Пређи на садржај

Норрботтен

Извор: Wikipedija
Норрботтен
Позиција Норрботтена на карти Шведске
У саставу Шведске
Управни облик покрајина
Површина 26671 км²
Становништво 192.542
Густоћа 7 становника на км²

Норрботтен је једна од 25 шведских хисторијских покрајина (шведски: ландскап) на крајњем сјевероистоку земље, која данас више нема никакву административну функцију, али се њени становници још увијек идентифицирају са њом.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Норрботтен се простире дуж Ботнијског заљева, са југа граничи са покрајином Вäстерботтен, са запада са Лаппландом и са истока са Финском. Покрива терен од 26 671 км² на ком живи 192 542 становника.[1]

Данас административно припада под истоимену грофовију Норрботтен.

Како се налази унутар Арктичког круга има необично сурову климу, коју његови нативни становници Саами описују као климу са 8 годишњих доба, кад је љети увијек - дан, али је за дуге зиме увијек ноћ.[1]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Норрботтен је најмлађа шведска покрајина, креиран тек 1810. од дијела старије покрајине Вäстерботтен. Куриозум је да је тек 1995. добио грб.[1]

Швеђани су почели колонизирати тај крај тек након 1300. па је прва грофовија (лäн) - Норрботтен основана 1441. али је убрзо подјељена на двије Вäстерботтен и Öстерботтен. Име Норрботтен поновно је враћено 1810. за административне реформе земље овај пут као име покрајине.[2]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Како врло мало усјева може дозријети за кратког љета - пољопривреда је врло слаба, а и дрвопрерађивачка индустрија, јер су дрва ниска и споро расту. Највећи индустријски центар је град Лулеå (административни центар Грофовије Норрботтен) у ком се тали жељезна руда из рудника у брдима Лаппланда.[3]

  1. 1,0 1,1 1,2 Факта ом Норрботтен (шведски). Тацитус. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-06. Приступљено 10. 04. 2015. 
  2. Вäстерботтен, Норрботтен оцх Лаппланд (шведски). Тацитус. Приступљено 10. 04. 2015. 
  3. Норрботтен (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 9. 04. 2015. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]