Predsjednik Italije
Predsednik Republike Italije (Presidente della Repubblica Italiana) je šef države Republike Italije i kao takav više je simbol nacionalnog jedinstva nego predstavnik konkretne političke tendencije. Bira se na period od sedam godina. Napoleon I Bonaparte bio je prvi predsjednik Italije u historiji, od 26. siječnja 1802. do 17. ožujka 1805.
- italijansko državljanstvo
- minimum 50 godina života
- da osoba nema uskraćena politička ili civilna prava.
Predsednika Republike bira italijanski Parlament na zajedničkoj sednici sa po tri predstavnika svake italijanske regije, osim Doline Aoste koja daje samo jednog predstavnika.
Da bi se postigao maksimalni koncenzus za instituciju koja treba da garantuje poštovanje Ustava, u prva tri kruga glasanja potrebna je dvotrećinska većina. U ostalim krugovima je dovoljna prosta većina.
Predsednički mandat traje sedam godina. Na taj način je obezbeđeno da predsednika ne može da bira isti sastav Parlamenta, pošto su poslanički mandati petogodišnji.
Glasanje se obavlja u Donjem domu italijanskog Parlamenta. Predsednik stupa na dužnost nakon što pred Parlamentom položi zakletvu i održi pozdravni govor.
Predsednički mandat može biti prekinut:
- smrću
- dobrovoljnom ostavkom
- trajnom nesposobnošću koja je posledica teške bolesti
- razrešenjem zbog izdaje ili nepoštovanja Ustava
Bivši predsednici dobijaju titulu predsednik emeritus Republike i postaju doživotni senatori (senatore a vita).
U odsustvu predsednika Republike, koje uključuje putovanja u inostranstvo, njegove funkcije obavlja predsednik Senata.
Zvanična rezidencija predsednika Republike je palata Kvirinale, koja se nalazi u Rimu, ali on nije u obavezi da tamo živi, kao pto su to odabrali bivši predsednici Sandro Pertini, Frančesko Kosiga i Oskar Luiđi Skalfaro. Predsedniku su na raspolaganju su i službene prostorije u Kastelporcijanu, blizu Rima, kao i Vila Rouzberi u Napulju.
