, који могу бити: сезонска, транзитна, оставе и сл.

У мобилним заједницама разликујемо станишта на отвореном и пећинска станишта. Кратке фазе окупације на локалитету дефинишу се преко распореда артефаката и костију унутар и око непокретних структура, да би се уочило постојање устаљених шема. Овим се бави део археологије који се назива етноархеологија.

Повезано

• Списак археолошких налазишта од изузетног значаја
• Археологија

Литература

• Кевин Грин, Увод у археологију, Београд 2003.