Пређи на садржај

Радионекроза

Извор: Wikipedija
Радионекроза
Радионекроза прстију обе шаке
Класификација и екстерни ресурси
ИЦД-10Т66
ИЦД-9990
МедлинеПлус000026
еМедицинеартицле/834015
МеСХД011832

Радионекроза[1] (енгл. Radionecrosis) је повреда или прерана смрт (некроза) ћелија и живих ткива изазвана прекомерним излагањем јонизујућем зрачењу (најчешће рендген или гама зрачења)[2]. У медицинској пракси радионекроза меких ткива и костију најчешће настаје у току радиотерпије туморског ткива као последица оштећења здравог ткива које се нашло у снопу зрачења. Радионекроза се може сматрати и једном од јатрогених болести, изазване медицинском процедуром.

Патофизиологија [3]

[уреди | уреди извор]

Лечење тумора је значајно побољшано током прве деценије 21. века. Према проценама, у терапији нових случајева инвазивних (малигних) тумора, једна половина од око 1,2 милиона се лечи радиотерапијом [4]. Радиотерапија се обилато користи у лечењу малигних лезије на глави и врату, уз повећану стопу преживљавања пацијената. Међутим, она је праћена и нежељеним реакцијама (као што је и радионекроза) које значајно утичу на квалитет живота пацијента и даљи ток лечења. Већина стручњака за радиотерапију или онколога правилно дизајнира протоколе лечења, дозу и зону озрачења тумора, али се и поред тога код више од 5% пацијената развијају тешке реакције на јонизујуће зрачење [4][5].

Када је туморско ткиво пацијента изложено снопу јонизујућег зрачења, настаје оштећење не само озраченог тумороског већ и здравог ткива. Зато се радионекроза као могућа последица излагања радијацији током радиотерапије, може дефинисати и као чир (улцерација) у озраченом ткиву, без присуства резидуалног малигнитета [5].

Нежељени ефекти излагања зрачењу могу бити потенцирани истовременом применом са хемотерапијом и обрнуто. Такође неки пацијената су осетљивији на зрачење од других, и не постоје поуздани тестови да идентификују оне пацијенте који ће искуствено реаговати најгорим последицама зрачења као што су некроза меких ткива или некроза костију. Ове промене су нарочито изражене пред крај планираног зрачења, али се могу јавити и више дана или месеци по његовом завршетку, што је такође тешко предвидети. Зато се нежељена дејства након излагања зрачењу обично разврставају у две категорије;

  • Акутна радијациона оштећења, која настају током или непосредно после третмана
  • Хронична радијациона оштећења, које се дешавају месецима или чак годинама након третмана.

Код спољњег јонизујућег зрачења зраци пролазе кроз кожу да би стигли до тумора и његове локације у телу. Зато кожа и друга здрава ткива кроз која зраци пролазе могу реаговати у облику симптома сличних излагању сунчевим зрацима (црвенило и благи оток коже), затим постају фиброзна, бледа (исхемична), танка и неластична, са тежим оштећењима, чиревима (улцерацијама).

Убрзаним умножавањем ћелија ендотела крвних судова у озраченој области и њеној околини, организам настоји да надокнади (репарира) изазвано оштећење. Међутим бујање ендотела крвних судова за последицу има појаву пролиферативног ендартеритиса (запаљења крвних судова). Пролиферација ендотела и ендартеритис најчешће су присутни у капиларима, што доводи до опструкције њиховог лумена и ремети нормални процес снабдевања крвљу у озраченом подручју. У ткиву почиње развој манифестних исхемијских промена и хипоксије. Недостатак кисеоника и хранљивих материја не само да ремети метаболизам ћелије већ изазива и њихову прерану смрт (некрозу).

Исхемична ткива могу да преживи без адекватног снабдевања крвљу и кисеоником дужи временски период. Све док појава прве физичке (микро или макро) трауме или инфекције у оштећеном подручју не доведе до смрти великог дела озраченог ткива. У некротичном ткиву нема спонтаног зарастања због васкулитиса и инфекцијом нагомиланог некротичкног детритуса, што често напредују и више месеци након завршетка радиотерапије.

Ћелије које умиру услед некрозе обично не шаљу исте хемијске сигнале имунском систему као што то чине ћелије које пролазе кроз апоптозу. Ово спречава фагоците да лоцирају и спроведу фагоцитозу над мртвим ћелијама, што доводи до нагомилавања мртвог ткива и других остатака ћелија на и око места ћелијске смрти. Због ових промена је често неопходно да се некротично ткиво више пута уклања хируршким путем.

