Несвишки дворац
| Архитектонски, стамбени и културни комплекс породице Радзиwиłł у Несвижу | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Белорусија
  Несвишки дворац | |
| Регистриран: | 2005. (29. засједање) |
| Врста: | Природно добро |
| Мјерило: | ии, ив, ви |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Несвишки дворац (бјелоруски: Нясвіжскі замак, Ниасвижски замак, руски: Несвижский замок) магнатске породице Радзиwиłł у белоруском граду Њасвижу је изврстан примјер средњоевропског дворца из 17. вијека, грађеног у ренесансном и барокном стилу који су се савршено уклопили створивши чувени споменик који је снажно утјецао на архитектуру ширег подручја. Несвишки дворац је 2005. уврштен на Унесцо-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[1]
.jpg)
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Градњу дворца започео је кнез Пољско-Литванске Уније, Микоłај Крзyсзтоф Радзиwилл 1584., један од најмоћнијих Пољско литавских магната. Градња дворца у ренесансном стилу потрајала 20 година.
У вријеме Великог сјеверног рата -1706., шведски краљ Карло XII. је заузео дворац и знатно га оштетио. Од тада више није имао обрамбену функцију, па га је током 18. вијека породица Радзиwиłł обновила у данашњем барокном стилу захваљујући њемачким и талијанским архитектима.
Након Прве подјеле Пољске од 1722. град и дворац су припојени Руском Царству, а од 1807. су дио Варшавског војводства, као и породична имања. Радзиwиłłи су тек 1865. поновно добили Несвишки дворац. Принц Антони Радзиwилл је од 1881.-86. године обновио стамбени дио дворца и проширио парк на 90 хектара и уредио га у стлу енглеског парка.
Након Пакта Риббентроп-Молотов -1939., Несвиж је припао Совјетском Савезу па су сва магнатска имања национализирана. Несвишки дворац је служио као санаториј, а парк је пропадао, све до 1994. када га је новооснована Република Белорусија заштитила као национални споменик културе. Горње катове дворца је 2002. захватио пожар па још увијек траје рестаурација цијелог комплекса. Успркос дјеломичној обнови, комплекс је 2005. године уписан на УНЕСЦО-в попис свјетске баштине у Еуропи.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]
Породица Радзиwиłł, која је градила и обнављала дворац у Несвижу од 16. вијека до 1939., дала је бројне важне личности европске хисторије и културе. Захваљујући њима град Несвиж је постао јако утјецајан у науци, умјетности, занатсву и архитектури. Комплекс се састоји од резиденцијалног дијела дворца и цркве-маузолеја Тијела Кристова (Цорпус Цхристи), те десет зграда које су спојене као цјелина око шестостраног дворишта. Црква је спојена с дворцем браном преко јарка који је служио као маузолеј породице Радзиwилл. Ту се налазе 72 једноставна сандука од брезе с рељефом пољског државног грба на поклопцу.
Црква Тијела Кристова (1587.-1593.) је једна од најранијих језуитских цркава на свијету и прва барокна грађевина у Пољско-Литванској Унији и Источној Европи. Подигнута је по пројекту талијанског архитекта Гиан Мариа Бернардонија (1541.-1605.) по узору на прву језуитску цркву, Ил Гесу у Риму. Та базилика поред барокне фасаде има и барокну куполу, те каснобарокне фреске (изведене 1760-их) и олтар Светог Крижа који су извели венецијански скулптори 1583.
Дворац и крижна црква с куполом су постале важан прототип према којему се развила архитектура у читавој Централној Европи, а нарочито у Белорусији, Пољској, Литванији и Русији.
Енглески парк Несвишког дворца из 19. вијека је, својом величином од преко 1 км², један од највећих у Европи.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „10 Треасурес оф Полисх-Беларусиан Арцхитецтурал Херитаге” (енглески). Цултуре. Приступљено 28.08. 2021.
