Т-72

Т-72
Намјена	Главни борбени тенк (МБТ)
Земља поријекла	Совјетски Савез
Хисторија производње
Дизајн	Картсев-Венедиктов
Развијен на темељу	Т-62
Почетак развоја	1970.
Произвођач	Уралвагонзавод
Производња	1974. -
Број примјерака	више од 25.000
Борбена повијест
Уведен у упорабу	1974.
Статус	у упораби
Својства
Дужина	6.9 м
Ширина	3.6 м
Висина	2.2 м
Тежина	41 тона
Посада	3 (заповједник, возач и топник)
Оклоп и наоружање
Оклоп	композитни
Основно наоружање	глаткоцијевни топ 125 мм/Л80
Секундарно наоружање	стројница ПКМТ 7.62мм, протузрачни топ НСВТ или ДСхК 12.7мм
Покретљивост
Погон	V-12 диесел 780 КС (582 кW)
Овјес	торзијске полуге
Брзина	75 км/х
Снага/тежина	19 КС/тона
Досег	450 км, с вањским спремницима горива 600 км

Т-72 је совјетски главни борбени тенк који је ушао у серијску производњу 1971. Овај дизајн је успоредан тенку Т-64, и Т-72 је служио као основа развоја тенка Т-90 и много других тенкова из разних земаља свијета: Пољска, Хрватска, Србија, Индија... Кронолошки и дизајном Т-72 припада истој генерацији тенкова као амерички М60 Паттон, њемачки Леопард 1 и британски Цхиефтаин тенк. Репутација Т-72 тенка претрпјела је тешке поразе против модерних западних тенкова као што је М1 Абрамс и Цхалленгер 1 тијеком првог и другог рата у Перзијском заљеву. Његови губици, међутим, били су више посљедица чињенице да већина су ирачких тенкова Т-72 били извозни модели (Т-72М и Т-72М1) или лоше ирачке копије без кључних компоненти (Асад Бабил и Саддамн) који су користили лоше гранате (АПФСДС и ХЕАТ из шездесетих, као и гранате за тренажу), лоше тренираних ирачких чланова посаде, а многи су уништени добро координираним артиљеријским и зрачним нападом, а не непријатељским тенковима.

Повијест производње

Тенк Т-72 развијен је у Совјетском Савезу као једноставнија и јефтинија алтернатива тенку Т-64А. Први прототип означен Објект 172 појавио се 1970. године, а годину дана касније је завршен модифицирани прототип Објект 172М, чија је цијена била 40% нижа од цијене тенка Т-64А. Творница "Вагонка" у Њижни Тагилу је 1974. године почела серијску производњу тенка Објект 172М под творничком ознаком Т-72 Урал.

Т-72 био је најкориштенији тенк у Црвеној армији од 1970-их па све до распада Совјетског савеза. Извезен је у све земље Варшавског пакта као и у Финску, Иран, Ирак, Сирију и Југославију. По њему је направљено много различитих иначица тенкова као нпр. хрватски M-95, украјински Т-84, пољски ПТ-91 Тwардy итд.

Лиценциране верзије тенка Т-72 производиле су се у Пољској и Чехословачкој за земље Варшавског пакта. Ти тенкови имали су бољу квалитету израде, али у оклоп куполе није се постављао слој керамике него челик. Због хомогеног оклопа разина заштите била је мања него она на совјетским тенковима који су имали вишеслојни оклоп. Пољски Т-72Г имао је на предњем дијелу куполе тањи оклоп од совјетског стандарда (410 мм за куполу). За арапске купце направљена је посебна лиценца која је још лошија од оне за Пољску и Чехословачку. Многи дијелови нису међусобно компатибилни између совјетских и извозних верзија тенка, што је проузрочило велике логистичке проблеме.

Југославија је своју верзију тенка назвала M-84, а занимљиво је да је лиценцу за производњу купила од Чехословачке. Продано је више стотина M-84 тенкова различитим државама свијета. Ирак је своју верзију назвао Асад Бабил што значи "Бабилонски Лав". Њихови су тенкови били састављени од "резервних дијелова" које су им Руси продали због УН-овог ембарга за увоз оружја у ту земљу. Неколико држава, укључујући Украјину и Русију нуде модернизацију за старе Т-72с.

Ране верзије Т-72 имале су хомогени челични оклоп што је за то вријеме у 1970-ма била добра заштита. Године 1979. совјети су почели изградњу побољшаног Т-72 тенка који је добио вишеслојни оклоп сличан ономе на тенку Т-64 с вишеслојним оклопом који је постављен на предњем дијелу куполе и тијела. Касније 1980-их, на тијело тенка почиње се постављати експлозивно-реактивни оклоп.

