Хематокрит

Центрифугирани крвни састојци

Израз хематокрит долази од њемачко шведске кованице "хаематокрит". Кованицу је смислио Блиx из Упсале, 1891 год. реферирајући се на СГ Хедин у Сканданавиа Арцх.ф Пхyсиолгие 2:134-140,1891 у чланку наслова "Тхе Хаематокрит: а Неw Аппаратус фор тхе Инвестигатион оф Блоод." "Хаематокрит" је направљен по узору на "Лацтокрит" који се користио у млијечном сточарству.

Хематокрит представља постотак (%) концентрације еритроцита (црвених крвних зрнаца) у крви. Код сисаваца хематокрит не овиси о тијелесној маси. Сматра се саставним дијелом крвне слике.

Референтни интервал за мушкарце износи 41,5 - 53%, а за жене 35,6 - 47%.

Начини мјерења

Дијаграм центрифугиране крви

Хематокрит (ПЦВ енг. пацкед целл волуме) се мјери тако да се узорак крви стави у капиларну цјевчицу и центифугира брзином од 10.000 РПМ пет минута. Центифугална сила подијели крв у два слоја. Крвну плазму у горњем слоју и остатак у доњем у којем се налазе и еритроцити. Дијељењем обујма доњег слоја с укупним обујмом крви добије се хематокрит. Једноставнији начин је да се подијеле висина доњег слоја с укупном висином ступца крви. С модерном лабараторијском опремом овај поступак се ради аутоматски.

Повишен хематокрит

У случајевима денга грознице висок хематокрит је знак повећаног ризика за денга шок синдром.

Полицитемија вера, мијелопролиферативни поремећај, у којем коштана срж производи превелик број еритроцита, је повезана с повишеним хематокритом.

Кронична опструктивна плућна болест као и друга плућна стања повезана с хипоксијом могу потакнути повећану производњу еритроцита. Ово повећање је потпомогнуто повећањем еритропоетина у бубрезима као одговор на хипоксију.

Професионалним атлетичарима мјери се ниво хематокрита као дио тестирања на употребу недозвољених крвних приправака (допинга) или Еритропоетина (ЕПО). Ниво хематокрита у крвним узорцима атлетичара се успоређују с дугорочним нивоом (који дозвољава индивидуална одступања нивоа хематокрита) и с апсолутним дозвољеним максимумом (који се заснива на максимално могућем нивоу унутар популације и нивоа хематокрита који повећава ризик згрушњавања крви и посљедично срчани удар).

Анаболички Андрогени Стероид (ААС) такођер може повећати број еритроцита и тиме утјецати на хематокрит, посебно на болденон и оxyметхолоне.

Ако је болесник дехидрирао, хематокрит може бити повишен.

Синдром капиларног цурења такођер води до ненормално високог хематокрита узрокованог истјецањем плазме из крвожилног сустава.

Снижени хематокрит

Снижени хематокрит указује на значајно крварење.

MCV и РДW помажу у процијени хематокрита нижег од нормалног тј. да ли је губитак крви кроничан или акутан. Ниски хематокрит с ниским MCV и високим РДW сугерира кронични недостатак жељеза еритропоезу, док нормалан РДW сугерира акутан губитак крви усљед крварења. Једна јединица еритроцита ће повисити хематокрит за око 3%.

Ризичне групе за развој анемије:

• дојенчад с неодговарајућим уносом жељеза

• дјеца у наглом развоју у којем расположиво жељезо не може пратити захтјеве раста масе еритроцита

• жене у плодним годинама с повећаном потребом за жељезом због губитка крви у вријеме менструације

• труднице код којих раст фетуса захтјева више жељеза

• болесници с кроничним бубрежним болестима којима бубрези не луче довољно хормона еритропотеина који стимулира коштану срж на производњу еритроцита

Извори

[[