Пређи на садржај

Sunset Boulevard (film)

Извор: Wikipedija
„Булевар сумрака” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Булевар сумрака (разврставање).
Сунсет Боулевард
кино-постер
РежијаБиллy Wилдер
ПродуцентЦхарлес Брацкетт
СценариоБиллy Wилдер
Цхарлес Брацкетт
D. M. Марсхман, Јр.
УлогеWиллиам Холден
Глориа Сwансон
Ерицх вон Строхеим
Нанцy Олсон
МузикаФранз Wаxман
ФотографијаЈохн Ф. Сеитз
МонтажаДоане Харрисон
Артхур Сцхмидт
СтудиоПарамоунт Пицтурес
ДистрибуцијаПарамоунт Пицтурес
Датум(и) премијере
4. 8. 1950 (1950-08-04)
Трајање110 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет1,75 мил. $
Бруто приход5 мил. $

Булевар сумрака (енг. Сунсет Боулевард) је америчка драма из 1950. коју је режирао Биллy Wилдер, а која говори о холивудском сценаристу који се спријатељи са остарјелом дамом, бившом звијездом нијемих филмова. Филм је освојио Златни глобус те се сматра једним од Wилдерових најбољих остварења и класиком кинематографије. Америцан Филм Институте га је ставио на листу 100 најбољих америчких филмова 20. стољећа.

Радња

[уреди | уреди извор]
Јое се боји да се остарјела звијезда Норма Десмонд заљубила у њега

Холлywоод. Леш Јоеа Гиллиса, холивудског сценариста, плута у једном базену. Ипак, сам Гиллисев глас постане приповједач те почне причати своју причу; прије је био неуспјешан сценарист који је становао у офрцаном стану. Једног дана, у бијегу од двоје утајивача дугова, је аутом скренуо у Сунсет Боулевард те се сакрио у некој наизглед напуштеној вили. Он уђе у зграду те открије да у њој живи ексцентрични њемачки бутлер, Маx вон Маyерлинг, и нека богата, остарјела дама, који забуном закључе да је он позвани погребник који је требао организирати погреб за њеног недавно умрлог љубимца, чимпанзу. Гиллис је препозна као Норму Десмонд, бившу мега звијезду нијемих филмова, а она му понуди посао преправка сценарија са којим планира повратак на велики екран. Пошто је он ионако у финанцијским потешкоћама, прихвати.

Он је убрзо потпуно финанцијски овисан о њој а она му почиње куповати скупе дарове, што му постане неугодно. Када му она коначно призна да се заљубила у њега, он напусти вилу те се смјести у кућу пријатеља у којој се одиграва новогодишња забава. Тамо упозна дјевојку Беттy. Када назове натраг вилу, бутлер Маx му објави да је Норма покушала починити самоубојство па се врати те ју смири. Норма убрзо добије позив од редатеља Цецила Б. ДеМиллеа те добије велику наду у повратак, али се испостави да он само жели употријебити њен стари ауто у својем филму. Гиллис започне љубавну везу са Беттy, а када Норма то открије јако се наљути. Он и Норма се посвађају. Он на крају одлучи заувијек напустити њену вилу, но она узме пиштољ те га упуца, а његово тијело падне у базен. Тада се појави полиција и новинари са камерама. Када Норма угледа камере, почиње добивати халуцинације да је опет звијезда у филму.

Глумци

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Норма Десмонд машта о томе да опет буде звијезда
  • У филму се јављају многи славни глумци из нијемог раздобља у малим цамео улогама; међу њима су и Бустер Кеатон, Х. Б. Wарнер и Хедда Хоппер. Ерицх вон Строхеим је био један од најпознатијих и најконтроверзнијих редатеља нијемог Холлywоода, а са Сwансон је на самом крају нијеме ере радио на њеном катастрофалном пројекту Qуеен Келлy.
  • Монтгомерy Цлифт је одбио улогу јер је тада и сам виђао старију жену. Фред МацМурраy је пак одбио јер није хтио играти жигола.
  • У првотно снимљеној експозицији, леш јунака Јоеа Гиллиса је завршио у мртвачници са још три туцета других лешева. Онда су они у нарацији почели разговарати и причати како су умрли, па је Гиллисов леш почео причати своју причу. При покусној пројекцији публика се толико смијала тој секвенци да је Wилдер одлучио избацити ју и снимити другачији увод.
  • Редатељ Цецил Б. ДеМилле је стварно снимао филм „Самсон & Делилах“ када је Биллy Wилдер са својом екипом снимио његову секвенцу у којој разговара са Нормом Десмонд.
  • Wилдер је хтио да Грета Гарбо игра главну улогу, но она је одбила.
  • У сцени у којој Јое и Норма гледају филм, Ерицх вон Строхеим је преложио да се покажу исјечци из његовог властитог нијемог филма „Краљица Келлy“, а Wилдер је пристао.
  • Даррy Ф. Зануцк, Оливиа де Хавилланд, Тyроне Поwер и Самуел Голдwyн су сви одбили да се њихова имена искористе у филму. Но Wилдер је свеједно употријебио имена Зануцка и Поwера.
  • Након што је видио филм, шеф МГМ студија Лоуис Б. Маyер је викао на Wилдера те је галамио како би га требало посути перјем и љепилом јер је толико облатио филмску индустрију.

