Руско-византијски рат (941)

За сличне сукобе, видите чланак Опсаде Цариграда и Руско-бизантски рат (разврставање).

Руска опсада Царигарада
Сегмент Руско-бизантски ратови
Бизантинци користе грчку ватру, илустрација у рукопису Мадридски Скилица.
Датум 941 Локација Цариград Исход бизантска побједа
Сукобљене стране
Бизантско Царство	Руси
Команданти и вође
Теофан Бардас Фока Јован Куркуас	Игор I од Кијева
Снаге
15 бродова (на почетку)	1000 бродова, цца. 40.000 људи

Руско-бизантски рат 941. године се одиграо за вријеме владавине кијевског кнеза Игора и представљао је покушај кијевских Руса да заузму и опљачкају Цариград, тадашњу пријестолницу Бизантског Царства. Хазарска кореспонденција сугерира како су подстрек за тај поход дали Хазари, настојећи се осветити бизантском цару Роману I Лакапину (Лекапенос) због прогона бизантских Јевреја, са којима су дијелили вјеру. У сваком случају, Руси су одабрали добар тренутак за напад, с обзиром да је главнина бизантске војске и морнарице била заузета ратовањем с Арапима у Егејском мору и Малој Азији. У мају 941. су се Руси, заједно са Печењезима, искрцали на сјеверној обали Мале Азије и почели пустошити Битинију. Лакапин је, међутим, успио обранити Цариград само са 15 бродова, који су били опремљени грчком ватром. Руска флота се након тога напустила Цариград и ишла према западу, гдје је пљачкала обале Тракије. На повратку ју је, међутим, у септембру пресрела и уништила флота на челу са Вардом Фоком Старијим и Јованом Куркуасом. Кнез Игор је био међу малобројним преживјелима који је успио побјећи на сјевер.

Успркос катастрофалног неуспјеха, Руси су 944. покренули још један поход на Цариград. Он је, међутим, заустављен тако што је бизантски цар нападачима исплатио данак.

Литература

• Цхристиан, Давид (1998). А Хисторy оф Руссиа, Централ Асиа анд Монголиа. 1. Оxфорд: Блацкwелл. ИСБН 0631183213. 
• Голб, Норман; Притсак, Омељан (1982). Кхазариан Хебреw Доцументс оф тхе Тентх Центурy. Итхаца: Цорнелл Унив. Пресс. ИСБН 0801412218. 
• Харрис, Јонатхан (2007). Цонстантинопле: Цапитал оф Бyзантиум. Лондон: Хамбледон Цонтинуум. ИСБН 9781847251794. 
• Кендрицк, Тхомас D. (2004). А Хисторy оф тхе Викингс. Минеола, НY: Цоуриер Довер Публицатионс. ИСБН 048643396X. 
• Логан, Доналд Ф. (1992). Тхе Викингс ин Хисторy (2нд изд.). Лондон: Роутледге. ИСБН 0415083966. 
• Мосин, V. (1931). „Лес Кхазарс ет лес Бyзантинс д'апрес л'Анонyме де Цамбридге”. Ревуе дес Éтудес Бyзантинес 6: 309–325. 
• Рунциман, Стевен (1988). Тхе Емперор Романус Лецапенус анд Хис Реигн: А Студy оф Тентх-Центурy Бyзантиум. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521357227. 
• Успенскy, Фyодор (1997). Тхе Хисторy оф тхе Бyзантине Емпире. 2. Мосцоw: Мyсл. 
• Зуцкерман, Цонстантине (1995). „Он тхе Дате оф тхе Кхазар’с Цонверсион то Јудаисм анд тхе Цхронологy оф тхе Кингс оф тхе Рус' Олег анд Игор”. Ревуе дес Éтудес Бyзантинес 53: 237–270. ДОИ:10.3406/rebyz.1995.1906. 

Екстерни линкови

• Продолжатель Феофана, Царствование Романа, VI.39 (ru)
• Лиутпранд Кремонский: Воздаяние, книга V (см. главу XV) (ru)
• Кембриджский документ: Перевод П. К. Коковцова (ru)