Држава Каyах
Држава Каyах (такођер позната и под називом Држава Каренни) је држава у Мјанмару. Смјештена је у источном Мјанмару, те окружена са сјевера Државом Схан, на истоку с тајландском провинцијом Мае Хомнг Сон, а на југу и западу са Државом Каyин. Смјештена је отприлике између 18° 30' анд 19° 55' сјеверне географске ширине те између 94°40' и 97° 93' источне геогтрафске дуђине. Површина износи 11,670 км² (4,530 кв. миља). Главни град је Лоикаw (такођер изговаран као Лои-каw). Процјењено становништво је, према УНИЦЕФ-у године 1998. износило 207.357 људи. Настањују га претежно припадници сино-тибетанске етничке групе Каренни, исто тако познати као Црвени Карени или Каyах.
Демографија
[уреди | уреди извор]Етнографи су између седам и десет етничких група (не рачунајући етничке под-групе) класифицирали као домориодачке у Држави Каyах. Уз то народи Схан, Интха и Бамари ђиве на сјеверу, а Па-О у сусједним брдима. Свака је група позната под више од једним именом. Етнички идентитети у Држави Каyах су сложено питање, а још сложенијим га чини постојећа политичка ситуација. Према попису становништва из 1983, године које је провео УН и бурманска влада, Каyахи су чинили већину од 56,12%, а Бамари (17,58%), Схан (16,66%), Карени (6,45%), мијешане расе (2.08%), и остале групе чиниле мањину. Етнолингвисти разликују слиједће лингвистичке групе у Држави Каyах:
- Каренни (Црвени Карени)
- Падаунг (Каyан)
- Бwе
- Геба (Бијели Карени)
- Мануманаw
- Yантале
- Заyеин (Лахта)
- Геко
- Yинбаw
- Паку
Организација
[уреди | уреди извор]Главни град државе је Лоикаw. Држава је подијељена у 4 области (Баwлаке, Кантараwаддy, Кyебогyи анд Монг Паи) које се дијеле на седам градских подручја са 106 четврти и села.
Економија
[уреди | уреди извор]Држава Каyах посједује примарно аграрну економију. Главна култура је рижа, која се углавном наводњава, док остале важне културе укључују просо, зоб, сезам, кикирики, чешњак и поврћа. Минерални ресурси укључују алабастар, лим и тунгстен. Вриједно дрво као тиковина и боровина су се такођер некада производило, али су шуме углавном све посјечене захваљујући илегалној сјечи охрабреној од Татмадаwа (бурманске војске). Хидроелектрана крај водопада Лаwпита ван Лоикаwа је од стратешке важности, јер даје око 20% електричне енергије Мјанмару.
Држава Каyах има теоретски туристички потенцијал, уколико се смири политичка ситуација. Држава има атрактивне планине, ријеке, језера и водопаде; међутим, транспорт и комуникације су тешки. Тренутно је Држава Каyах странцима отворена једино уз дозволе, које се тешко добављају овисно о тренутној војној ситуацији. Чак и уз дозволу, обично је кретање ограничено у радијусу од25 од Лоикаwа. Централна власт тренутно под пуном контролом држи само Лоикаw и дијелове западне половице државе.
Хисторија
[уреди | уреди извор]За хисторију прије године 1948, в. Државе Каренни.
У аугусту 1948. је Каренни вођа У Бее Хту Ре био убијен од стране милиције вјерне централној власти због свог противљења плановима да се Државе Каренни укључе у Бурманску Унију. Након тога је избио оружани устанак који траје до данашњих дана.
5.10. 1951. Држава Каренни је, темељем Истражног Закона, преименована у Државу Каyах.
Године 1957. су групе бораца за независност, већ раније активне у подручју, формирале Каренни националну прогресивну партију (КНПП), коју је подржавала властита војска Каренни Армија (КА). Осим краћег примирја године 1995, КА отада до данас води борбу. Супарници КНПП укључују љевичарску Каyанску Партију Нове земље (КНЛП), те Каренни националнослободилачки фронт (КНПЛФ), а обје организацију су сада савезници бурманске војске.
Године 1976. је мјанмарски Државни савјет за обнову закона и реда (СЛОРЦ) појачао кампању с циљем гушења Каренни независности те започео програм премјештаја становништва, насилно премјештајући сељаке у подручја за релокацију како би борце за независност лишио подршке. Мјанмарска влада је била оптужена за масовно кршење људских права у регији. Тврдило се да сељаци живе под сталном пријетњом силовања, премлаћивања, вансудских хапшења и погубљења, регрутације за ропски рад у мјанмарској војсци, те реквирирање хране и имовине без компензације. Такођер се тврдило да центри за премјештај немају адекватну воду, храну, лијечничке службе и школе. Процјењује се да је 50.000 Кареннија класифицирано као ИДП-ови (интерно расељене особе) а још тисуће их живи у избјегличким логорима у Тајланду.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Цонфлицт анд Дисплацемент ин Каренни: Тхе Неед фор Цонсидеред Респонсес”. Бурма Етхниц Ресеарцх Гроуп. Приступљено 22 Маy.
