Главна страна
Милан Павков
Милан Павков (Бегеч, код Новог Сада, 9. фебруара 1994) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Црвену звезду. Висок је 193 центиметра и игра на позицији најистуренијег нападача.
Отпочео је играње фудбала на теренима локалног клуба Бачка из Бегеча. Прошао је све млађе категорије у ФК Нови Сад, где се задржао девет година. У лето 2012, Павков је уступљен екипи Младости из Бачког Петровца, пред почетак сезоне у Војвођанској лиги Запад. Добио је и прихватио понуду да се прикључи екипи ЧСК Пиваре из Челарева. Током такмичарске 2014/15, постигао је осамнаест погодака у Српској лиги Војводине и на тај начин се остварио као најбољи стрелац у сезони.
Лета 2015. године приступио је новосадској Војводини и након пробног периода који је прошао са екипом, потписао је уговор са клубом на три сезоне. Дговорио је сарадњу са Радничким из Ниша на период од три године. Почетком 2017. године, Павков је прешао у Црвену звезду, са којом је потписао уговор на две и по године. Лета исте године, услед мање минутаже у клубу, вратио се у нишки Раднички на једногодишњу позајмицу. Са двадесеттри постигнута поготка на тридесеттри одигране утакмице, сезону је завршио као други стрелац лиге. По истеку позајмице, поново је приступио првој екипи Црвене звезде средином 2018, доприневши пласману клуба у групну фазу Лиге шампиона.
Никола Пашић
Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845 — Београд, 10. децембар 1926) је био српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.
Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је председник Владе Краљевине Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је председник Владе у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Од 1921. до 1924. био је председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Вести
- 8. децембар — Сиријски побуњеници су заузели Дамаск и прогласили победу над снагама лојалним председнику Асаду, који је напустио Дамаск у правцу Русије, где је наредног дана добио политички азил.
- 8. децембар — На конзисторију у базилици Св. Петра у Ватикану, папа Фрања је доделио титулу кардинала београдском надбискупу Ласлу Немету (на слици), чиме је он постао први кардинал Католичке цркве из Србије.
- 3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика, приликом седнице у 1 ујутру. Војска се повукла након што је председник повукао ратно стање.
- 29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
- 28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.
- 26. новембар — Израел и Либан су пристали на примирје од 60 дана чиме би била обустављена тренутна непријатељства.
- 21. новембар — Међународни кривични суд је издао налоге за хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, бившег израелског министра одбране Јоава Галанта и вође Хамаса Мохамеда Деифа у вези с истрагом ратних злочина у Палестинским територијама.
11. децембар
- 1858 — Светоандрејска скупштина извршила је смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића и вративши на престо Милоша Обреновића (на слици).
- 1888 — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
- 1941 — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама.
- 1946 — Генерална скупштина Уједињених нација основала Уницеф, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.
- 1972 — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Џин Сернан и Харисон Шмит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.
- 1994 — Руске трупе отпочеле су нападе на Чеченију са циљем сузбијања сепаратизма побуњеника.
- 1997 — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање.
Да ли сте знали
- … да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
- … да је свака тробојна мачка женка?
- … да Финску зову „земља хиљаду језера”?
- … да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?
- … да људи нису једине животиње које сањају?
- … да је Франкенштајново чудовиште вегетаријанац?
- … да су медицинске грешке главни узрок смрти?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 698.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 395.095 корисника отворило налог, а од тога су 2.584 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице