Костоберина

Костоберина
Статус заштите
	; Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Цхордата;
Разред:	Авес;
Ред:	Фалцониформес (или Ацципитриформес);
Породица:	Аегyпиинае;
Род:	Гyпаетус; Сторр, 1784.
Врста:	Гyпаетус барбатус;
Двојни назив
	Гyпаетус барбатус; Царл Линне, 1758.
	Распрострањеност костоберине

Костоберина или жутоглава костоберина (Гyпаетус барбатус) је врста стрвинара старог свијета и једини припадник рода Гyпаетус. Живи на високим планинама јужне Еуропе, Африке, Индије и Тибета. Успјешно је поновно уведен у Алпе, али је још увијек једна од најрјеђих птица грабљивица Еуропе.

Као и други лешинари, он је стрвинар и храни се углавном стрвинама мртвих животиња. Међутим, често не поједе месо, јер му коштана срж чини 90% исхране. Велике кости баца са висине да би их сломио у мање дијелове. Понекада баца и живе корњаче да би разбио оклоп.

Опис

За разлику од других лешинара, глава костоберине није без перја. Ова огромна птица је дуга 95-125 цм са распоном крила од скоро 3 метра. У лету се доста разликује од осталих лешинара због својих великих, уских крила и дугог клинастог репа. Тежак је 4,5-7,5 кг.

Одрасли имају жућкасто тијело и главу и црне "бркове". Понекад се посипа блатом по тијелу и добије црвенкасту боју. Реп и крила су сиви. Младунци су у потпуности тамни и треба им неколико година да у потпуности одрасту. Костоберина се не гласа, осим продорних звиждука које испуштају на литицама на којима се размножавају. Могу доживјети 40 година у заточеништву.

Станиште

Станиште костоберине су искључиво планински предјели (500–4 000 м надморске висине). Једна је птица виђена на 7 300 м. Размножава се од средине просинца до средине вељаче. Женка несе 1 до 2 јајета која се излегу након 53-58 дана. Након излегања млади проведу 106 до 130 дана у гнијезду док не добију перје.

Гyпаетус барбатус ауреус
Гyпаетус барбатус хемацхаланус

Очување

Иако је костоберина осјетљива врста у Еуропи, због свог великог ареала у Азији и Африци сматра се најмање угроженом врстом (лц) по ИУЦН-у.

Легенде

По једној легенди грчки драматичар Есхил је умро када је један орао, замијенивши његову ћелаву главу за камен, бацио корњачу на њега. Ако је ова прича истинита онда је "орао" врло лако могао бити костоберина.

1945. године, Схимон Перес, који се тада звао Схимон Перскy, и Давид Бен-Гурион су нашли гнијездо костоберина у пустињи Негев. Хебрејски назив те птице, "перес", се Схимону Перскyју толико свидио да га је узео као своје презиме.

Костоберина се сматра осјетљивом врстом у Ирану. У иранској митологији та птица је симбол среће. Вјерује се да када сјена "хуме" падне на некога, тај ће постати моћан.

Други пројекти

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: костоберина
	Wикиврсте имају податке о: костоберини