Терапија

[уреди | уреди извор]
У лечењу радионекротичних промена најбоље резултате даје примена ХБОТ
Вредности транскутануг ниво кисеоника у болесним ткивима, доказују ефекте ангиогенезе на увећаном притиску кисеоника

Радионекротичне промене се веома тешко лече применом конзервативног или хируршког начина лечења због бројних компликација. Наиме околина лезије (некрозе) такође је тешко оштећена. Када хирург покуша да шавом или трансплантацијом ротирајућег режња, покуша да прекрије оштећено подручје он то чини ткивом које је исхемично и хипоксично. Зато хируршке процедуре често не успевају, јер је зарастање ткива успорено њиховом сопственом исхемијом (изазваном недостатком кисеоника и крви) .

Терапија хипербаричном оксигенацијом (ХБОТ) је значајно променио начин и исход лечење радионекрозе меких ткива. Она омогућава у угроженим ткивима пораст парцијалног притиска кисеоника (пО2) који је и до 10 пута већи од нормалног. ХБОТ не само да изазива значајно повећава засићење кисеоником, у њиме осиромашеним, већ и у маргиналним (ободним) ткивима. Због веома високе интраваскуларне концентрације кисеоника остварује се и његова већа, дифузија и у најудаљенијим ткивима, која се у њима два до три пута увећава.

Као резултат хипероксигенације, долази до много већег обим протока ткивног кисеоником у преосталим очуваним крвним судовима. Такође хипероксија стимулише пролиферацију фибробласта и синтезу колагена, који ствара матрицу за развој нових крвних судова (ангиогенезу) у угорженим областима много брже наго штзо се то дешава у нормалним условима. Према томе главни учинак ХБОТ у ткива оштећеним зрачењем је ангиогенеза, којом се бољом васкуларизацијом и исхраном остварује лечење некрозом оштећених ткива.

Бехнер и Маркс доказали су ове ефекате у неколико спроведених студија у којима су мерењем транскутануг ниво кисеоника у болесним ткивима, доказали ефекте ангиогенезе која је напредовала постепено након вишедневног понављања сеанси ХБОТ [6].

