Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Артемида

Дијана Версајска, римска копија грчке скулптуре коју је израдио Леохар
Дијана Версајска, римска копија грчке скулптуре коју је израдио Леохар

Артемида (грч. Άρτεμις) је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчадима животињâ. По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.

Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку. У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животињâ из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.

Добар чланак

Константин Јиречек

Константин Јиречек, чешки историчар
Константин Јиречек, чешки историчар

Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.

У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу. Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији. У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете.

Предавао је на Универзитету у Прагу и потом на универзитету у Бечу. Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.

Изабрани списак

ФК Олимпијакос сезона 2016/17.

Грб Олимпијакоса
Грб Олимпијакоса

ФК Олимпијакос сезона 2016/17. била је 58 узастопна сезона фудбалског клуба Олимпијакос у Суперлиги Грчке, а 91 сезона од оснивања клуба. Олимпијакос је постао првак Грчке седми пут заредом, изједначивши сопствени рекорд из периода од 1997. до 2003. године, док је освојио 19 титулу у последњих 21 годину. Постојала је могућност да због нереда у полуфиналу Купа против АЕК-а, Олимпијакосу буде одузето шест бодова, на основу чега би био бодовно изједначен са ПАОК-ом, али то се није десило, кажњени су са четири утакмице без присуства публике за наредну сезону. У Купу Грчке, испао је полуфиналу од АЕК-а; у првој утакмици у Пиреју изгубио је 2:1, док је у реваншу побиједио 1:0, али је испао због мање голова постигнутих у гостима.

Недавни догађаји

Вести

Јун Сукјол
На данашњи дан

7. децембар

Напад на Перл Харбор
Занимљивости

Да ли сте знали

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
  • … да је Дунав друга по величини река у Европи?
  • … да је Краљево претходно носило назив Карановац?
  • … да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
  • … да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
  • … да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
  • … да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
  • … да су се Европљани плашили да једу парадајз када се први пут појавио на континенту?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 698.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 394.405 корисника отворило налог, а од тога је 2.513 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти