Протоцетиди
| Протоцетиди | |
|---|---|
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Изумрли ({{{када}}}) (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Цетацеа |
| Подред: | Арцхаеоцети |
| Породица: | Протоцетидае Стромер 1908 |
Протоцетиди (лат. Протоцетидае) формирају разнолику и хетерогену групу китова, који су настањивали подручје данашње Азије, Европе, Африке и Сјеверне Америке.
Опис
[уреди | уреди извор]У ту породицу спадало је много родова, а неки од њих су и врло познати (нпр. Родхоцетус). До сада откривени протоцетиди имали су велике предње и задње удове који су их могли подржавати на копну, те су вјероватно живјели водоземним начином живота, и у мору и на копну. Није познато да ли су протоцетиди имали хоризонтална репна пераја као данашњи китови. Међутим, јасно је да су се још више прилагодили животу у води од својих предака. Код Родхоцетуса је, на примјер, крсна кост, коју код копнених сисара заправо чини пет сраслих пршљена који повезују карлицу са кичменим стубом, била подијељена на више дијелова. Међутим, карлица је још увијек била повезана са једним од тих крстачних пршљена. Надаље, носни отвори сада су се налазили на пола пута уз њушку, што је први корак према ономе што се може видјети код данашњих китова. Њихов претпостављени водоземни начин живота подржава откриће скотне јединке Маиацетуса,[1] код које је фосилизирани фетус био окренут главом према родном каналу, што указује на то да је Маиацетус рађао потомство на копну. На унгулатно поријекло тих раних китова још увијек подсјећају карактеристике попут присуства копита на сваком прсту код Родхоцетуса.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Гингерицх ет ал. 2005. су предложили постојање потпородица протоцетида. Макарацетуса су сврстали у властиту потпородицу на основу његових јединствених прилагодби за исхрану (укључујући и само два сјекутића у обије предмаксиларне кости). Затим су успоставили двије потпородице за преостале протоцетиде на основу тога колико су били прилагођени животу у води:[2]
Протоцетини су лутецијски птороцетиди са генерализираним лубањама са три сјекутића у премаксиларној кости и три кутњака у максиларној. Што се тиче познатог дијела посткранијалног скелета, такођер су имали здјелицу сличну оној код данашњих копнених сисара, са крсном кости састављеном од неколико сраслих пршљена, спојених са карличном кости, те велике задње удове који су им служили за потискивање кроз воду.[2]
Припадници Георгиацетинае су бартонијски протоцетиди, који представљају прелаз на базилосауриде. Њихове лубање и зуби слични су онима код протоцетина, али им је карлица знатно редуцирана, без битних веза између крсне кости и карличне кости. Њихови задњи удови никада нису пронађени, али редуцирана карлица указује на то да су вјероватно пливали помоћу репа, а не стопала.[2]
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Гингерицх ет ал. 2009
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гингерицх ет ал. 2005, Табле 1, пп. 207–8
Извори
[уреди | уреди извор]- Гингерицх, Пхилип D; ул-Хаq, Мунир; вон Коенигсwалд, Wигхарт; Сандерс, Wиллиам Ј; Смитх, Б Холлy; Залмоут, Иyад С (2009). „Неw Протоцетид Wхале фром тхе Миддле Еоцене оф Пакистан: Биртх он Ланд, Прецоциал Девелопмент, анд Сеxуал Диморпхисм”. ПЛОС ОНЕ 4 (2): е4366. ДОИ:10.1371/journal.pone.0004366. ПМЦ 2629576. ПМИД 19194487.
- Гингерицх, Пхилип D.; Залмоут, Иyад С.; Ул-Хаq, Мунир; Бхатти, M. Акрам (2005). „Макарацетус биденс, а неw протоцетид арцхаеоцете (Маммалиа, Цетацеа) фром тхе еарлy миддле Еоцене оф Балоцхистан (Пакистан)”. Цонтрибутионс фром тхе Мусеум оф Палеонтологy 31 (9): 197-210. ОЦЛЦ 742723177. Приступљено Марцх 2013.
- Стромер, Ернст (1908). Дие Арцхаеоцети дес äгyптисцхен Еозäнс: Беитрäге зур палäонтологие унд геологие Öстерреицх-Унгарнс унд дес Ориентс. W. Браумüллер. ОЦЛЦ 21174007. Приступљено Јулy 2013.