Лоире

Лоара
Лоара; ;
Локација
Државе	Француска
Градови	Орлеанс, Тоурс, Ангерс, Нантес, Саинт-Назаире
Хидрографија
Извор ; – апс. висина	Централни масив (департман Ардèцхе) ; 1 370 m
Ушће ; – апс. висина ; – врста	Саинт-Назаире у Атлантик ; 0 m ; естуариј
Дужина	1 020 km
Притоке	Арроуx, Сартхе, Лоир, Маyенне, Аллиер, Цхер, Индре, Виенне, Сèвре Нантаисе, Оуетте, Лаyон, Лоирет
Хидрологија
Проток ; – средњи	; 835.3 м³/с
Слив ; – површина	; 117 000 км²
Улијева се у	Атлански оцеан
Транспорт
Пловност	од ушћа до Нантеса

Лоара (француски: Лоире, окситански: Лéгер, бретонски: Лигер) је најдужа Француска ријека дуга 1 020 км^[1], позната по бројним дворцима уз своје обале, због тог је децембра 2000. уврштена на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине као локалитет - Долина Лоире.

Географске карактеристике

Лоара извире на надморској висини од 1 370 м у масиву Цéвеннес на југу Француске након тог тече према сјеверу преко Средишњег масива, након што уђе у Паришку завалу, код Орлеанса завија према западу и тече релативно правилно до свог естуарија који почиње од Нантеса да се код Саинт-Назаире улије у Атлантски оцеан. ^[1]

Порјечје Лоаре велико је око 117 000 км²^[1], то је врло различити терен, од брдовитог краја у горњем току, до равничарског у средњем и доњем дијелу. У свом горњем току на више мјеста је преграђивана, тако да је данас пловна за велике бродове само до Нантеса. Узводно њоме плове још само туристички бродови, који гостима омогућавају поглед на свјетски познате дворце уз њену обалу.

Порјечје Лоаре има умјерену оцеанску климу, без сушне сезоне, са бројним оборинама, укључујући и снијег у горњем току. У том дијелу су честе и јаке јесенске олује са Средоземља. Водостај је обично највиши крајем зиме, али не постоји поуздано правило, тако да се ријека може излити и плавити у било којем мјесецу, али ипак је то најмање вјеројатно у јулу и аугусту. ^[1]

У свом средњем току ријека тече кроз равничарски крај, који је некоћ био мочварни крај. Изградња насипа и култивирање краја почела је још од 12. вијека, а довршена је у 19. вијеку. ^[1]Ефикасна пољопривредна мелиорација почела је од 14. вијека, велики потицај томе била је присутност француског двора у 15. и 16. вијеку, који је имао у средњем току ријеке бројне феуде, које су жељели унаприједити производњу. Лоара је врхунац просперитета имала у 18. вијеку, прије француске револуције, тад је била изузетно важна прометница за пријевоз роба, а градови на њеним обалама били су велике луке. ^[1]Тад су за потребе развоја ријечног промета прокопани бројни канали током 17. и 18. вијека, којим је Лоара спојена са Сеином па се роба из Атлантика могла ријеком превести до Париза. Ти канали су преуски за модерне бродове, па је њихова употреба данас ограничена, тако да је порјечје Лоаре остало изван сувремених токова, рурални крај старог свијета, на који је мало утјецала модерно индустријско доба. ^[1]