Окаванго
| Окаванго Кубанго | |
|---|---|
 | |
| Локација | |
| Државе |  Ангола Намибија Боцвана |
| Хидрографија | |
| Извор – апс. висина | Висораван Биé (Ангола) 1780 [1] m |
| Ушће – апс. висина – врста | Делта Окаванго (Боцвана) ? m делта |
| Дужина | 1 600 [1] km |
| Притоке | Цуито |
| Хидрологија | |
| Проток – средњи | 475 м³/с |
| Слив – површина | 721 258 км² |
| Улијева се у | Делта Окаванго |
Окаванго или Кубанго) је велика ријека на југозападу Африке дуга 1 600 км, која извире у Анголи и отјече у пустињу Калахари у сјеверној Боцвани, гдје ријека завршава у огромној мочвари познатој као Делта Окаванго.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Окаванго извире као Кубанго јужно од мјеста Вила Нова, на анголској Висоравни Биé, на надморској висини 1780 м. Од тамо тече стрмоглаво се спуштајући кроз Анголу испрва према југу, а онда заокреће према југоистоку. У том горњем дијелу свог тока има бројне брзаце. У средњем дијелу свог тока формира границу између Анголе и Намибије.[1]
Након што прими своју највећу притоку Цуито, Окаванго излази из Анголе и протиче крозНамибију преко уског језичка познатог као - Цаприви и улази у Боцвану.[1] Одмах по уласку у равницу Боцване Окаванго се почиње разлијевати на бројне рукавце, да се након 112 км разлије у праву трокутасту - делту широку 240 км, са површином од око 16 800 км². Она се за кишне сезоне претвара у праву мочвару, али за сушног времена и великог испаравања драстично промјени свој изглед.[1]
Окаванго има слив велик око 721 258 км² и просјечни истјек од 475 м3/с који јако варира.
У горњем току у Анголи Окаванго тече кроз шумовит крај, али како се спушта према југу - шуме постају све ријеђе да се у средњем дијелу крајолик претвори у суху савану - прошарану ријетким багремовима. На самом крају у мочварној делти једина вегетација су густиши папирусове трстике и водено биље које расте по плићацима ријеке и њених безбројних рукаваца, уз крпице шума и савана између рукаваца. Папирусови шумарци често набујају до мјере да једноставно блокирају проток воде, па ријека измјени свој ток и потече у другом смјеру.[1]
Окаванго већ од средине има бројне меандре и врло промјењиво корито, па се често разлијева у бројне рукавце, који се за суше затрпају, па кад наступи сезона киша у Анголи у јануару, и поновно оживи корито ријеке потеку неким новим коритом - тако да се његова дужина од 1 600 км треба узети са резервом, - јер се она стално мијења.
Ријека је своје име добила по народу Каванго који живи по сјеверној Намибији. Шкотски мисионар и истраживач - Давид Ливингстоне, био је први Европљанин који је истражио ток Окаванга и доспио до његове мочварне делте - 1849.[1]
Иако Окаванго има воде, што је ријеткост у том сушном крају, његов слив је ријетко насељен, један од главих разлога је велик број муха це це, изузетно опасних за људе и њихове животиње. Окаванго није плован, осим за мање ријечне чамце.[1]
На сјевероисточном крају Делте Окаванго основан је Национални парк Мореми (Мореми Wилдлифе Ресерве) на површини од 3 788 км² који због обиља воде врви биљним и животињским свијетом, тако да има лавова, гепарда, афричких бивола, гнуа, нилских коња, зебри, афричких дивљих паса, крокодила, и бројних других врста, уз велик број птица; рода, ибиса, чапљи, ждралова, патки, гусака, препелица уз бројне рибе.[1]