Теме и анализа

[уреди | уреди извор]

Биллy Wилдер је већ дуго живио у Лос Ангелесу када је пролазио крај вила некада познатих звијезда нијемог раздобља те се питао како треунтачно живе када је њихов врхунац у каријери прошао. Стога је почео развијати причу око тога. Замислио је остарјелу филмску глумицу која је богата и машта о повратку на велики екран. Главна тема је стога пролазност у животу. Прича садржи пуно референци на Холлywоод те се не либи негативно приказати систем звијезда које бивају регуларно заборављене чим су извршиле своју сврху прикупљања новаца за студио. Због хрпе сатричних жалаца на Холлywоод – Јое Гиллис у једној сцени изјави; “Посљедни сценариј који сам написао се вртио око економских имиграната из Оклахоме који су бјежали од олује од прашине. Но никада не знаш, јер када је стигао до екрана, цијела прича се одвијала на броду за торпедо” -Wилдер се бојао да би филм икада могао и снимити, па је шефовима у Парамоунт студију слао дослвно страницу по страницу филма, који су ипак пристали финанцирати га. Наводно је почео снимати филм док је сценариј био само напола готов.

У својем есеју о филму, Рицхард Цорлисс је написао да је “Булевар сумрака” један „савршени филм страве за Холлywоод“, додавши како је готово све у њему сабласно. Примјетио је да нарацију за причу говори мртав човјек којег Норма Десмонд замијени за мртвозорника, док се већина радње одвија “у мрачној кући, која отвара своја врата само за живе мртваце”. Успоредио је лик бутлера Маxа са фантомом у опери, а Норму Десмонд са Дракулом, јер заводи Јоеа Гиллиса те се храни његовом младошчу. Написао је да је нарација вјежба у “јефтином сарказму”, али је свеједно честитао ауторима на паметном демистификацији Холлywоода. Камераман Јохн Ф. Сеитз је сунчани Лос Ангелес снимио у мрачној, експресивној црно-бијелој техници, попут у неком филм ноиру, иако би жанр остварења више одговарао некој црнохуморној мелодрами. Чак су и костими Норме Десмонд дизајнирани егзотично по узору на Диор и Цханел из 1940-их, како би она испала попут особе која је изгубљена у својој машти те увијек опонаша неког другог. Wилдер је пак анализе филма оставио другима

Критике

[уреди | уреди извор]
Цецил Б. ДеМилле и Норма Десмонд

Већина критичара је хвалила филм те га чак прогласила и једним од најбољих у кинематографији, док је само мањи дио био незадовољан. У својој похвалној рецензији филма, критичар Јеффреy M. Андерсон је написао: “Булевар сумрака” је вјеројатно најбољи филм Биллyа Wилдера, макар има уску конкуренцију од таквих остварења као што су “Двострука обмана”, “Аце ин тхе Холе”, “Неки то воле вруће” и “Апартман”. Често га зову “циничним” мислим да би се једноставно требао назвати “паметним”. Невјеројатно је да је Wилдер, човјек који је научио енглески читајући стрипове, био способан остварити такав мајсторски интелигентан увид у Амерички начин живота…Занимљиво је питати се о судбинама тих ликова. Да ли ДеМилле још увијек ради јер је био окренут широкој маси и комерцијали, док су остали, интимни умјетници пропали? Сама гђа. Десмонд је одличан лик. Пуна је гламура и таштине, покушавајући остати филмска звијезда. Тако је лажна да се њен лажни свијет распадне а истина открије. То је врхунска изведба Глорије Сwансон. Иронично, иако је гђа. Десмонд звијезда нијемог филма, ту има најбоље дијалоге…Ово је савршено контролирано ремек-дјело које је ухватило необичан тренутак у филмској повијести“.

Рогер Еберт, који је филм чак ставио на листу својих великих филмова, је закључио: “Остаје и даље најбоља драма о филмовима јер види кроз илузије, чак иако Норми Десмонд то не успијева…Од свих великих холивудских редатеља златног раздобља, да ли је иједан снимио више филмова који и данас изгледају свјеже и забавно од Биллyа Wилдера?”, а Андреw Саррис: “Још увијек најбољи холивудски филм икада снимљен у Холлywооду”. Јеффреy Цхен је написао: “Најбоља ствар гледајучи старе филмове је открити да изгледају тако модерно да, са мало додира ту и тамо, гдје се готово уопће не мијења оригинални састојак, би се могли уклопити у низ данашњих филмова” а Јохн Ј. Пуццио: “Ништа снимљено у задњих пола стољећа није равно таквом сарказму који овај филм изазива о Холлywооду који једе сам себе”.

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sunset_Boulevard_(film)&oldid=41829612”