Повезано

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Радионекроза на медицал-дицтионарy, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ↑ (en) Марио Е. Сцхиллаци Радиатион анд Риск а хард лоок ат тхе дата [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ↑ (en) Софт Тиссуе Радионецросис, Патхопхyсиологy анд Хyпербариц Еффецтс [2] Архивирано 2008-12-01 на Wаyбацк Мацхине-у, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ↑ 4,0 4,1 Фелдмеиер Ј. Хyпербариц Оxyген 2003: Индицатионс анд Ресултс- Тхе Хyпербариц Оxyген Тхерапy Цоммиттее Репорт. Кенсингтон, Марyланд: Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, Инц.; 2003
  5. ↑ 5,0 5,1 (en) Нецросис Анд Отхер Радиатион Ињуриес ас а Делаyед Цомплицатионс Оф Радиатион Еxпосуре на: хyпербариц-оxyген-инфо.цом Архивирано 2010-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ↑ Беехнер МР, Марx РЕ: Хyпербариц оxyген индуцед ангиогенесис анд фибропласиа ин хуман иррадиатед тиссуес. Ин: Процеедингс оф тхе 65тх Меетинг оф тхе Америцан Ассоциатион оф Орал анд Маxиллофациал Сургерy. Росемонт: ААОМС; 1983:78-79.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  1. Баккер, ДЈ, Ријкманс БГ: Хyпербариц оxyген ин тхе треатмент оф радиатион индуцед хеморрхагиц цyститис, А репорт он 10 цасес. Ин: Сцхмутз Ј, анд Баккер ДЈ, едс: Процеедингс оф тхе Сецонд Сwисс Сyмпосиум он Хyпербариц Медицине. Басел, Сwитзерланд: Фоундатион фор Хyпербариц Медицине; 1989.
  2. Беехнер МР, Марx РЕ: Хyпербариц оxyген индуцед ангиогенесис анд фибропласиа ин хуман иррадиатед тиссуес. Ин: Процеедингс оф тхе 65тх Меетинг оф тхе Америцан Ассоциатион оф Орал анд Маxиллофациал Сургерy. Росемонт: ААОМС; 1983:78-79.
  3. Цхарнеау Ј, Боуацхоур Г, Персон Б, ет ал.: Севере хеморрхагиц радиатион процтитис адванцинг то градуал цессатион wитх хyпербариц оxyген. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес 1991; 373-375.
  4. Цхуба ПЈ: Хyпербариц оxyген тхерапy фор радиатион-индуцед браин ињурy ин цхилдрен. Цанцер 1997; 80(10):2005-2012.
  5. Давис, ЈЦ: Софт тиссуе радионецросис: тхе роле оф хyпербариц оxyген. ХБОТ Рев 1981;2:153-170.
  6. Дел Пиззо ЈЈ: треатмент оф радиатион индуцед хеморрхагиц цyститис wитх хyпербариц оxyген: лонг-терм фоллоwуп. Ј Урол 1998;160(3):731-733.
  7. Дусолеил А: Пост-радиатион дуоденал улцератион треатед wитх хyпербариц оxyген. Гастроентерол Цлин Биол 1994;18(2):172-174.
  8. Фавре C: Хyпербариц оxyген тхерапy ин а цасе оф пост-тотал бодy иррадиатион цолитис. Боне Марроw Трансплант 1998;21(5):519-520.
  9. Фелдмеиер ЈЈ, Хеимбацх РД, Даволт ДА, Бракора МЈ: Хyпербариц оxyген ас ан адјунцтиве треатмент фор севере ларyнгеал нецросис: а репорт оф нине цонсецутиве цасес. Ундерсеа анд Хyпербариц Медицине 1993;329-335.
  10. Границк МС: Радиатион-релатед wоундс оф тхе цхест wалл. Цлин Пласт Сург 1993;20(3):559-571.
  11. лассбурн ЈР, Брадy ЛW, Пленк ХП: Хyпербариц оxyген ин радиатион тхерапy. Цанцер 1977;39:751-765.
  12. Греенwоод ТW, Гилцхрист АГ: Хyпербариц оxyген анд wоунд хеалинг ин пост иррадиатион хеад анд нецк сургерy. Бр Ј Сург 1971;50:394.
  13. Греенwоод ТW, Гилцхрист АГ: Хyпербариц оxyген анд wоунд хеалинг ин пост-иррадиатион хеад анд нецк сургерy. Бр Ј Сург 1973;394-397.
  14. Гуy Ј, Сцхатз НЈ: Хyпербариц оxyген ин тхе треатмент оф радиатион-индуцед неуропатхy. Опхтхалмологy 1986;1083-1088.
  15. Харт ГБ, Маиноус ЕГ: Треатмент оф радиатион нецросис wитх ХБО. Цанцер 1976;2580-2585.
  16. Харт ГБ, Страусс МБ: Хyпербариц оxyген ин тхе манагемент оф радиатион ињурy. Ин: Сцхмутз, ед: Процеедингс, Фирст Сwисс Сyмпосиум он Хyпербариц Медицине. Басел, Сwитзерланд: Фоундатион фор Хyпербариц Медицине; 1986.
