Аритомо Yамагата

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је јапанско име; породично име је Yамагата.
Yамагата Аритомо
山縣 有朋
предсједник јапанског Тајног савјета
На положају
26. октобар 1909 – 1. фебруар 1922
Монарх
ПретходиИтō Хиробуми
СлиједиКиyоура Кеиго
На положају
21. децембар 1905 – 14. јун 1909
ПретходиИтō Хиробуми
СлиједиИтō Хиробуми
На положају
11. март 1893 – 12. децембар 1893
ПретходиОки Такато
СлиједиКурода Киyотака
3. премијер Јапана
На положају
8. новембар 1898 – 19. октобар 1900
МонархМеији
ПретходиŌкума Схигенобу
СлиједиИтō Хиробуми
На положају
24. децембар 1889 – 6. мај 1891
ПретходиСањō Санетоми (в.д.)
СлиједиМатсуката Масаyосхи
начелник јапанског Царског генералштаба
На положају
24. децембар 1878 – 4. септембар 1882
МонархМеији
Претходиположај установљен
СлиједиŌyама Иwао
На положају
13. фебруар 1884 – 22. децембар 1885
ПретходиŌyама Иwао
СлиједиПринц Арисугаwа Тарухито
На положају
20. јун 1904 – 20. децембар 1905
ПретходиŌyама Иwао
СлиједиŌyама Иwао
Лични детаљи
Рођење(1838-06-14)14. 6. 1838.
Каwасхима, Јапан
Смрт1. 2. 1922. (доб: 83)
Одаwара, Јапан
Политичка странканезависни
Војна служба
Вјерност Јапанско Царство
Служба/род Царска јапанска војска
Године службе1868–1905
Чинфелдмаршал
Битке/ратовиБосхински рат
Сатсумаска побуна
Први јапанско-кинески рат
Руско-јапански рат

Принц Yамагата Аритомо (山縣 有朋? 14. јун 1838 – 1. фебруар 1922), такођер познат као Yамагата Кyōсуке,[1] био је јапански војсковођа и државник, познат по изузетно значајној улози коју је имао за вријеме Меији рестаурације због које га се често наводи као једним од твораца модерне јапанске државе. Посебно се истакао у стварању јапанске царске војске, те се сматра заслужним за јапанске побједе у ратовима са Кином и Русијом, а сматра га се и једним од духовних отаца јапанског милитаризма.

Рођен у релативно неугледној самурајској породици, Аритомо је своју каријеру запоечо као младић у домени Цхосху (провинција Нагато), гдје се прикључио покрету за збацивање шогуната, односно Кихетаи, паравојној састављеној од свих слојева становништва, те наоружаној и обученој по западним стандардима. Са њом је судјеловао у Босхинском рату који је шогунат збачен и установљен царски режим, а тамо стечена искуства су била срж реформи којом је Јапан стекао модерну редовну војску. 1870-их је неко вријеме провео у Европи гдје га је дубоко импресионирала Пруска и њен војни систем, који је имплементирао у Јапан. Тамо је такођер стекао и дубоко непријатељство према либерализму и демокрацији, кога је у Јапану настојао сузбити до краја живота. 1880-их се прикључио клики тзв. "генроа", односно државника који су кроз разне и неформалне функције доминирале јапанском политиком до краја Меијиеве ере. Главни му је супарник био Хиробуми Ито. У два наврата (1888-1889, 1889-1891) је служио као премијер Јапана. У вањској политици је, сматрајући Манџурију и Сибир "природним" извором сировина за Јапан, програм тзв. Сјеверне експанзије који ће постати познати као Хокусхин-рон и великим дијелом утицати на јапанску политику у првој половици 20. вијека.

  1. Норман, Е. Херберт анд Лаwренце Тимотхy Wоодс. "Тхе Ресторатион." Јапан'с емергенце ас а модерн стате: политицал анд ецономиц проблемс оф тхе Меији период. УБЦ Пресс. 2000. 65. Ретриевед он Аугуст 6, 2009.

Литература

[уреди | уреди извор]