Пређи на садржај

Цефалоспорин

Извор: Wikipedija
Структурна формула цефалоспоприна

Цефалоспорини су антибиотици из групе β-лактамских антибиотика који изворно потичу од лат. Цепхалоспориум ацремониум, који је претходно био познат као „цефалоспориум“.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Цефалоспоринска једињења је први пут изоловао из културе (лат. Цепхалоспориум ацремониум), 1948. италијански научник Ђузепе Бротзуитал. Гиусеппе Бротзу на Сардинији.[2] Он је приметио да су те културе производиле супстанцу β-лактамат, која је била ефикасна против бактерија из групе салмонела тифи (лат. Салмонелла тyпхи), узрочника тифуса,.

Истраживачки тим на челу са Вилијамом Дуном(Wиллиам Дунн) са Универзитета у Оксфорду изоловао је цефалоспорин C, чије је основна структура језгро 7-аминоцефалоспоринске киселине (7-АЦА) која се састоји од β-лактамског прстена и има сличност са језгром пеницилина (6-аминопеницилинском киселином).

На тржишту лекова први пут се цефалоспорин појављује под називом цефалотин, а његову производњу је покренула компанија Ели Лиллy 1964.

Начин деловања

[уреди | уреди извор]

Цефалоспорини делују бактерицидно на исти начин као што то чине и други β-лактамски антибиотици (попут пеницилина). Али за разлику од пеницилина они су мање подложни дејству пеницилиназе. Цефалоспорини ометају синтезу пептидогликенског слој у зиду бактеријске ћелије.[3] Пептидогликен је полимер који се састоји од шећера и амино киселина и учествује у формирању заштитног слоја око плазме бактерија, стварајући ћелијски зид важан за за очување структуре и интегритета ћелијског зида бактерија. Цефалоспорини ремете процес умножавања пептидогликена и на тај начин изазивају оштећења у заштином зиду бактерија и спречавајући њихов даљи раст и умножавање. β-лактамски антибиотици се укључују завршну фазу синтезе пептидогликена, који је од суштинског значаја за раст ћелија и њено дељење (репродукцију) и одржавање стабилности ћелијске структуре у бактерији. β-лактамски антибиотици доводе до неправилности у структури ћелијског зида, као што су елонгација, оштећења, губитак селективне пермеабилности, и евентуална смрт ћелија и њено распадање (лиза).

Хемоконцентрација цефалоспорина у µг/мл−1[4]
Структурна формула Назив лека С. ауреус Е. цоли
Цефалотин 0,2–0,4 6,2
Цефалоридин 0,02 3,2–6,4
Цефапирин 0,1–0,4 12
Цефамадол 0,2–0,8 0,4–0,8
Цефуроксим 0,8 0,8-6,2
Цефотаксим 3,2 0,04–0,10
Цефоперазон 1,6 0,04–0,40

Индикације

[уреди | уреди извор]

Цефалоспорини су индиковани за профилаксу и лечење инфекција изазваних бактеријама осетљивим на ову врсту антибиотика, што се најбоље може утврди након антибиограма. Прва генерација цефалоспорина је била активна углавном против грам-позитивних бактерија, да би развој нових генерација овог антибиотика показао повећану активност и против грам-негативних бактерија (мада често са нешто смањеном активношћу него против грам-позитивних бактерија).[5]

Нежељена дејства

[уреди | уреди извор]
Класична структура цефалоспорина прве генерације

Најчешће нежељене ракције у организму болессника након примене цефалоспорина могу се поделити у неколико група на основу учесталости промена код болесника на;[5]

