Пређи на садржај

Фидеизам

Извор: Wikipedija
Дио серије чланака на тему
Бог

Опћенити приступи
Агностицизам  Атеизам  Деизам  Хенотеизам
Игностицизам  Мизотеизам  Монизам
Монотеизам  Нонтеизам  Пандеизам
Панентеизам  Пантеизам  Политеизам
Теизам  Трансценденталност  Транстеизам
Теологија (природна • политичка • мистична)


Специфични концепти
Имена  "Бог"  Постојање  Род
Створитељ  Архитект  Демијург  Одржаватељ
Господ  Бог  Монада  Концепт
Врховно биће  Све  Особни
Унитаријанизам  Дитеизам  Тројство
Свезнање  Свемоћ
Свеприсутност  Сведобронамјерност
у бахаизму  у будизму  у кршћанству
у хиндуизму  у исламу  у јудаизму
у сикизму


Искуство и исповиједање
Вјера  Молитва  Вјеровање  Откровење
Фидеизам  Гноза  Метафизика
Мистицизам  Херметицизам  Езотерицизам


Везане теме
Филозофија  Религија  Онтологија
Божји комплекс  Божји ген
Проблем зла (Еутхyпхронска дилема • Теодицеја)
Каос  Козмос  Козмичко јаје


Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Фидеизам (од латинске ријечи за вјеру: фидес и наставка -изам) је епистемолошка теорија која заговара независност вјере од разума или теорија која научава да су разум и вјера у сукобу, при чему је вјера супериорнија када се ради о откривању одређених истина,[1] као што су "више истине" о божанству које се не могу схватити разумом него само вјером у објаву.[2] Другим ријечима, фидеизам је "учење које ставља вјеру на мјесто знаности."[3]

Теолози и филозофи су на разне начине дефинирали однос вјере и разума приликом одређивања истине метафизичких концепата, моралности и религијских увјерења. Будући да појам "фидеизам" најчешће користе противници те теорије с циљем негативног етикетирања њених заступника, ријетко који аутор ће сам за себе рећи да је фидеист (заступник фидеизма). Фидеизам се најчешће приписује четворици филозофа: Пасцалу, Киеркегаарду, Wиллиаму Јамесу и Wиттгенстеину, премда се потврда за то често не може наћи ни у њиховим, ни у концептима и дјелима њихових сљедбеника.[4] Постоји више различитих облика фидеизма.[5]

У кршћанској теологији фидеизмом се означава "такво разумијевање кршћанске теологије које одбацује потребу (или, понекад, могућност) критикâ или процјенâ на темељу извора који се налазе изван саме кршћанске вјере."[6] Католички смјер фидеизма, "који мало држи до способности људског разума и до појмовне формулације вјере", назива се традиционализам.[7]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)
  2. "Фидеизам", у: Владимир Филиповић (ур.), Филозофијски рјечник, Накладни завод Матице хрватске, Загреб 1989, стр. 106.
  3. Иван Цвитковић, Рјечник религијских појмова, ДЕС, Сарајево 2005, стр. 139. ИСБН 978-9958-728-59-4
  4. Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", сецтион 2.2, у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)
  5. Qуинн, Пхилип L. (ур.); Талиаферро, Цхарлес (2000), А цомпанион то пхилосопхy оф религион, Малден, Масс.: Блацкwелл, стр. 376, ИСБН 0-631-21328-7 (en)
  6. МцГратх, Алистер Е. (2007). Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека, стр. 552.
  7. Карл Рахнер и Херберт Воргримлер, Теолошки рјечник,Форум богослова Ђаково, Ђаково 1992, стр. 157.