Јеан Баптисте Јосепх Фоуриер

Јосепх Фоуриер
Рођење	21. март 1768 Ауxерре, Yонне, Француска
Смрт	16. 5. 1830. (доб: 62) Париз, Француска
Пребивалиште	Француска
Народност	Френцуз
Поље	Математика, физика и хисторија
Институција	Éцоле Нормале Éцоле Полyтецхниqуе
Алма матер	Éцоле Нормале
Академски ментор	Јосепх Лагранге
Истакнути студенти	Густав Дирицхлет Гиованни Плана Цлауде-Лоуис Навиер
Познат по	Фоуриерова трансформација

Јосепх Фоуриер (Ауxерре, 21. ожујка 1768. – Париз, 16. свибња 1830.), француски математичар и физичар. Професор на Éцоле Нормале и Политехничкој школи у Паризу (фр. Éцоле Полyтецхниqуе). Судјеловао у Наполеонову походу на Египат (1798.) и постао гувернер Доњег Египта. Године 1822. објавио је дјело Аналитичка теорија топлине (фр. Тхéорие аналyтиqуе де ла цхалеур), које је посебно значајно у математичкој физици (Фоуриерови редови). Његово недовршено дјело о математичкој анализи одређених једнаџби допунио је и објавио 1831. француски математичар Хенри Навиер. Фоуриер је био тајник Француске академије знаности (1822.), члан Краљевског друштва (енг. Роyал Социетy) од 1823. и предсједник вијећа Политехничке школе у Паризу (1827.). По њем је назван кратер на Мјесецу (Фоуриер (кратер)).

Један од првих који је дошао до спознаје учинка стакленика био је Јосепх Фоуриер. Он је 1820. израчунао да би небеско тијело величине Земље требао бити знатно хладнији да топлина долази само од Сунчеве енергије. 1824. схватио је да температура Земљине површине у великој мјери овиси о плиновима у Земљиној атмосфери, те је поставио темеље појмове, који ће много касније добити име учинак стакленика. Већ је 1872. било познато да су водена пара и угљиков диоксид ЦО₂ главни стакленички плинови, и да повећање њихове концентрације може узроковати повишење температуре у нижим слојевима атмосфере.

Фоуриерови редови

Тригонометријски развоји функција први се пут спомињу почетком 18. стољећа код титрања и сличних физикалних појава, али све до почетка 19. стољећа нису били систематично проучавани. Године 1807. француски физичар и математичар Јосепх Фоуриер је тврдио да се свака функција на ограниченом интервалу може приказати у облику тригонометријског реда:

${\begin{aligned}s(x)&={\frac {a_{0}}{2}}+\sum _{n=1}^{\infty }\left[a_{n}\cos \left(nx\right)+b_{n}\sin \left(nx\right)\right]\\&={\frac {2}{\pi }}\sum _{n=1}^{\infty }{\frac {(-1)^{n+1}}{n}}\sin(nx),\quad \mathrm {za} \quad x-\pi \notin 2\pi \mathbf {Z} .\end{aligned}}$

Иако су редове сличних облика проматрали и његови велики претходници попут Берноуллија, Д’Алемберта и Еулера, Фоуриерова метода је била толико напредна да је требало проћи још петнаест година док не буде призната од ауторитета његовог доба, Лаплацеа, Поиссона и Лагрангеа. Они су оправдано замјерали Фоуриеру недостатак математичке строгости, јер су неке његове тврдње биле погрешне. Фоуриер је коначно 1822. објавио свој рад под насловом Аналитичка теорија топлине (фр. Тхéорие аналyтиqуе де ла цхалеур) у којем анализира проблем ширења топлине, описан парцијалним диференцијалним једнаџбама и користи свој револуционарни начин приказивања функција како би ријешио тај проблем. Математичку строгост Фоуриеровом раду дали су касније Дирицхлет и Риеманн.

Стакленички ефект

Стакленички ефект, стакленички учинак, ефект стакленика или учинак стакленика је загријавање Земљине површине и доњих слојева Земљине атмосфере селективним пропуштањем топлинског зрачења: атмосфера пропушта велик постотак видљиве Сунчеве свјетлости која загријава Земљу, а дио те енергије реемитира се у облику дуговалнога топлинског зрачења натраг у атмосферу. Највећи дио те енергије упија (апсорбира) се у атмосфери молекулама водене паре, угљиковог диоксида, те у мањој мјери неких других плинова (клорофлуороугљици, метан и други) и одбија (рефлектира) натраг према Земљи. Да нема учинка стакленика, температура би на Земљи била –73 °Ц. Због повећаног стварања угљиковог диоксида индустријским процесима (индустријска револуција) посљедњих се стотињак година учинак стакленика повећава и доводи до опћег загријавања атмосфере, а самим тиме и климатских промјена. То је процес у којем наш планет не успијева одржати равнотежу између енергије прикупљене са Сунца и топлине израчене у свемир. Плинови чија је концентрација порасла загађењем атмосфере одбијају дио топлине натраг на Земљу, што изазива подизање температуре атмосфере не би ли се успоставила нова равнотежа. Сличан процес одвија се у стакленику, па одатле и назив.

Извори

Јеан Баптисте Јосепх Фоуриер на Wикимедијиној остави