  • Уобичајена нежељена дејства (већа од 1%, мања од 10%) су;
  • пролив,
  • мучнина,
  • оспа,
  • поремећаја електролита,
  • бол или запаљење на месту уноса лека (на месту убода ињекције)
  • Неоубичајена нежељена дејства(код 0.1-1% болесника)су;
  • морбилиформне промене по кожи,
  • свраб и
  • копривњача, реакције сличне серумској болести (мултиформни еритем и/или ситнозрнаста оспа праћени запаљењем и болом у зглобовима, са или без повишене температуре)
  • Ретка нежељема дејства (од 0,01% до 0,1%);
  • повраћање,
  • главобоља,
  • вртоглавица,
  • кандидијаза у устима и вагини,
  • псеудомембранозни колитис,
  • суперинфекција, праћена грозницом
  • промене у крви (еозинофилија, тромбоцитопенија, пролазна лимфоцитоза, леукопенија, реверизибилна неутропенија),
  • лимфаденопатија,
  • протеинурија,
  • Стивен-Џонсонов синдром,
  • токсична епидермална некролиза,
  • анафилактичне реакција,
  • анафилактоидне реакције (поткожни едем, астенија, едем који укључује предео лица и удове, отежано дисање, трњење по кожи, пад из усправног положаја уз губитак свести и ширење крвних судова),
  • реверзибилна хиперактивност, узнемиреност, нервоза, несаница, конфузија, повећање тонуса, омаглица, халуцинације и сањивост,
  • пролазни хепатитис, холестатска жутица, повећање ензима јетре,
  • реверзибилни интерстицијални нефритис.

Најчешће се наводе подаци да око 10% боесника са алергијском преосетљивошћу на пеницилине и карбопеницилине, има унакрсну реакције са цефалоспоринима (према студијама из 1975),[6] док су накнадне студије показале да је та преосетљивост знатно мања..[7]

Имајући у виду могуће алергијске реакције након употребе овог антибиотика његова примена је контраиндикована код болесника који у историји болести наводе озбиљне, непосредне алергијске реакције као што је уртикарија, анафилакса, интерстицијални нефритис, итд) на пеницилине, карбопеницилине или цефалоспорине [8]

Бројне епидемиолошке студије говоре о томе да је са појавом друге и каснијих генерација цефалоспорина стопа унакрсних реакција са пеницилином знатно нижа.[9] У Великој Британији претходно је издато упозорења да постоји могућност унакрсне реакције у 10% случајева, а од септембра 2008 објављено је упутство у коме се указује на одсуство одговарајућих реакција уз упозорење код примене; перорални облика као што су цефиксим цефуроксим и ињектибилних; цефотаксим, цефтазидин и цефтриаксон који се слободно користити са опрезом, а да се избегава цефахлор, цефадроцил, цефалексин и цефрадине.[10]

Неколико цефалоспорина је повезано са хипопротромбинемиом и дисулфираму сличним реакцијама са алкохолом [11] Ово укључује латамоксеф, цефменоксиме, моксалактам, цефоперазоне, цефамандоле, цефметазоле и цефотетан. Веома ретко као нежељена реакција могу се јавити појединачни случајеви: са позитивним Комбо тестом, поремећајем коагулације. Овај поремећај највероватније настаје због - енгл. N-methylthiotetrazole (NMTT) који се налази на једној страни у ланацу ових цефалоспорина, и блокира ензим витамина К-епоксид редуктазу (вероватно изазивајући хипопротромбинемиу) и алдехид дехидрогеназе (која изазива нетрпељивост према алкохолу) [12]

Подела

[уреди | уреди извор]

Поред „класичних“ цефалоспорина (цефалоспорина прве генерације), постоји велики број варијација ових антибиотика, који се означавају као друга трећа и четврта генерација цефалоспорина. Предности друге генерације цефалоспорина је у већој отпорност на β-лактамске, ензиме неких бактерије, (посебно грам-негативних бактерија). Трећа генерација има знатно шири спектар деловања, тако да се може применити и у лечењу грам позитивних бактерија.

Тренутно је највише у оптицају око девет цефалоспорина, који имају добру подношљивост и ефикасност. Четврта и пета генерација цефалоспорина није донела ништа револуционарно и више представља „маркетиншки покушај“ фармацеутских кућа да на светском тржишту повећају употребу цефалоспорина.

