Хwицце
Хwицце (такођер Хwицца или Wицциа) је било једно од племена/народа, односно краљевство англосаксонске Енглеске. Границе њеног подручја нису познате, али се вјерује да су отприлике одговарале некадашњој Бискупији Wорцестер, основаној 679–80, а чији су бискупи носили титулу Еписцопус Хwицциорум. У том случају би краљевство обухваћало Wорцестерсхире осим сјеверозападног дијела, Глоуцестерсхире осим Форест оф Деана, југозападни дио Wарwицксхиреа, дио Батх сјеверно од ријеке Авон, те мање дијелове Херефордсхиреа, Схропсхиреа, Стаффордсхиреа[1] и сјеверозападни Wилтсхире.[2]
Хwицце представља староенглеску ријеч за дебло или шкрињу.[3] Неки хисторичари су је протумачили као "света посуда" и повезали са обликом долине Вале оф Глоуцестер и некадашњим римско-британским регионалним култом богиње која носи вједро.[4] Богиња је највјеројатније досила име Матер Добунна те се шпекулира како је можда послужила легендама од којих ће настати циклус о Светом граалу.[5]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Територија Хwиццеа је навјеројатније одговарал древном римском цивитасу Добунни.[6] Подручјем су након римског одласка почетком 5. вијека владали Брити, али се на темељу паганских артефаката на његовом сјевероисточном рубу претпоставља да су релативно брзо тамо почели продирати Англи преко Wарwицксхире Авона а можда и других рута;[7] могуће је да су англијски освајачи узимали данак од бритских владара.[8]
Према Англосаксонској кроници године 577. се одиграла битка код Дyрхама у којој су Геwиссе (Западни Саксонци) под Цеаwлином убили три бритска краља и освојили Глоуцестер, Циренцестер и Батх. Западносаксонска власт није трајала дуго, те је можда окончана већ 584, када је била битка код Фетханлеаг, у којој је Цутха убијен, а Цеаwлин се вратио кући "бијесан"; сигурно је окончана 603. када је, према Беди, Свети Аугустине одржао састанак велшких бискупа "испод Храста св. Аугустина на граници Хwиццеа и Западних Саксонаца". Због тога се претпоставља да су Хwицце и Западни Саксонци били засебни ентитети, иако сличност имена Геwиссе и Хwицце сугерира заједничко поријекло.[9]
Према Англосаксонској кроници су над тим подручјем контролу ојачали Англи под Пендом након сукоба са Западним Саксонцима 628. Пенда је побиједио у сукобу, али, по свему судећи није анектирао подручје свом краљевству Мерција, и умјесто тога је од старе добунске државе/заједнице направио савезника или клијента.
(Под)краљевство Хwицце је такођер садржавало засебне племенске групе као Хусмерае, Стоппингас и Wеоргоран.[10]
Први краљеви који се спомињу су Еанхере и Еанфритх. Беда за Еанфритхову кћер Еафе сугерира да је била крштена, односно да је Хwицце била кршћанска држава. [11]
Хисторичари претпостављају да је Хwицце била покрштена под утицајем келтских кршћана умјесто од мисије Гргура I јер иначе добро информирани Беда уопће не спомиње покрштавање Хwиццеа.[12] Дио хисторичара вјерује да су се Хwицце рано покрстили зато што је, за разлику од других дијелова пост-римске Британије кршћанство на њиховом подручју било довољно очувано да Англи преузму вјеру својих поданика; брзу конверзију сугерира релативно мален број паганских артефаката.[13] Претпоставља се да је томе придонијела владајућа породица Хwиццеа, односно њихови династијски/политички бракови са домородачким поглавицама.
Хисторичари такођер претпостављау да се Еанхере оженио за Остхрyтх, кћер Осwиуа од Нортхумбрије, те с њом имао синове по имену Осриц, Осwалд и Осхере. За Остхрyтх се такођер биљежи да је била жена Аетхелреда од Мерције. Раније брак за Еанхереа објашњава зашто се Осриц и Осwалд описују као Æтхелредови непотес — "нећаци" али у овом контексту вјеројатно "посинци".[14]
Осриц је настојао да Хwицце добије свог бискупа,[15] али је зато Осхере био важан за стварање бискупије Wорцестер 679–80. У то вријеме је Осриц вјеројатно био мртав. Татфрид од Wхитбyја је изабран за првог бискупа Хwиццеа али је умро прије устоличења те га је замијенио Босел.[16] Wорцестерски кроничар из 12. вијека наводи да је Wорцестер изабран за сједиште бискупије зато што је био сједиште Хwиццеа.[17]
Осхереа су наслиједили синови Æтхелхеард, Æтхелwеард и Æтхелриц. На почетку Оффине владавине су краљевством владала три брата по имену Еанберхт, Ухтред и Алдред, од којих су потоња двојица владала до 780. Након њих су владари престали користилти краљевску титулу. Њихов насљедник Æтхелмунд, који је убијен у рату против Wессеxа 802, описује се као еарл.
Дистрикт је остао под влашћу Мерције све до нестанка те државе. Након тога ју је преузео краљ Алфред око 877–883 под еарлом Æтхелредом, који је можда био члан краљевске породице Хwиццеа.