Ласерски даљиномјер постављен је тек 1978. године, а до тада је био постављен оптички који није могао мјерити удаљености мање од 1000 метара. Неке извозне верзије нису добиле ласерски даљиномјер све до 1985. године. Послије 1985. године све верзије Т-72 тенка рађене су с постављеним експлозивно-реактивним оклопом као стандард, нови и снажнији V-84 мотор од 840 кс и побољшан главни топ који од тада може испаљивати протутенковске ракете. С тим измјенама Т-72 постао је јак колико и скупљи и модернији Т-80. Од 2000. године за извоз је понуђена и иначица са термовизијом. Произведен је и пројектил који садржава осиромашени ураниј који има већу пробојност од обичног стрељива.

Т-72 у својим војскама имају многе државе свијета поготово потенцијални непријатељи САД-а. Западни аналитичари тврде да Т-72 тенк може уништавати све модерне тенкове запада укључујући и М1 Абрамс, што се у теорији и није баш доказало. Совјетски Т-72 се до сада три пута сусрео са западним тенковима, у Либанону 1982. против израелске Меркаве, у Ираку 1991. године с М1 Абрамсом и Цхалленгером 1 и опет 2003. у Ираку. У свим овим сукобима Т-72 тенк је поражен, но то не значи да је он лош тенк. Узрок двају пораза у Ираку били су и лоша припремљеност и опремљеност ирачких посада које су управљале тенковима. Уз то ирачки Т-72 тенкови били су лошије квалитете од оних руским и имали су старе дијелове и опрему. Стрељиво је било слабије због смањења трошкова производње.

Дизајн

Т-72

Концепција тенка Т-72 иста је као код његовог претходника Т-64. Возило има трочлану посаду - мјесто возача је у предњем дјелу оклопног тијела, позиција заповједник је у куполи десно од топа, док је циљач смјештен лијево од топа.

Покретљивост

Т-72 је изразито лак тенк, има само 41 тону, што му омогућава већу покретљивост у односу на западне конкуренте. Неке цесте и мостови у земљама Варшавског пакта били су конструирани тако да колона Т-72 тенкова може проћи по њима, али тежи западни тенкови не би могли или би ишли један по један. Основи Т-72 има релативно слаб мотор од 780 кс (580 кW) који је уствари турбо верзија V-12 дизел мотора од 500 кс који је за вријеме 2. свјетског рата конструиран за тенк Т-34. Т-72 има релативно велик промјер котача на којима су гусјенице у односу на остале тенкове из Т-серије (Т-64 и Т-80) који имају мањи промјер котача.

Т-72 је дизајниран да може пријећи водену препреку дубине до 5 метара уз помоћ додатне цијеви за испух. Уколико тијеком плова тенку престане радит мотор, он се мора покренути у року од 6 секунди иначе се губи тлак и вода улази у дио мотора. Ова могућност препловљавања чини се опасном, али је важна за стратешку мобилност тенка.

Нуклеарна, биолошка и кемијска заштита

Т-72 има свеобухватну кемијску, биолошку и нуклеарну заштиту. Унутрашњост тенка је пресвучена синтетичком тканином с којом се смањило зрачење унутар тенка од експлозије нуклеарне бомбе. Посади се испоручује чист зрак преко комплицираног филтра зрака. Извозни Т-72с немају заштиту од зрачења која је стандард на руским Т-72с који су пресвучени слојем синтетичког материјала који садржава олово, који пружа заштиту од дјеловања радијације и електромагнетског зрачења.

Оклопна заштита

Оклоп тенка Т-72 био је ојачан са сваком новом верзијом. Изворна купола израђена је од лијеваног челика. Дебљина тог оклопа била је око 280 мм. Касније је на Т-72с стављен вишеслојни (композитни) оклоп.

Т-72М (извозна иначица модела Т-72А) имао је другачији оклоп од Т-72А имао је другачију конструкцију оклопа што га је чинило мање сигурним од Т-72А. У модернизирану Т-72М1 верзију је додан слој (16 мм) стакло-тексолита којим се добила боља заштита уз повећање дебљине оклопа од 32 мм.

Неколико Т-72 модела опремљено је са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРА) који повећава заштиту од високо експлозивних протутенковских граната. Касније је додан још тежи експлозивно-реактивни оклоп који је повећао заштиту од најмодернијих високо експлозивних граната.

Каснији модели Т-72с, као што је Т-72Б имају видно испупчену куполу, у западним земљама названу "Доллy Партон". Касније верзије Т-72Б, Т-72Б1 и Т-72А имају радиоактивну заштиту постављену и на кров куполе.

