Доминго Фаустино Сармиенто
Доминго Ф. Сармиенто
| |
| |
На дужности 12. октобар 1868 – 11. октобар 1874 | |
Потпредсједник | Адолфо Алсина |
Претходник | Бартоломé Митре |
Насљедник | Ницолáс Авелланеда |
Рођен/а | 15. фебруар 1811 Сан Јуан |
Умро/ла | 11. 9. 1888. (доб: 77) Асунциóн, Парагвај |
Држављанство | Аргентинац |
Политичка странка | Либерална странка |
Супруг/а | Марíа Јесус дел Цанто Бенита Мартíнез Пасториза |
Дјеца | Ана Фаустина Сармиенто[1] Доминго Фидел Сармиенто[2][3] |
Професија | новинар |
Потпис |
Доминго Фаустино Сармиенто (15. фебруар 1811 – 11. септембар 1888) био је аргентински публицист, либерални политичар и државник, који је од 1868. до 1874. служио као предсједник Аргентине. Постао је познат захваљујући књизи Фацундо, написаној за вријеме егзила у Чилеу 1845. године, у којој је настојао описати конфликт између "барбарства" које су представљали гауцхоси и цаудиллоси у тадашњој Аргентини те "цивилизације" коју су представљали просвијећени либерални интелектуалци. Истакао се радом на увођењег опћег и обавезног образовања, те га се данас сматра оцем образовног система у Аргентини. Предсједнички мандат му је обиљежио Парагвајски рат, због кога је био непопуларан, али и изградња модерне телеграфске и жељезничке мреже у Аргентини.