Termopar

Termopar

Termopar tipa K
Tip komponente	aktivna, senzor
Princip rada	termoelektrični efekat
Izumitelj	Thomas Johann Seebeck
Prva proizvodnja	1821.
Pinovi	plus i minus
Elektronski simbol

Termopar (takođe termoelement ili termočlan) je često upotrebljavan temperaturni senzor. Ovaj senzor generiše napon koji se menja s promenom temperature.

Termopar sadrži dve žice različitih metala ili legura (na primer, jednu bakarnu i jednu od legure bakra i nikla), spojene na jednom kraju. Metali koji se koriste određuju kako se napon menja s temperaturom.

Termoparovi mogu se koristiti za merenje visokih temperatura, reda veličine nekoliko stotina stepeni, pa čak i preko hiljadu stepeni.

Princip rada

Princip rada termopara se zasniva na termoelektričnom efektu, koji je otkrio Thomas Johann Seebeck 1821. godine, te se naziva još i Seebeckov efekat. Termoelektrični efekat je pojava napona pri izlaganju provodnika (npr. metala) temperaturnom gradijentu. Kada se spoj dva metala na termoparu izloži temperaturnom gradijentu, dolazi do razlike potencijala na otvorenom kraju kola. U industrijskim standardima se upotrebljvaju određene kombinacije metala, zbog pouzdanosti mjerenja, troškova, stabilnosti, itd.

Standardni tipovi

Tip	Pozitivni metal	Negativni metal	Temperaturno područje
B	Platina - 6% rodijum	Platina - 30% rodijum	0 °C - 1820 °C
C	Volfram - 5% renijum	Volfram - 26% renijum	0 °C - 2320 °C
E	Nikl - 10% hrom	Bakar - 45% nikl	-270 °C - 1000 °C
J	Željezo	Bakar - 45% nikl	-210 °C - 760 °C
K	Nikl - 10%hrom	Nikl - 2% aluminijum	-270 °C - 1372 °C
N	Nikl-14,2%hrom-1,4% silicij	Nikl-4,4% silicijum-0,1% magnezijum	-270 °C - 1300 °C
R	Platina - 13% rodijum	Platina	-50 °C - 1768 °C
S	Platina - 10% rodijum	Platina	-50 °C - 1768 °C
T	Bakar	Bakar - nikl	-270 °C - 400 °C

Povezano

• Elektronske komponente
• Senzori

Eksterni linkovi

Termopar na Wikimedijinoj ostavi

• Thermocouple Operating Principle – University Of Cambridge