Битка код Стадтлохна

Битка код Стадтлохна
Део Тридесетогодишњег рата
Битка код Стадтлохна, аутор: Себастиан Вранцx
Вријеме: 6. аугуст 1623 Мјесто: Стадтлохн, Кнежевина-бискупија Мüнстер (данашња Сјеверна Рајна-Вестфалија, Њемачка)
Сукобљене стране
Изборна Фалачка	Свето Римско Царство Католичка лига
Команданти и вође
Цхристиан од Браунсцхwеига	Јоханн Тсерцлаес, гроф од Тиллyја
Снага
15.000	о. 25.000
Жртве и губици
13.000 мртвих, рањених и заробљених	1000 мртвих и рањених

Битка код Стадлохна се одиграла 6. аугуста 1623. године на сјеверозападу данашње Њемачке за вријеме Тридесетогодишњег рата између католичке царске војске под командом Јоханна Тсерцлаеса Тиллyја на једној, и протестантских снага под командом Цхристиана од Браунсцхwеига на другој страни. До ње је дошло након неуспјелог Браунсцхwеиговог покушаја да са властитом најамничком војском из Низоземске потакне устанак против царске власти у Доњој Саксонији; Браунсцхwеиг међу тамошњим протестантским вођама, међутим, није успио наћи подршку те је присиљен на повлачење према Низоземској, а Тиллy и његова војска га је почела гонити и коначно достигла у Стадтлохну крај низоземске границе. Царске су снаге биле надмоћније не само у људству, него и у дисциплини, те се Браунсцхwеигова војска брзо распала и била готово у потпуности уништена, а сва њена артиљерија и пртљаг заплијењени. Браунсцхwеиг је успио побјећи и сљедећих неколико година покушавао прикупити нову војску и покренути нови поход, прије него што је умро 1626. године. Битка код Стадлохна је означила крај тзв. чешко-фалачке фазе рата, односно почетак фаза у којима ће се протестанти морати ослањати на војске страних држава.