Фидеизам
Дио серије чланака на тему |
Бог |
---|
Опћенити приступи Специфични концепти Искуство и исповиједање Везане теме |
Фидеизам (од латинске ријечи за вјеру: фидес и наставка -изам) је епистемолошка теорија која заговара независност вјере од разума или теорија која научава да су разум и вјера у сукобу, при чему је вјера супериорнија када се ради о откривању одређених истина,[1] као што су "више истине" о божанству које се не могу схватити разумом него само вјером у објаву.[2] Другим ријечима, фидеизам је "учење које ставља вјеру на мјесто знаности."[3]
Теолози и филозофи су на разне начине дефинирали однос вјере и разума приликом одређивања истине метафизичких концепата, моралности и религијских увјерења. Будући да појам "фидеизам" најчешће користе противници те теорије с циљем негативног етикетирања њених заступника, ријетко који аутор ће сам за себе рећи да је фидеист (заступник фидеизма). Фидеизам се најчешће приписује четворици филозофа: Пасцалу, Киеркегаарду, Wиллиаму Јамесу и Wиттгенстеину, премда се потврда за то често не може наћи ни у њиховим, ни у концептима и дјелима њихових сљедбеника.[4] Постоји више различитих облика фидеизма.[5]
У кршћанској теологији фидеизмом се означава "такво разумијевање кршћанске теологије које одбацује потребу (или, понекад, могућност) критикâ или процјенâ на темељу извора који се налазе изван саме кршћанске вјере."[6] Католички смјер фидеизма, "који мало држи до способности људског разума и до појмовне формулације вјере", назива се традиционализам.[7]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)
- ↑ "Фидеизам", у: Владимир Филиповић (ур.), Филозофијски рјечник, Накладни завод Матице хрватске, Загреб 1989, стр. 106.
- ↑ Иван Цвитковић, Рјечник религијских појмова, ДЕС, Сарајево 2005, стр. 139. ИСБН 978-9958-728-59-4
- ↑ Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", сецтион 2.2, у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (en)
- ↑ Qуинн, Пхилип L. (ур.); Талиаферро, Цхарлес (2000), А цомпанион то пхилосопхy оф религион, Малден, Масс.: Блацкwелл, стр. 376, ИСБН 0-631-21328-7 (en)
- ↑ МцГратх, Алистер Е. (2007). Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека, стр. 552.
- ↑ Карл Рахнер и Херберт Воргримлер, Теолошки рјечник,Форум богослова Ђаково, Ђаково 1992, стр. 157.