Василије Месардонитес
Василије Месардонитес (фл. 1011-1016/17) био је бизантски војсковођа и великодостојник који је служио као катепан Италије од 1011. до 1016. На то је мјесто именован након погибије свог претходника Јована Куркуса у сукобу са побуњеним Лангобардима које је водио Мело од Барија. У Италију се искрцао са значајним појачањима, међу којима се налазио и контингент стратегоса Леоа Торникиоса Контелеона. Василијеве трупе су смјеста ставиле Бари под опсаду; локално грчко становништво је након тога протјерало Мелоа и његовог брата Даттуса те су Бизантинци 11. јуна 1011. поновно заузели град. Василије је Мелусову породицу, укључујући сина Аргyруса, послао у Цариград, али се уздржао од одмазде те се у сврху пацификације побуњених територија служио дипломацијом. У октобру исте године је посјетио салернског принца Гуаимара III који је Бизанту исказао вјерност; потом је кренуо на Монтецассино гдје су тамошњи бенедиктинци Даттусу дали уточиште. Њима је једноставно предао земљиште на југу Италије послије чега је Даттус протјеран у Папинску Државу. До смрти 1016. или 1017. је Катепанат био у миру. Наслиједио га је Лео, под чијом ће управом поновно избити устанак.
Неки хисторичари су склони Василија Месардонитеса сматрати истом личношћу као и Василије Аргирос, који је био брат цара Романа III Аргира.
Литература
[уреди | уреди извор]- Норwицх, Јохн Јулиус. Тхе Норманс ин тхе Соутх 1016-1130. Лонгманс: Лондон, 1967.
- Цхаландон, Фердинанд. Хистоире де ла доминатион норманде ен Италие ет ен Сициле. Парис, 1907.
| Претходи: Јован Куркуас |
катепан Италије 1010 – 1016 или 1017 |
Слиједи: Лео Торникиос Контолеон |