Qингцхенг Схан
Планина Qингцхенг и Дујиангyан сустав за наводњавање | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Кина
| |
Регистриран: | 2000. (24. засједање) |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | ии, ив, ви |
Угроженост: | но |
Референца: | УНЕСЦО |
Планина Qингцхенг (кинески: 青城山, пинyин: Qīнгцхéнг Схāн) је планина код града Дујиангyана у кинеској покрајини Сечуан. Планина је једно од најстветијих мјеста таоизма у Кини, и једна од Светих планина Кине. Према кинеској митологији, Жути Цар (Хуангди) је овдје науковао, заједно с Нингом Фенгзхијем. Због тога је широм планине изграђено много таоистичких храмова. Планина Qинцхенг је, заједно с Дујиангyан суставом за наводњавање, уписана на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији и Оцеанији, 2000. године[1] као "мјеста гдје је таоизам настао, а што се слави у његовим бројним храмовима".
Повијест
[уреди | уреди извор]Год. 142., филозоф Зханг Линг основао је наук таоизма на брду Qингцхенг, а сљедеће године се уселио у оно што је данас постало познат као "Небеска Шпиља Тиансхи" (назив за духовног вођу таоизма). Тијеком динстије Јин (265.-420.) број таоистичких храмова се повећао, и планина Qинцхенг је постала средиште из којег се учење таоизма проширило диљем Кине. Тијеком династије Танг дјела Ду Гуангтинга, једног од најзначајнијих особа у кинеској филозофији и знаности, су прикупљена у оно што је данас познато као "Таоистички рукописи."
У немирном раздобљу на крају династије Минг и почетка династије Qинг, у 17. стољећу, велики број таоистичких учењака и ученика се преселило на планину Qингцхенг из свих крајева Кине. Након тога, света планина је наставила своју улогу интелектуалног и духовног центра таоизма; улогу коју је задржала до данашњих дана.[2].
Одлике
[уреди | уреди извор]Планина Qинцхенг, са својих 36 врхова, протеже се на подручју од око 120 км, западно од Цхенгдуа (成都, Цхéнгду), главног града покрајине Сечуан, док је испред ње долина Цхуанxи, а иза вјечито бијели врхови планина Мингсхан.
На планини Qингцхенг се налази једанаест храмова од посебног значаја за таоистичку архитектуру, јер они (за разлику од храмова планине Wуданг) не копирају значајке царског двора, него традицијску архитектуру западног Сечуана. Храм Ерwанг, западно од града Дујиангyана, је знатно повећан за вријеме династије Сонг (960.-1279.), и знатно обновљен у 17. стољећу. Грађен је од дрвета и налази се на стратешкој точки планине, с погледом на ријеку. Резбарије у храму су забиљешке повијести и постигнућа у контроли вода Дујиангyана.
Повезнице
[уреди | уреди извор]Знамените кинеске планине повезане с таоизмом:
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Планина Qингцхенг и Дујиангyан сустав за наводњавање на УНЕСЦО-вим службеним страницама (en) Преузето 1. рујна 2011.
- ↑ Три главна пројекта Дујиангyана на травелцхинатоур.цом (en) Преузето 1. рујна 2011.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- "Таминг тхе Флоодwатерс" Архивирано 2011-07-19 на Wаyбацк Мацхине-у на цхинахеритагенеwслеттер.орг (en)