Арон Алкалај
Арон Алкалај | |
---|---|
Рођење | Београд, Кнежевина Србија | 8. 3. 1880.
Смрт | 4. 12. 1973. (доб: 93) Београд, СФР Југославија |
Националност | Југославен |
Етницитет | Јевреј[1] |
Држављанство | СФР Југославија |
Родитељи | Аврам Алкалај Буена (Хасон) Алкалај |
Арон Алкалај (8. 3. 1880, Београд - 4. 12. 1973, Београд), југославенски банкар, главни секретар "Државне хипотекарне банке Краљевине Југославије" и председник "Бенеи Берит ложе Србија".
Биографија
[уреди | уреди извор]Арон Алкалај је рођен 8. 3. 1880 године у београдској јеврејској породици Аврама и Буене Алкалај. Отац му је био учитељ и рабин. Арон је завршио основну школу и гимназију у Београду. Након тога је похађао "Државну трговачку школу", коју је завршио 1898 године. Одмах потом се запослио у "Управи фондова Краљевине Србије", каснијој "Државној хипотекарној банци Краљевине Југославије". Први светски рат провео је у интернацији у Угарској. По повратку у новоуспостављену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина Југославија), 1918, изабран је за главног секретара Државне хипотекарне банке, што је остао до пензионисања 1939 године. Током тог периода, у више наврата је заступао Управни одбор банке, а вршио је и дужност заменика управника банке. Под његовим руководством, закључен је једини зајам "Државне хипотекарне банке" у Сједињеним Америчким Државама (САД). Учествовао је у обнови књига и администрације банке после Првог светског рата и у доношењу новог закона о хипотекарној банци. У неколико југословенских банака био је члан управног или надзорног одбора. Арон је био дугогодишњи члан управе београдске "Сефардске вероисповедне општине". На челу "Јеврејске читаонице" био је од оснивања 1929 до 1941 године. Дужност председника "Бенеи Берит ложе Србија" обнашао је од 1933 до 1934 године, да би након тога касније био велики секретар ложе. Налазио се међу првим члановима новоосноване "Велике ложе НОББ Југославија" 1935 године. На место потпредседника "Ротари клуба" у Београду изабран је 1938 године. Био је међу оснивачима друштва "Шемаја Демајо" 1928 године, а био је и члан његовог управног одбора. Такође је много учинио за културни напредак српског, односно југословенског јеврејства, одлично усклађујући ову акцију са својим општим националним деловањем у српским и југословенским оквирима. У међуратном периоду, објавио је већи број предавања, есеја, чланака са економско-финансијском, историјском и религијско-филозофском тематиком. Сарађивао је са часописима "Нови живот" и "Економист". Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. После рата, наставио је активно ангажовање у јеврејској заједници. Алкалај је био човек широког образовања и неуморне радљивости. Као одличан познавалац домаће и стране књижевности, створио је огромну личну библиотеку коју је непријатељ разнео. Говорио је француски, немачки, енглески, италијански и шпански језик. Његова књига "Мојсије", објављена у Београду пре Првог светског рата у библиотеци "Биографије знаменитих људи", а под уредништвом академика Станоја Станојевића, има несумњиву научну и књижевну вредност. Књигу су одлично примили стручна критика и широки круг читалаца. Поред осталог она садржи занимљиве дотад необјављене податке о Мојсију, црпене из српске народне традиције. После Другог светског рата објавио је књиге "Пут у Израел" и "Живот и обичаји у некадашњој јеврејској махали". Одликован је Орденом Светог Саве IV реда. Арон Алкалај је умро 4. 12. 1973 године у Београду.[1][2]
Дјела
[уреди | уреди извор]- Мојсије, Југо-исток, Београд, 1932
- Пут у Израел, Просвета, Ниш, 1961
Одликовања и похвале
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Напомена: Овај текст или један његов дио преузет је с мрежних страница Ел Мундо Сефарад. Види Wикипедиа:Дозволе за објављивање (Wикипедиа:Дозволе за објављивање/Ел Мундо Сефарад).
- ↑ 1,0 1,1 Александар Нећак, 2011, стр. 10, 11
- ↑ Алкалај Арон. Ел Мундо Сефарад. Преузето 10. 12. 2015
Литература
[уреди | уреди извор]- Нећак, Александар (2011). Знаменити Јевреји Србије, Београд: Савез јеврејских општина Србије. ИСБН 978-86-915145-0-1