Рани модели нису имали постављену заштиту возног механизма. Први пута се поставила заштита суспензије на Т-72А 1979. године који је имао постављену пластичну заштиту која обухвача горњи дио суспензије са додатном заштитом на странама тијела за спремник горива и теретни простор.

У успоредби са западним тенковима, Т-72 имао је лоше ријешено спремање стрељива у куполи које се налазило у тијелу и куполи. Приликом удара гранате у тенк, стрељиво би се загријало и у већини случајева експлодирало при чему би сви чланови посаде били убијени, а купола тенка одлетјела у зрак. Тако су амерички тенкови у оба рата у Заљеву без проблема уништавали ирачке Т-72с уз стални губитак цијеле ирачке посаде.

У српњу 1997. године Јане'с Интернатионал Дефенце је потврдио да је руска верзија Т-72с тенка са експлозивно-реактивним оклопом Контакт-5 отпоран на већину модерних њемачких и америчких протутенковских пројектила. То је навело западне силе да производе још боље протуоклопне гранате како би држали корак са заштитом Т-72 тенка и осталим руским конкурентима (Т-80 и Т-90)

Наоружање

Т-72 поглед страга

Главно наоружање тенка је глаткоцијевни топ 2А46 промјера цијеви 125 мм. Тај топ је знатно већи од НАТО стандарда који је 105 мм и од новији тенкова запада који имају 120 мм топ већином копије њемачког Рхеинметал Л44 и Л55 топа. Топ 2А46 може, као и код осталих совјетских тенкова, испаљивати протутенковске ракете. Прва верзија Т-72 користила је топ 2А26М2, али се на све наредне иначице уграђује нови топ 2А46.

Главни топ има велику ману јер при удаљености од 1800 метара има могућност погрешке од 1 метар. Максималан домет топа је 9100 метара. Највећа удаљеност на којој тенк има релативно добру прецизност је 4000 метара са вођеном протутенковском ракетом (кориштена је само у СССР-у). Из топа се испаљују кумулативни, поткалибарни и разорни пројектили.

Да би цијена тенка Т-72 била што нижа, конструктори су избјегли уградњу софистицираног сустава за управљање ватром (СУП). За циљање се користи релативно једноставан уређај ТПД-2-49 с даљиномјером. Справа је стабилизирана у вертикалној равнини, а у њу се ручно уносе подаци о типу пројектила, температури и влажности зрака и бочном вјетру. Лијево од топа је постављен ИЦ рефлектор, који омогућава проматрање и циљање ноћу, на даљинама до 800 м. Већина Т-72с пронађена изван бившег Совјетског Савеза нема ласерски даљиномјер. Т-72 намијењени извозу имају слабији сустав управљања паљбом (СУП) и аутоматски пуњач док неки немају ни термовизију.

Додатно наоружање чини митраљез ПКТ калибра 7,62 мм, за који се у возилу носи 2000 метака. На куполи заповједника је постављен проту-авионски митраљез 12,7 мм НСВТ, с 300 метака у борбеном комплету.

Топ се пуни аутоматски, из транспортера с муницијом смјештеног на поду борбеног одјељења (испод куполе). У аутоматском пуњачу се налазе 22 дводијелна пројектила, а у тенку се носи још 17 резервних. Брзина гађања је 6 до 8 пројектила у минути, а могуће је и ручно пуњење топа када брзина паљбе износи 1-2 пројектила у минути. Примјена аутоматског пуњача омогућила је да се број чланова посаде смањи на три и да се смање димензије и маса возила. Међутим, ратна искуства су показала да је смјештај муниције у аутоматском пуњачу испод куполе озбиљна мана тенка Т-72, јер погодак у бок возила може активирати муницију, када долази до експлозије која моментално уништава тенк и куполу одбацује неколико метара од тијела возила.

Борбена повијест

Ирачки Т-72М 2006.

Уништени Т-72

• 1979. - 1989. Совјетско-афганистански рат (кориштен од стране СССР-а)
• 1980. - 1988. Ирачко-ирански рат (Ирак)
• Либанонски рат 1982. (Сирија)
• 1983. - Цивилни рат у Шри Ланки (Индија)
• 1988. - 1994. Арменско-арзебајђански рат (Армениа, Азербајђан)
• 1988. - 1993. Грузијски цивилни рат
  • 1991. - 1992. Рат у Јужној Осетији
  • 1992. - 1993. Рат у Абхазији
• 1990. - 1991. Заљевски рат (Ирак)
• 1991. – 2001. Распад СФРЈ (СФРЈ)
  • 1991. Рат у Словенији (СФРЈ)
  • 1991. - 1995. Домовински рат (СФРЈ, Хрватска и Република Српска Крајина)
  • 1996. - 1999. Рат на Косову (Србија и Црна Гора)
  • 1999. - 2001. Сукоби у околици Прешева 2001. (Србија и Црна Гора)
  • Сукоби у Македонији 2001. (Македонија)
• 1994. - 1996. Први чеченски рат (Русија)
• 1999. - Други чеченски рат (Русија)
• 2003. - Рат у Ираку 2003. (Ирак)
• 2008. - Руско-грузијски рат 2008. (Русија, Јужна Осетија, Грузија)