Краљеви Хwиццеа
[уреди | уреди извор]Не постоје сачуване генеалогије или пописи краљеви, па је доље наведен попис екстраполиран из разних примарних извора.[18] Неки краљеви Хwиццеа су владали у тандему, што објашњава неподударање датума почетака и краја владавине.
| Име | Датуми | Напомене |
|---|---|---|
| 628 | Краљевство освојио Пенда од Мерције. | |
| Еанхере | средина 7. вијека | |
| Еанфритх | средина 7. вијека | брат Еанхереа. |
| Осриц | 670-е | сахрањен у Глостерској катедрали. |
| Осхере | 690-е | брат Осрицов. Умро прије 716. |
| Æтхелхеард | фл. 709 | Син Осхереа. Издао повељу са Æтхелwеардом. |
| Æтхелwеард | фл. 709 | Син Осхереа. |
| Æтхелриц | фл. 736 | Син Осхереа. |
| Еанберхт | фл. 750-е | Нема записа иза 759. |
| Ухтред | фл. 750-е – 779 | |
| Еалдред | фл. 750-е – 778 | |
| 780-е | Довршена асимилација Хwиццеа у Мерцију. |
Еалдормени Хwиццеа
[уреди | уреди извор]| Име | Датуми | Напомене |
|---|---|---|
| Æтхелмунд | цца. 796-802 | Погинуо у битци 802.[19] |
| ?Æтхелриц | фл. 804 | Син Æтхелмунда. Његова опорука 804. тражи погреб у Деерхурсту.[1] Архивирано 2017-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у |
| Леофwине | у. цца. 1023 | отац мерцијског еарла Леофрица |
| Одда | у. 1056 | Саградио Оддину капелу у Деерхурсту за душу брата Æлфрица. |
Остале знамените личности Хwиццеа
[уреди | уреди извор]Æтхелмод предао земљу опатици Беорнгyтх у октобру 680. и вјеројатно био члан владајуће породице .[2] Архивирано 2012-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у
Осред (цца. 693) био је тхегн Хwиццеа, кога неких хисторичари описују као краља.[20]
Фусноте
[уреди | уреди извор]- ↑ Делла Хооке, Тхе Кингдом оф тхе Хwицце (1985), пп.12-13
- ↑ Степхен Yеатес, Тхе Трибе оф Wитцхес (2008), пп.1-8
- ↑ „Олд Енглисх Дицтионарy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-27. Приступљено 2012-05-27.
- ↑ Степхен Ј. Yеатес, Тхе Трибе оф Wитцхес: Тхе религион оф тхе Добунни анд Хwицце (2008).
- ↑ Степхен Yеатес, А Дреаминг фор тхе Wитцхес (2009)
- ↑ Ј. Манцо, Добунни то Хwицце, Батх Хисторy, вол. 7 (1998).
- ↑ D.Хооке, Тхе Англо-Саxон Ландсцапе: Тхе Кингдом оф тхе Хwицце (Манцхестер, 1985), пп.8–10; Симс-Wиллиамс, 'Ст Wилфред анд тwо цхартерс датед АД 676 анд 680', Јоурнал оф Еццлесиастицал Хисторy, Вол. 39, парт 2 (1988), п.169.
- ↑ Н.Хигхам, Тхе Енглисх Цонqуест: Гилдас анд Бритаин ин тхе фифтх центурy (Манцхестер, 1994), цхапс. 2, 5.
- ↑ Еилерт Екwалл, Тхе Цонцисе Оxфорд Дицтионарy оф Енглисх Плаце-Намес (Оxфорд Цларендон Пресс, репринтед 1991)
- ↑ Давид П. Кирбy, Тхе еарлиест Енглисх Кингс (Роутледге, 1990, 2000)
- ↑ Беде, Тхе Еццлесиастицал Хисторy оф тхе Енглисх Пеопле ед. Ј.МцЦлуре анд Р.Цоллинс (Оxфорд, 1994), п.193.
- ↑ Ј. Манцо, Саxон Батх: Тхе Легацy оф Роме анд тхе Саxон Ребиртх, Батх Хисторy, вол. 7 (1998).
- ↑ C. Тхомас, Цхристианитy ин Роман Бритаин то АД 500 (1981), пп.253–71; Хооке, п.10; C. Хеигхwаy, 'Саxон Глоуцестер' ин Ј. Хаслам ед., Англо-Саxон Тоwнс ин Соутхерн Енгланд (Цхицхестер, 1984), п.375.
- ↑ Јохн Леланд, Цоллецтанеа, вол. 1, п. 240.
- ↑ Цхартер С 51, МС Цамбридге, Цорпус Цхристи Цоллеге, 111, пп. 59-60 (с. xии2)С51 Архивирано 2022-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у
- ↑ Беде, Тхе Еццесиастицал Хисторy оф тхе Енглисх Пеопле, ед. Ј. МцЦлуре анд Р. Цоллинс (1994), п. 212; Цхроницле оф Јохн оф Wорцестер ед. анд транс. Р.Р. Дарлингтон, Ј. Браy анд П. МцГурк (Оxфорд 1995), 136–8.
- ↑ "Тхе Цхроницле оф Флоренце оф Wорцестер" ин Тхе Цхурцх Хисторианс оф Енгланд ед. анд транс. Ј. Стевенсон, вол. 2, п.379.
- ↑ Тхе Блацкwелл Енцyцлопедиа оф Англо-Саxон Енгланд, ед. M. Лапидге (Блацкwелл 1999), 507.
- ↑ Англо-Саxон Цхроницле.
- ↑ Фор еxампле хе аппеарс он тхис лист оф Кингс оф Хwицце. пристип 10. III 2005.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хооке, Делла (1985). Тхе Англо-Саxон Ландсцапе: Тхе Кингдом оф тхе Хwицце.
- Симс-Wиллиамс, Патрицк (2004). „Хwицце, кингс оф тхе (ацт. ц.670–ц.780)”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс.
- Симс-Wиллиамс, Патрицк (1990). Религион анд Литературе ин Wестерн Енгланд, 600-800. Цамбридге Студиес ин Англо-Саxон Енгланд 3. Цамбридге.