Ос

Ово је главно значење појма Ос. За друга значења, в. Ос (разврставање).

„Оса” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Оса (разврставање).

Картезијев или правокутни координатни сустав.

Небески полови, небески екватор и еклиптика.

Ос је замишљени правац према којему нека точка или тијело има одређен положај или одређена математичка, физичка или нека друга својства. Тако на примјер:

• координатне оси одређују простор унутар којега свака точка има строго дефиниран положај (на оримјер Картезијев или правокутни координатни сустав);
• ос симетрије ротацијски симетричнога тијела геометријско је мјесто средишта концентричних и међусобно паралелних кружница на којима леже све точке тијела;
• ос ротације тијела правац је на којем точке тијела мирују, док се све остале гибају по кружним путањама са средиштима на том правцу (на примјер жироскоп има 3 оси ротације);
• оптичка ос правац је који повезује жаришта (фокусе) лећа неког оптичкога сустава (далекозора, микроскопа и слично);
• у кристалографији је оптичка ос смјер у дволомном кристалу у којем су брзине обију зрака једнаке, то јест смјер у којем нема дволома (једноосни кристал има једну такву ос, двоосни двије);
• небеска или свјетска ос поклапа се с оси Земљине ротације, протеже се у бесконачност и пробада небески свод у његовим половима. Небеска ос је замишљени правац идентичан са Земљином оси ротације и пробада небеску сферу у сјеверном и јужном небеском полу. У точки сјеверног небеског пола се приближно налази звијезда Сјеверњача. Око небеске оси се привидно окреће небеска сфера (привидно окретање настаје због ротације Земље). Сва небеска тијела привидно се окрећу око небеске оси.