Верзије

Бугарска

• Т-72М2 - побољшана верзија Т-71М1 с термовизијом, дебљи оклоп (500 мм), заштита од радијације

Хрватска

• Дегман M-84Д - модерни прототип на темељу M-84
• M-95 Дегман - 3 генерација темељи се на тенк M-91 Вихор

Куба

• Т-72 - ознака користи се за све непромијењен Т-72 главни борбени тенкови у услугу с Куба
• Т-72М1 - Т-72 опремљен с кинеским радио уређајем умјесто совјетског и боља заштита против влаге и топлине
• Т-72М2 - Т-72 са челичном заштитом у предњем дијелу АА ХМГ

Чешка

Т-72М4ЦЗ

• Т-72М3 ЦЗ - постављена је термовизија за топника и направљене су мање измјене - ова варијанта није била прихваћена од стране Чешке војске у корист Т-72М4ЦЗ
• Т-72М4 ЦЗ - додан је нови експлозивно-реактивни оклоп, нови СУП (користи се сутав са талијанског Ариете C-1), 1000 кс водом хлађени дизел мотор и аутоматски пријенос са 6 ступњева. Са свим побољшањима маса тенка је нарасла за 4 тоне, Чешка је до сад модернизирала око 30 тенкова на овај стандард.
• ВТ-72М4 - побољшан сустав комуникације
• СхКХ 2000 "Зузана" (Зузанне) - 155 мм (45 калибра) верзија (први прототип који је довршен по ЗТС у просинцу 1992.) и Дана 152 мм, самоходни топ-хаубица инсталиран на измијењену Т-72М1 шасију

Бивша Источна Њемачка

ФАБ 172М тренинг возило

• Т 72М - ти тенкови су опремљени гуменом заштитом за подвозје, бацачем димне завјесе "Туцха" и додатном 16 мм челичном заштитом
• Т 72М "Üбергангсверсион" - назив за 23 тенка који су купљен од Пољске 1986. године. Имају додатни оклоп
• Т 72(К) и Т-72(К1) - заповједни тенк настао на темељу Т-72
• Т 72ТК -
• БЛП 72 - планирани носач моста који је након неколико проблема око пројекта отказан
• ФАБ 172М или ФАП 172У - тренинг возило. Направљена су само три примјерка

Бивша Чехословачка

• Т-72М (Об'yект 172М-Е3) - овај модел је грађен под дозволом ЗТС Мартин. У Западним изворима често се назива и Т-72Г. У касним 1980-их тенк се производио за чехословачку војску и за извоз, те су били опремљени с неколико побољшања из совјетског Т-72А програм, укључујући гумене заштите за подвозје и 902Б "Туцха" бацачи димне завјесе.
• Т-72М1 (Об'yект 172М-Е5) - извозна копија совјетског Т-72А тенка
• ВТ-72 (БРАМ-72) (Вyпрошт’овацí Танк) - оклопно возило за поправак направљено на подвозју тенка Т-72
• ВТ-72Б (БРАМ-72Б) - оклопно возило за поправак опремљено хидрауличном дизалицом и витлом

Грузија

• Т-72 СИМ-1 - нови Фалцон заповједни и контролни сустав, ГПС навигацијски сустав и нова термовизија

Индија

Ајеyа МК2

• Ајеyа МК1 - индијска верзија Т-72М. Паралелно са купњом верзија Т-72 тенка од СССР-а, Индија је покренула домаћи развој тенка Т-72 названог Ајеyа. Направљено је око 900 комада овог тенка, а 1993. године су модернизирани на Т-72М1 стандард.
• Ајеyа МК2 - индијска верзија Т-72М1 тенка. Због проблема око развоја новог индијског тенка Арјун, индија се одлучила на модернизацију својих 1500 Т-72М1 тенкова на Т-72М2 стандард. Модернизација је укључила уграђивање новог СУП-а са термовизијом, експлозивно-реактивног оклопа, навигацијског сустава, бољи сустав радиовезе и сустав активне заштите који очитава и омета ласерске зраке ради боље заштите од протуоклопних вођених ракета. Због додатног оклопа уграђен је и снажнији дизел мотор пољске производње снаге 1000 кс. Додан је и сустав активне заштите који очитава и омета ласерске зраке ради боље заштите од протуоклопних вођених ракета.
• Танк ЕX - на тијело тенка Т-72 постављена је купола са Арјуна. Само прототип

