Покрајина
Покрајина (лат. провинциа – провинција), је управно-административна јединица те друга разина власти у већини земаља. У савезним државама покрајина може бити назив за федералну јединицу. Тијеком раздобља Британског царства различите колоније су имале назив провинције попут Провинције Канаде и Провинције Јужне Аустралије.
У федерацијама функције средишње и покрајинске власти или подручја јурисдикције назначена су у уставу. Оне које нису посебно означене у уставу називају се "резидуалне силе". Те резидуалне силе леже на покрајинској (или државној) разини у децентрализираном федералном систему (попут Сједињених Држава и Аустралије) с обзиром на централизирани федерални систем у којему су задржане на федералној разини (као у Канади). Успркос томе, неке од набројених сила могу такођер бити врло значајне. канадске провинције су, примјерице, суверене у односу на важне послове попут закона и реда, власништва, грађанских права, образовања, социјалне скрби, здравствених служби и чак пореза.
Еволуција федерација створила је неизбјежно повлачење ужета између схваћања федералне превласти насупрот "државним правима". Повијесна подјела одговорности у федералним уставима неизбјежно је предмет многобројних преклапања. Примјерице када средишња власт, која је одговорна за "вањске послове", улази у међународне споразуме у подручјима гдје држава или покрајина имају суверенитет, споразуми склопљени на националној разини могу створити јурисдикцијско преклапање и сукобљавајуће законе. То преклапање ствара могућност за унутрашње препирке које воде до уставних амандмана и судских одлука које значајно мијењају равнотежу снага.
Ријеч покрајина, тј. провинција створили су Римљани који су своје царство подијелили у провинције. Сматра се да ријеч потјече из латинске ријечи провинциа (зона утјецаја), која је настала од ријечи про ("испред") и винциа ("повезано").
У Француској израз ен провинце још увијек тежи значењу "изван регије Париза". Прије Француске револуције земља се састојала од регије Иле-де-Франце – краљевског особног лена – и краљевских покрајина, којима су некоћ управљали њихови властити феудални господари. Будући да се термин сада службено користи за другу разину власти, тај се израз понекад замијењује с ен рéгион.
Исти се израз користи у Перуу гдје ен провинциас значи "изван града Лиме" иако је сама Лима смјештена у провинцији. Будући да је земља подијељена у двадесет пет регија које су онда подијељене у 194 провинције, провинције су тек трећа јединица власти у Перуу.
У арапским земљама друга разина власти назива се мухфазах, а преводи се као гувернерат. Тај термин се такођер користи за повијесне руске губерније. Успореди област.
У Пољској истовриједни појам провинцији је војводство (wојеwóдзтwо).
Сувремене провинције
[уреди | уреди извор]Подразреди названи или преведени у "покрајина", тј. "провинција".
Најнасељенија провинција је Хенан, Кина, стан. 93,000,000. Такођер су врло насељене неколико других кинеских провинција једнако као и Пуњаб, Пакистан, стан. 85,000,000.
Највеће провинције према површини јесу Xињианг, Кина (1,600,000 км²) и Qуебец, Канада (1,500,000 км²).
Такођер постоје провинције на Новом Зеланду, али се земља не сматрала "федералном" земљом. Провинције ипак имају неколико дужности попут сакупљања пореза, а свака провинција има и своју властиту здравствену управу те управа над окружним затворима.
Гувернерати
[уреди | уреди извор]Термин гувернерат се нашироко користи у арапским земљама за означавање административне јединице; пријевод је арапске ријечи мухафазах. Неки гувернерати повезују више од једног вилајета; други блиско слиједе традиционалне границе насљеђене од отоманског вилајетског сустава.
Повијесне покрајине
[уреди | уреди извор]Античке и средњовјековне/феудалне покрајине
[уреди | уреди извор]- фараонске : види ном (Египат)
- у Ахеменидској Перзији (и вјеројатно прије у Медији), те опет након освајања и даљњег ширења Александра Великога и у различитим (углавном великим) хеленистичким насљедним државама : види сатрапија
- Провинције Римског Царства
- у (каснијем) Бизанту : види егзархат, тема
- гау (жупанија) у франачком (каролиншком) 'ре-основаном' Светом Римском Царству
- емират? у (арапским управљаним) калифатима и наредним султанатима
- субах у Индијском могулском царству
Модерне покрајине
[уреди | уреди извор]У повијесним оквирима Фернанд Браудел је осликао еуропске провинције—саграђене од бројних малих регија названима француски паy или швицарски кантони, сваки с мјесним културним идентитетом и усредоточеним над трговиштем—као политичке јединице оптималне величине у прединдустријској раномодерној Еуропи те се пита, "зар провинција није истинска 'очевина' својим становницима?" (Перспектива свијета 1984., стр. 284) Иако централистички организирана Француска, рана национална држава, могла се урушити у аутономне покрајинске свијетове под притиском као што је непрекинута криза тијеком Вјерских ратова, 1562.—1598.
За повјесничаре 19. и 20. стољећа "централизирана власт" се узимала као симптом или модерност те политичка зрелост у успону Еуропе. Онда су се у 20. стољећу, док је Еуропска унија приближавала границе националних држава, центипеталне силе чиниле да се крећу према флексибилнијем суставу састављеном од локализиранијих, покрајинских управних ентитета под еуропским сунцобраном. Шпањолска је након Франца Држава аутономијâ, службено јединствена, али заправо функционира као федерација аутономних заједница, свака с различитом снагом. Док се Србија, остатак бивше Југославије, борила са сепаратистима у покрајини Косово, истовремено је УК под политичким принципом "деволуције" успоставило локалне парламенте у Шкотској, Wалесу и Сјеверној Ирској (1998.). Јаки локални национализми испливали су на површину и развили се у Цорнwаллу, Лангуедоцу, Каталонији, Ломбардији, Корзици и Фландрији, те источно од Еуропе у Абхазији, Чеченији и Курдистану.
У Хабсбуршким територијима традиционалне покрајине дјеломице су изражене као Лäндер у 19. стољећу у Аустро-Угарској.
Провинције Отоманског Царства имале су различите типове гувернера (опћенито паша), али већином названих валије, дакле превладавајући термин вилајет, опћенито подијељени (често у бејлике), понекад окупљених под генералним гувернером (названим беглербегом).
- Бивше провинције Отоманског Царства
- Бивша провинција Канаде (1840.-1867.)
- Бивше провинције Француске
- Бивше провинције Ирске
- Бивше провинције Јапана
- Бивша провинција Јужна Аустралија (сада аустралска држава)
- Бивше провинције Шведске
- Бивша Република Седам Уједињених Провинција (Низоземска)
- Бивше Сједињене Провинције Средишње Америке