  17. Хеимбацх РД: Радиатион еффецт он тиссуес. Ин: Давис анд Хунт, едс: Проблем Wоундс. Тхе Роле оф Оxyген. Неw Yорк, НY: Елсевиер; 1988:53-63.
  18. Киндwалл ЕП, Голдман РW: Хyпербариц Медицине Процедурес. Милwаукее, WИ: Ст Луке’с Хоспитал; 1988.
  19. Книгхтон ДР, Силвер ЛА, Хунт ТК: Регулатион оф wоунд хеалинг ангиогенесис: еффецт оф оxyген градиентс анд инспиред оxyген цонцентратионс. Сургерy 1981;90:262-269.
  20. Книгхтон ДР, Хунт ТК, Сцхенестухл Х, ет ал.: Оxyген тенсион регулатес тхе еxпрессион оф нгиогенесис фацтор бy мацропхагес. Сциенце 1983;221:1283-1287.
  21. Книгхтон, ДР, Оредссон С, Банда M, Хунт ТК: Регулатион оф репаир, хyпоxиц цонтрол оф мацропхаге медиатед ангиогенесис. Ин: Хунт ТК, Хеппенсталл РБ, Пинес I, Ровее D, едс: Софт анд Хард Тиссуе Репаир. Неw Yорк, НY: Праегер; 1984:41-49.
  22. Лебер КА: Треатмент оф церебрал радионецросис бy хyпербариц оxyген тхерапy. Стереотацт Фунцт Неуросург 1998;70(Суппл 1):229-236.
  23. Лее ХЦ, Лиу ЦС: Хyпербариц оxyген тхерапy ин хеморрхагиц радиатион цyститис: а репорт оф 20 цасес. Ундерсеа Хyперб Мед 1994; 21(#):321-327.
  24. Левенбацк C: Ентеровесицал фистула фоллоwинг радиотхерапy фор гyнецологиц цанцер. Гyнецол Онцол 1994; 52(3):296-300.
  25. Марx РЕ: Остеорадионецросис: А неw цонцепт оф итс патхопхyсиологy. Ј Орал Маxиллофац Сург 1983;48:283.
  26. Марx РЕ, Ехлер WГ, Таyапонгсак ПТ: Релатионсхип оф оxyген досе то ангиогенесис индуцтион ин иррадиатед тиссуе. Ам Ј Сург 1990;519-524.
  27. Марx РЕ, Јохнсон РП: Проблем wоундс ин орал анд маxиллофациал сургерy: тхе роле оф хyпербариц оxyген. Ин: Давис анд Хунт, едс: Проблем Wоундс. Тхе Роле оф Оxyген. Неw Yорк, НY: Елсевиер; 1988:123.
  28. Марx РЕ, Јохнсон РП: Студиес ин тхе радиобиологy оф остеорадионецросис анд тхеир цлиницал сигнифицанце. Орал Сург 1978;379-390.
  29. Марx РЕ, Клине СН: Принциплес анд метходс оф оссеоус рецонструцтион. Ин: Интернатионал Адванцес ин Сургицал Онцологy. Неw Yорк, НY: Алан Лисс, Инц.; 1983:167-228.
  30. Марx РЕ: Радиатион ињурy то тиссуе. Ин: Киндwалл РП, ед: Хyпербариц Медицине Працтице. Флагстафф, АЗ: Бест Публисхинг; 1994:447-504.
  31. Маттхеwс Р, Рајан Н: Хyпербариц оxyген тхерапy фор радиатион индуцед хеморрхагиц цyститис. Ј Урол 1999; 161(2):435-437.
  32. Неовиус ЕБ, Линд МГ: Хyпербариц оxyген тхерапy фор wоунд цомплицатионс афтер сургерy ин тхе иррадиатед хеад анд нецк: а ревиеw оф тхе литературе анд а репорт оф 15 цонсецутиве патиентс. Хеад Нецк 1997; 19(4):315-322.
  33. Помероy БД, Кеим ЛW: Преоперативе хyпербариц оxyген тхерапy фор радиатион индуцед ињуриес. Ј Урол 1998; 159(5):1630-1632.
  34. Поултон ТЈ, Wитцофскy РЛ: ХБОТ Тхерапy фор еxпериментал радиатион мyелитис. Ундерсеа Биомед 1985;12:453-457.
  35. Теасдале Г, Јеннетт Б. Ассессмент оф цома анд импаиред цонсциоуснесс: а партиал сцале. Ланцет 1974;2:81-84.
  36. Тхорн ЈЈ, Каллехаве Ф: Тхе еффецт оф хyпербариц оxyген он иррадиатед орал тиссуес: трансмуцосал оxyген тенсион меасурементс. Ј Орал Маxиллофац Сург 1997; 55(1):1103-1107.
  37. Wеисс ЈП, Маттеи ДМ, Невилле ЕЦ, Ханно ПМ: Примарy треатмент оф радиатион-индуцед хеморрхагиц цyститис wитх хyпербариц оxyген: а 10 yеар еxпериенце. Ј Урол 1994;1514-1517.
  38. Wеисс ЈП, Невилле ЕЦ: Хyпербариц оxyген: примарy треатмент оф радиатион-индуцед хеморрхагиц цyститис. Ј Урол 1989;142:43-45.
  39. Wиллиамс ЈА, Цларк D, Деннис WА, ет ал.: Тхе треатмент оф пелвиц софт тиссуе радиатион нецросис wитх хyпербариц оxyген. Ам Ј Обстет Гyнецол 1992;412-416.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Radionekroza&oldid=42185955”