Ирак

• Т-72 бабилонски лав (Асад Бабил) - копија Т-72 тенка. Направљена је према замисли Саддама Хуссеина да Ирак самостално производи властите тенкове након уведеног ембарга на увоз оружја ради довршења Ирачко-иранског рата
• Саддам - ирачка верзија Т-72М тенка који је прилагођен локалним увјетима у Ираку

Пољска

ПТ-91

WЗТ-3

• Т-72М (Об'yект 172М-Е3) - овај модел је грађен под лиценцом. На Западу се Т-72М често назива Т-72Г због великог извоза на Блиски Исток. Ти тенкови имају гумену заштиту за подвозје и лансере димне завјесе. На каснијим верзијама је постављена сприједа додатна челична плоча дебљине 16 мм као и код Т-72М
• Т-72М1 (Об'yект 172М-Е5) - извозна верзија Т-72А која је грађена под лиценцом у Пољској
• Т-72М1Д - пољска ознака за Т-72М1К
• Јагуар - када је пољска 1978. почела производњу Т-72 тенка, већ 1892. године је покренут план за модернизацију тих тенкова који се назвао Јагуар. Ова модернизација никад није проведена.
• Т-72 "Wилк" - модернизирана верзија Т-72 тенка. Умјесто совјетског СУП-а уграђен је пољски или чехословачки који је развијен за тенк Т-55АМ "Меридиа". Уграђена је нова термовизија, сензор зрачења ласерских зрака и пољски експлозивно-реактивни оклоп (ЕРА) Ераwа-1 или Ераwа-2. Овај тенк био је претходница развоја ПТ-91 тенка
  • ПТ-91 "Тwардy" - пољски тенк темељен на тенку Т-72М1
    • Т-72М1З - Т-72М1 модернизиран на ПТ-91 стандард
• ПЗА Лоара - протузракопловни самоходни топ, на тијело Т-72 тенка стављена је купола с протузрачним топовима.
  • ПЗА Лоара-А - протузракопловни самоходни топ, на тијело ПТ-91 тенка стављена је купола са протузрачним топовима.
• СЈ-09 - пољско тренинг возило без куполе
• WЗТ-3 - оклопно возило за поправке темељен на Т-72М тенку

Румуњска

• ТР-125 - румуњска верзија Т-72 са додатним оклопом, новим пријеносом и јачим дизел мотором

