Стојан Аралица
Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 — Београд, 4. фебруар 1980) је био српски сликар и графичар родом из данашње Хрватске, који је био члан УЛУС-а, САНУ и ЈАЗУ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Студирао је у Минхену и Прагу[1], а живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године), Риму, Паризу, Стокхолму и Београду (од 1948. године). Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ.
Сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: „Мотив из Лошиња“, „Жена са сламним шеширом“, „Портрет Б. Петронијевића“, „Пут“ и др.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Музеј Гацке Оточац: Меморијална збирка Стојана Аралице”. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-23. Приступљено 7. 1. 2010.
