Пређи на садржај

Дуговјечност

Извор: Wikipedija
Поређење очекиваног трајањеа живота мушкараца и жена при рођењу за земље и територије (према: ЦИА Фацтбоок 2011) ознаћени одабраним мјехурићима. Зелена испрекидана линија одговара једнаком трајању живота жена и мушкараца. Волумени 3Д мјехурића су линеарно пропорционални њиховој популацији.[1][2]

Дуговјечност, или дужина живота, лонгевитет (енгл. лонгевитy) је термин који се у демографији понекад користи као синоним за очекивана дужина живота. Међутим, "дуговјечност" се понекад односи само на посебно дуг живот припадника неке популације, док је "животни вијек" увијек дефиниран статистички као просјечан број година преосталих у одређеном узрасту. На примјер, очекивано трајање живота становника је по рођењу је иста као и просјечна старост у тренутку смрти за све људе рођене у истој години. Дуговјечност је најбоље схватити као израз за опћу употребу, што значи типична дужина живота, а специфичне статистичке дефиниције треба разјаснити када је то потребно. Размишљања о дуговјечности обично прекорачују признавање краткоће људског живота и укључује размишљање о методама да се живот продужи. Дуговјечност је била тема не само за научне заједнице, него и за писце научне фантастике и утопијских романа. Много је потешкоћа у провјери аутентичности максималног животног вијека икада, чак и по најсавременијим стандардима верификације, захваљујући нетачним или непотпуним евиденцијама датума рођења. Фикције, легенде и фолклор су сматрали или тврдили да јеживотни век у прошлости или будућности знатно дужи од оног који је процијењен модерним стандардима, а непровјерене дуговјечности често говоре и о њиховом постојању у садашњости.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Значајану констатацију је поменуо Диоген (око 250), која је најранија (или барем једна од најранијих) референци о „поузданим“ стогодишњацима датим од неког учењака, астроном Хипарх (око 185. – око 120. пне.), који је наводно био сигуран да је филозоф Демокрит од од Абдера (око 470/460. – око 370/360. пне.) живио 109 година. Све остале рачунице о Демокритовој старости, без било какве конкретне доби, слажу се да је филозоф живио више од 100 година. Ова могућност је вјеројатно, с обзиром да су многе старогрчке филозофи сматра се да су живјели старији од 90 (нпр. Ксенофан са Колофона, око 570/565. - око 475/470. пне., Пир Елис, око 360. – око 270. пне.), Ератостен од Цирене (285. – око 190. пне.) итд. Случај Демокрит се разликује од случаја, на примјер, Епименида са Крита (7/6. вијек пне.), за кога је речено да је живио 154, 157 или 290 година.

Рецентно трајање живота

[уреди | уреди извор]

На индивидуалну дуговјечност утиче мноштво различитих фактора, а особито спол, генетика, брига о здрављу, хигијена, исхрана, физичке активности, животни стил и опћа култура живљења. Слиједи листа дуговјечност у различитим типовима држава:[3]

Популацијске таблице живота показују пораст очекиване дужине живота:[1][4]

Дуговјечне особе

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Најстарији људи

Геронтологy Ресеарцх Гроуп је провјеравала рекордну дуговјечност по модерним стандардима, и припремила листу суперстогодишњака. Према њима, рекорди укључују слиједеће особе:

  • Геерт Адриаанс Боомгаард (17881899, 110 година и 135 дана): прва особа која је прешла старост од 110 (21. септембра, 1898.), а чија је старост провјерена.
  • Јеанне Цалмент (18751997, 122 година и 164 дана): најстарија жена у хисторији чија је старост доказана савременим документима, шо је уједно иједини документирани случај икад.
  • Сарах Кнаусс (18801999, 119 година и 97 дана): друга документирано најстарија особа у модерном добу Америке.
  • Јироемон Кимура (18972013): прославио свој 116. рођендан у априлу 2013. године, био је најстарији човјек у хисторији чија је старост потврђена модерном документацијом, а умро је 12. јуна 2013. године.
  • Мисао Окаwа (18982015): умрла у 117. години, била најстарија особа у периоду од 12. јуна 2013. до 1. априла 2015.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]