Русија, бивши СССР

Пољски Т-72М1 у музеју

Пријевоз Бјелоруског Т-72

Фински Т-72

• Т-72 "Урал" (Об'yект 172М) (1973) - Оригинална верзија, наоружана са 125 мм D-81ТМ глаткоцијевним топом. Имала је оптички даљиномјер. "ЈЕД Тхе Милитарy Еqуипмент Дирецторy"</реф><
  • Т-72К - Заповједна верзија Т-72 "Урал" с додатним Р-130м радиом. Има 10 метарску телескопску антену и Р123М/Р-173 два радиа.
  • Т-72 (Об'yект 172М-Е, Об'yект 172М-Е1) - Совјетска извозна верзија са 125 мм D-81Т глаткоцијевним топом са 44 гранате. Продан је Ираку и Сирију, а рађен је и у Пољској у творници "Бумар-Łабęдy".
    • Т-72 - опремљен са француским 155 мм Ф1 топом за Индију
    • Т-72 - опремљен са британским 155 мм Вицкерс Т6 топом за Индију
  • Робот-2 - Даљински управљани Т-72 "Урал"
  • Об'yект 172-2М "Буффало" - модернизација Т-72 тенка тијеком 1970-их. Додана је нови оклоп, предња плоча је нагнута за 30 ступњева, стране тенка и подвозје је заштићено 100% челиком. Повећана је снага мотора на 840 кс, додани су бацачи димне завјесе и борбени комплет је повећан на 45 граната.
  • Т-72 "Урал-1" (Об'yект 172М1) (1976) - нови 2А46 главни топ, бољи оклоп куполе
  • Т-72В - ("V" за взрyвнои- експлозиван) неслужбени модел којим је опремљен експлозивно-реактивном оклопом (ЕРА) Контакт-1 који је постављен на куполу и предњи дио тијела
  • Т-72 "Урал" - модернизација. Већина Т-72 "Урал" тенкова је модернизирано тијеком 1980-их. На десну страну куполе постављен је рефлектор, а на бокове тенка је постављена гума.
• Т-72А (Об'yект 176) (1979) - ово је унапријеђена верзија Т-72 "Урал" тенка. Његове офензивне могучности су једнаке старијој верзији, али је зато побољшана оклопна заштита. Рефлектор се налази на десној страни куполе, ТПД-2-49 оптички даљиномјер се замијенио за ТПД-К1 ласерски даљиномјер. На предњој страна куполе и тијела постављен је нови вишеслојни оклоп. Побољшан је и сустав управљања паљбом (СУП) и додани су бацаћи димне завјесе. Због свих ових додатака тежина тенка је мало порасла.
  • • Т-72А обр.1979г - додатних 17 мм челика високе чврстоће
    • Т-72А обр.1984г - каснија верзија са заштитом од радијације
    • Т-72АК (Об'yект 176К) - Заповједна верзија Т-72А. У НАТО-у постоје три различит назива за овај тенк који означавају Т-72АК1, Т-72АК2 и Т-72АК3 којима представља заповједну верзију, верзију за заповједање батаљуном и заповједање пуковнијом
    • Т-72АВ - ("V" фор взрyвнои - експлозив) модел са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРА) Контакт-1
    • Т-72М (Об'yект 172М-Е2, Об'yект 172М-Е3, Об'yект 172М-Е4) - извозна верзија са тањим оклопом и лошијим СУП-ом. Производила се још и у Пољској и Чехословачкој
      • Т-72МК (Т-72М(К)) - Извоза верзија Т-72АК. Све је исто као и код Т-72АК, само што је због опреме борбени комплет смањен са 45 на 38 граната.
      • Т-72М1 (Об'yект 172М-Е5, Об'yект 172М-Е6) - совјетска извозна верзија са тањим оклопом. Такођер је грађен у Пољској и Чехословачкој
        • Т-72М1К - заповједна верзија
        • Т-72М1В - Т-72М1 са експлозивно-реактивним оклопом Контакт-1
        • Т-72М1М (Об'yект 172М-Е8) - Совјетска извозна верзија. Т-72М1 модернизиран на Т-72Б стандард

• Т-72Б (Об'yект 184) (НАТО цоде: СМТ М1988)) - знатно побољшана верзија са бољим суставом за управљење паљбом (СУП), дебљим оклопом (хомогени челични оклоп замјењен је вишеслојним оклопом) и снажнијим дизел V-84-1 мотором (840 кс).
  • Т-72Б - опремљен са Контакт-1 експлозиво-реактивним оклопом (ЕРА). Често се назива Т-72БВ
  • Т-72БК (Об'yект 184К) - заповједна верзија са додатним антенама и радио суставима
  • Т-72С "Схилден" (Т-72М1М1 , Об'yект 172М-Е8) - извозна верзија тенка са ЕРА оклопом који је постављен само на предњу страну и без заштите од радиације
    • Т-72Б1 - опремљен експлозивно-реактивним оклопом Контакт-1 на предњиј страни куполе и тијела, са осам бацача димне завјесе на лијевој страни куполе
    • Т-72Б1К (Об'yект 184К-1) - заповједна верзија Т-72Б1.
    • Т-72С1 "Схилден" (Т-72М1М1 )) - совјетска извозна верзија Т-72Б1. Појавила се 1993. године.
  • Т-72Б обр.1989г - Т-72Б опремљен Контакт-5 експлозивно-реактивним оклопом, као и вишеслојнм оклопом постављеном на предњу и бочну страну куполе и предњу страну тијела. Често га зову Т-72БМ или Т-72Б(M) али то није точно. НАТО ознака: СМТ М1990.
  • Т-72Б обр.1990г - постављен сензор за вјетар и уграђен нови мотор
    • Т-72Б обр.1990г - побољшан заповједников перископ
      • Т-90 (Об'yект 188) - то је будући тенк који је развојем догура изнад Т-80 тенка. Због лошег мишљења о Т-72 тенку у Чећенији и Ираку гдеје се показао лош, промијењен је назив у Т-90 како би се лакше продао
  • Т-72БМ "Рогатка" обр.2006г (Об'yект 184М) - модернизирани Т-72Б који је представљен 2006. године. Има напреднији СУП и "Реликт" експлозивно-реактивни оклоп треће генерације који је двапут учиковитији од "Контакт-5" оклопа. Уграђен је снажнији мотор од 1000 кс.
• БМО-Т (Боyеваyа Масхина Огнемyоцхиков) - оклопно возило за пријевоз тима са бацачима пламена
• БМПТ (Об'yект 199) - тешко оклопно возило за потпору тенковума. Има 30 мм аутоматски топ и лансер за протуоклопну ракету
• ТОС-1 - самовозни бацач ракета. Топови су постављени на тијелу тенка и имају 30 цијеви.
• ТЗМ-Т - возило за пуњење ракетних цијеви ТОС-1
• БРЕМ-1 (Бронированнаyа Ремонто-Евакуатсионна Масхина)
  • БРЕМ-1М - оклопно возило за поправке направљено на тијелу тенка Т-72. Има хидрауличну дизалицу која може подићи 12 тона и витло које може издржати 25 тона, а уз надоградњу до 100 тона.
• ИМР-2 (Инзхенернаyа Масхина Разграсхдениyа) - борбено инжењерско возило. Има телескопску руку носивости од 5 до 12 тона. Н њега се може поставит чистач минског поља.
  • ИМР-2М1 - поједностављен модел без чистаћа минског поља
  • ИМР-2М2 - унапријеђена верзија која је прилагођена нпр. у минским подручјима
  • ИМР-2МА - најновија верзија с вечом кабином и наоружан 12,7 мм стројницама
    • Клин-1 - даљински контролиран ИМР-2
• МТУ-72 (Об'yект 632) (Танковyј Мостоукладцхик) - покретни мост на темељу тенка Т-72. Мост кад се постави има укупну дужину 20 метара и може издржати терет до 50 тона. Широк је 3.3 метра и за постављање му требају 3 минуте.
• РКхМ-7 "Берлога-1" (Разведивател’наyа Кхимицхескаyа Масхина)
• Об'yект 327 - самоходни 152 мм топ. Прототип