ЦЕФАЛОСПОРИНИ (β-лактамски антибиотици) [1]
Генарације цефалоспорина Генерички називи цефалоспорина
Цефалоспорини прве генерације
Цефалоспорини друге генерације
Цефалоспорини треће генерације
Цефалоспорини четврте генерације
Монобактами
Карбапенеми
Остали цефалоспорини

Тек треба да се класификују

[уреди | уреди извор]

Поред горе приказаних препарата из групе цефалоспорина, на држишту лекова са појављују и ова велка група која још није довољно проучена и којој није додељена одређена генерација,

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Мандел ГЛ, Баннетт ЈЕ, Долин Р, ур. (2000). Принциплес анд Працтисе оф Инфецтиоус Дисеасес (5 изд.). Пхиладелпхиа, ПА: Цхурцхилл Ливингстоне. ДОИ:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ИСБН 0-443-07593-X. 
  2. ↑ Подолскy, M. Лаwренце (1998) Цурес Оут оф Цхаос: Хоw Унеxпецтед Дисцовериес Лед то Бреактхроугхс ин Медицине анд Хеалтх, Харwоод Ацадемиц Публисхерс
  3. ↑ Тхомас L. Лемке, Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). „38. Антибиотицс анд Антимицробиал Агентс”. Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6 изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9. 
  4. ↑ Герхард Г. Хабермехл, Петер Е. Хамманн, Ханс C. Кребс, W. Тернес: Натурстоффцхемие: Еине Еинфüхрунг. Спрингер, Берлин; 3., воллст. üберарб. у. ерw. Ауфлаге 2008. ИСБН 978-3-540-73732-2.; С. 301
  5. ↑ 5,0 5,1 Галеника а. д Београд, званични сајт, Приступљено 28. 11. 2009.(sh)
  6. ↑ Дасх ЦХ (1975). „Пенициллин аллергy анд тхе цепхалоспоринс”. Ј. Антимицроб. Цхемотхер. 1 (3 Суппл): 107-18. ПМИД 1201975. 
  7. ↑ Пеглер С, Хеалy Б (10 Новембер 2007). „Ин патиентс аллергиц то пенициллин, цонсидер сецонд анд тхирд генератион цепхалоспоринс фор лифе тхреатенинг инфецтионс”. БМЈ 335 (7627): 991. ДОИ:10.1136/bmj.39372.829676.47. ПМЦ 2072043. ПМИД 17991982. 
  8. ↑ Росси С, едитор. Аустралиан Медицинес Хандбоок 2006. Аделаиде: Аустралиан Медицинес Хандбоок; 2006.
  9. ↑ Пицхицхеро МЕ (2006). „Цепхалоспоринс цан бе пресцрибед сафелy фор пенициллин-аллергиц патиентс” (ПДФ). Тхе Јоурнал оф фамилy працтице 55 (2): 106-12. ПМИД 16451776. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-24. Приступљено 2014-03-25. 
  10. ↑ Цепхалоспоринс анд отхер бета-лацтамс". Бритисх Натионал Формуларy (56 ед.). Лондон: БМЈ Публисхинг Гроуп Лтд анд Роyал Пхармацеутицал Социетy Публисхинг. Септембер 2008. пп. 295. ИСБН 0-85369-778-7
  11. ↑ Схеарер МЈ, Бецхтолд Х, Андрассy К, ет ал. (1988). "Мецханисм оф цепхалоспорин-индуцед хyпопротхромбинемиа: релатион то цепхалоспорин сиде цхаин, витамин К метаболисм, анд витамин К статус". Јоурнал оф цлиницал пхармацологy 28 (1): 88–95.
  12. ↑ Леwис Р. Голдфранк; Фломенбаум, Неал (2006). Голдфранк'с Тоxицологиц Емергенциес. МцГраw Хилл Профессионал. стр. 847-. ИСБН 978-0-07-147914-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Cefalosporin&oldid=42175149”