Србија

Српски модернизирани Т-72

• M-2001 (M-84АБ1) - M-84 тенк модернизиран на Т-90 стандард
• Yугоимпорт СДПР Т-72 пакет модернизације - Т-72 са јачим мотором, бољи сустав комуникације, експлозивно-реактивни оклоп (ЕРА)

Словачка

• Т-72М1А - модернизирани Т-72М1 тенк са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРА), детекцијом ласерских зрака, термовизија, нови СУП, јачи С12У дизел мотор...
• Т-72М2 - модернизирани Т-72М1А тенк
• ВТ-72Ц - Побољшана ВТ-72Б извозна верзија се производила 1999. за Индију. Погоњена је са јачим пољским С-12У дизел мотором
• ВТ-72Ж - оклопно возило за поправке
• МТ-72 - Словачки пријеносни мост темељен на тијелу Т-72 тенка. Кад се састави има дужину од 20 метара и може издржати терет од 50 тона.

СФРЈ

M-84 тенк

• M-84 - југославенска верзија Т-72М тенка са неким побољшањима
• M-84А - побољшана верзија M-84 тенка
  • M-84АК - заповједна верзија M-84А тенка са навигацијским суставом
• M-84АБ - извозна верзија са модернијим СУП-ом, термовизијом и ласерском даљиномјером. Око 200 х је извезено у Кувајт.
  • M-84АБК - заповједна верзија M-84АБ тенка са навигацијским суставом
  • M-84АБН - навигацијска верзија опремљена бољим суставом радиовезе и навигацијским суставом
• M-84АИ - оклопно возило за поправке које је направљено на тијелу M-84А тенка

Јужноафричка Република

• Т-72 "Тигер" - модернизирани Т-72 тенк

Украјина

• Т-72МП - модернизацијски пакет за Т-72 тенкове
• Т-72АМ "Банан" - украјински модернизирани Т-72А тенк са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРА) Контакт-1, има додане бацаче димне завјесе. Погоњен је снажнијим 6ТД-1 или 6ТД-2 дизел мотором (1250 кс).
• Т-72АГ - модернизиране верзије на Т-80УТ стандард. Имају експлозивно-реактиви оклоп Контакт-5, бољу термовизију и јачи 6ТД-1 дизел мотор (1250 кс)
• Т-72-120 - модернизирана верзија са топом промјера 120 мм са аутоматским пуњачем способан испаљивати НАТО гранате
• БМТ-72 - украјинска надоградња Т-72 тенка. Основана на тенку Т-84. Главна разлика је што је тенк постављен на 7 котача за гусјенице са сваке стране.
• БТС-5Б - украјинска верзија БРЕМ-1

Корисници

Т-72 корисници

• Абхазија
• Афганистан
• Алжир - 500
• Ангола - 22 Т-72М1 купила од Бјелорусије 1999. године
• Арменија - 160
• Азербејџан - 180 Т-72А и Т-72Б 2003. године
• Белорусија - 1465 Т-72Б
• Бугарска - 160 Т-72М2 у служби и око 30 у резерви
• Чешка -543 преузето из бивше Чехословачке 1993. 179 Т-72 тенкова активно у служби 1. сијечња 2008. Прије тога је било 181 Т-72 активних тенкова.
• Етиопија - 50 из Јемена
• Грузија - 225+ (Т-72Б1, Т-72М, Т-72 и Т-72А украјинска верзија)
• Хрватска - 3 (види M-84)
• Индија - 1700 Т-72М и Т-72М1
• Ирак - 1000 Т-72с, Т-72Мс, Т-72М1с, Бабилонски лав и Саддам тенкови били су у служби Ирак-а 1990. 375 Т-72с, Т-72Мс, Т-72М1с, Бабилонски лав и Саддам тенова било је у служби Ирака 2003. Само 77 Т-72М1 су остали у служби 2007. у новој Ирачкој војсци, остали су уништени у рату
• Иран - 480 Т-72М1 и Т-72С од 2002. (200, 1995. и 120, 2000. године)
• Јемен - 39 - 2003. године
• Јужна Африка -
• Јужна Осетија - неколико их је украдено Грузији тијеком рата 2008.
• Казахстан - 650
• Кирибати - 210
• Куба - око 50
• Либанон - 150, 2003. године
• Мађарска - 180 Т-72, Т-72М и Т-72А
• Македонија - 30 Т-72А и 1 Т-72АК од Украјине
• Малезија
• Мароко - око 200
• Мјанмар - 139 Т-72С
• Пољска - 586 Т-72М1 (2005. - 644, 2006. - 596) и 135 Т-72М1З (Т-72М1 модернизирани на ПТ-91 стандард) (98 ПТ-91 у служби) План за повлачење Т-72М1 тенкова из службе до 2010.
• Румунија - 30 Т-72 и 3 или 5 ТР-125
• Русија - 9700 у служби.
• Сјеверна Кореја - Вјеројатно је неколико Т-72С продано Сјеверној Кореји раних 1990-их
• Словачка - 272 Т-72М и Т-72М1
• Србија - 65 Т-72М
• Сирија - око 1600
• Таџикистан - 44 (33, 2000. године)
• Туркменистан - 702
• Украјина - 1180
• Узбекистан - 70
• Вијетнам - 120~150, 2005. године. Купљени од Пољске

Бивши корисници

Бивши Њемачки Т-72 и БМП-2

Бивши Сиријски Т-72М1 заробљен од стране Израелске војске и предан у Yад ла-Схирyон Музеј.

• Чеченска Република Ичкерија - неколико тенкова који су били узети бившем СССР-у.
• Чехословачка - око 1700 Т-72/Т-72М/Т-72М1 је произведено између 1981. и 1990. Чехословачка војска имала је 815 Т-72 тенкова 1991. године. Сви су пренесени у ново настале државе
• Источна Њемачка - 35 Т-72 (од СССР-а), 219 Т-72 (од Пољске и Чехословачке), 31 Т-72М (од СССР-а), 162 Т-72М (од Пољске и Чехословачке) и 136 Т-72М1. Сви пренесени у Њемачку
• Финска - око 160-170 Т-72М1с, од тога око 70 Т-72М1с (једна тенковска бригада) је купљена од СССР-а и доведена у размацима од 1984., 1985.-1988. и 1990. Осталих 97 Т-72М1с (укључујући и заповједне верзије Т-72М1К и Т-72М1К1) су купљени из њемачких залиха 1992.-1994. Сви су повучени из службе и продани Чешкој
• Израел - Заробио пар Сиријских Т-72М1 тенкова, али је непознато да ли су кориштени у Израелској војсци. Један је дарован Yад ла-Схирyон Музеју.
• Србија и Црна Гора - пренесени у ново настале државе
• Совјетски Савез - пренесени у ново настале државе
• Њемачка - 549 тенкова, сви продани другим земљама или даровани музеју
• СФР Југославија - 90 Т-72М и 3 Т-72МК направљених у Чехословачкој и СССР-у; пренесени у ново настале државе. (види M-84)

У бившој Југославији

ЈНА је од СССР-а купила мањи број Т-72 тенкова, те је на темељу њих почела производњу на властитом тенку, M-84 који је био копија Т-72 с бољом техником (циљанички сустав, електроника, јачи мотор, побољшани оклоп итд.). Унаточ томе што је M-84 произведен у више од 600 примјерака, ЈНА (добила око 300) је ипак оформила неколико јединица с тенком Т-72 и оне су видјеле акцију тијеком ратова на подручју бивше Југославије (укључујући и Домовински рат).

Извори

• http://naoruzanje.paracin.co.yu/t72.html Архивирано 2008-05-21 на Wаyбацк Мацхине-у

Вањске везе

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Т-72
	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Т-72